stara je to prevarantkinja.
i njen muz ne placa honorare
Vilmos Tehenészfiú wrote:Jel to Dežulović smršao ili mi se samo čini?
Na neku foru ima i Dežulović masu kredita još uvijek.beatakeshi wrote:Na neku foru Basara ima dosta kredita u hrvatskoj kulturnoj javnosti.
Da, možda čak i prije. Sad odlično izgleda, Milanović ga naziva Ragnaromfikret selimbašić wrote:Vilmos Tehenészfiú wrote:Jel to Dežulović smršao ili mi se samo čini?
Bio je nešto zajebano bolsetan prije nepunu godinu, gledao sam neki video u kom je to pominjao.
https://pescanik.net/prokleta-avlija/„Levo krilo“ Laguninih bestseler autora stvari rešava na drugi način, sa mnogo manje teatralnosti, u krugu porodice, uz prisustvo vlasnika firme. Tako je u kafe-restoranu „Brodić“ održano veliko sajamsko književno finale, performans dostojan moći izdavača za koga objavljuju. Da se radilo o autorima i autorkama najvišeg ranga, govori i činjenica da je među njima bilo dvoje laureata NIN-ove nagrade, jedan wannabe Meša Selimović, jedan dobitnik Andrićeve nagrade, zatim bestseler pisac za decu koji „pomera granice“, jedan pesnik i kritičar Politike, kao i pesnikinja – žrtva njegovog seksualnog uznemiravanja. Veče je prohladno posle još jednog toplog sajamskog dana, lagunaši razmešteni po „Brodiću“ piju sporo, nazdravljajući povremeno gazdi. On ih časti jer je imao vanserijsku dobit, budući da je zauzeo sajamsku arenu, deo prstena i dobar deo Hale IV koji je podelio sa SPC-om. (Na susednom splavu, scena je slična, samo su svi u mantijama.) Kao i obično, kavgu započinje andrićevac, odranije poznat po agresivnosti koja rapidno raste sa porastom alkoholnih promila u krvi. On se obrušava na wannabe Mešu, ali okršaj sprečava kršni ninovac, pa andrićevac odlazi u pijanu beogradsku noć, zaričući se da nikada više neće liznuti ni kap alkohola i da će se okrenuti neprolaznoj lepoti sveta. Međutim, nakon njegovog odlaska, performans tek ulazi u fazu kulminacije, u kojoj kritičar Politike, l’enfant terrible pesničkih kafana i splavova napada pesnikinju, zbog čega ga društvo obori na pod i počne ga cipelariti. Kritičar nekako izbaulja iz lagunaškog špalira, dograbi nekakvu šipku i krene u totalnu osvetu. Međutim, dokači mirnog pisca za decu „koji pomera granice“, zbog čega ovaj poludi i pokaže mu svoje poznavanje borilačkih veština. Tom konačnom obračunu pridruže se svi ostali; nakon šutke, najkrupniji među njima izvlače prebijenog kritičara sa „Brodića“ i ostavljaju ga u obližnjem jarku da talase broji niz savsku pučinu. Policiju ne zove niko, niti ikome pada na pamet da prijavi seksualno uznemiravanje i eskalaciju nasilja. Gazda umiruje uzavrele strasti, jer biznis ne sme da trpi usled malih porodičnih nesporazuma. Naručuje se nova tura. Brodićem odjekuje pesma: Heeej, samo da mi jeee, hladne vode sa Romanijeee… Život se nastavlja po starom. Sve se sliva u Dodikov i Vučićev levak. Za zasebnim stolom, gazda nastavlja da broji sajamski pazar.
Erős Pista wrote:https://pescanik.net/prokleta-avlija/„Levo krilo“ Laguninih bestseler autora stvari rešava na drugi način, sa mnogo manje teatralnosti, u krugu porodice, uz prisustvo vlasnika firme. Tako je u kafe-restoranu „Brodić“ održano veliko sajamsko književno finale, performans dostojan moći izdavača za koga objavljuju. Da se radilo o autorima i autorkama najvišeg ranga, govori i činjenica da je među njima bilo dvoje laureata NIN-ove nagrade, jedan wannabe Meša Selimović, jedan dobitnik Andrićeve nagrade, zatim bestseler pisac za decu koji „pomera granice“, jedan pesnik i kritičar Politike, kao i pesnikinja – žrtva njegovog seksualnog uznemiravanja. Veče je prohladno posle još jednog toplog sajamskog dana, lagunaši razmešteni po „Brodiću“ piju sporo, nazdravljajući povremeno gazdi. On ih časti jer je imao vanserijsku dobit, budući da je zauzeo sajamsku arenu, deo prstena i dobar deo Hale IV koji je podelio sa SPC-om. (Na susednom splavu, scena je slična, samo su svi u mantijama.) Kao i obično, kavgu započinje andrićevac, odranije poznat po agresivnosti koja rapidno raste sa porastom alkoholnih promila u krvi. On se obrušava na wannabe Mešu, ali okršaj sprečava kršni ninovac, pa andrićevac odlazi u pijanu beogradsku noć, zaričući se da nikada više neće liznuti ni kap alkohola i da će se okrenuti neprolaznoj lepoti sveta. Međutim, nakon njegovog odlaska, performans tek ulazi u fazu kulminacije, u kojoj kritičar Politike, l’enfant terrible pesničkih kafana i splavova napada pesnikinju, zbog čega ga društvo obori na pod i počne ga cipelariti. Kritičar nekako izbaulja iz lagunaškog špalira, dograbi nekakvu šipku i krene u totalnu osvetu. Međutim, dokači mirnog pisca za decu „koji pomera granice“, zbog čega ovaj poludi i pokaže mu svoje poznavanje borilačkih veština. Tom konačnom obračunu pridruže se svi ostali; nakon šutke, najkrupniji među njima izvlače prebijenog kritičara sa „Brodića“ i ostavljaju ga u obližnjem jarku da talase broji niz savsku pučinu. Policiju ne zove niko, niti ikome pada na pamet da prijavi seksualno uznemiravanje i eskalaciju nasilja. Gazda umiruje uzavrele strasti, jer biznis ne sme da trpi usled malih porodičnih nesporazuma. Naručuje se nova tura. Brodićem odjekuje pesma: Heeej, samo da mi jeee, hladne vode sa Romanijeee… Život se nastavlja po starom. Sve se sliva u Dodikov i Vučićev levak. Za zasebnim stolom, gazda nastavlja da broji sajamski pazar.