Mogo si da spavaš na klupi...

Erős Pista wrote:Istorija kojoj nas nisu ucili - i u SFRJ postojala crna hronika!!!

https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Sedamdesete-godine-zlatno-ali-i-doba-najmracnijih-dogadjaja-u-Nisu.sr.html

Dodik je izjavio da je Republika Srpska obezbijedila pet miliona KM za izgradnju mosta preko Vrbasa i da treba što prije započeti realizaciju projekta zbog promjena cijene građevinskog materijala.
– Želimo da obavijestimo javnost da smo mi spremni da raspišemo tender, ali ne možemo ga raspisati ako se ne riješe imovinsko – pravni odnosi.(…)Moj apel Gradskoj upravi je da to što prije riješi i da uvaži interese ljudi. Ne možemo od ljudi koji su tu praviti sirotinju, rekao je Dodik i dodao da je on lično spreman da pronađe novac da se riješe imovinsko – pravni problemi.
Na ove Dodikove riječi reagovao jedan od prisutnih mještana i podsjetio ga na ranija obećanja SNSD-a o izgradnji mosta u Česmi.
– Ja ovdje živim i zapamtio sam zadnju posjetu. Ovaj most obećavate 50 godina, a ja sam ovdje već 20 godina, dobacio je mještanin.

Nakon Dodika je govorio direktor “Puteva RS” Davor Kostrešević, a onda je Dodik, izigravajući ceremonijal – majstora ponudio novinarima da im se “obrati i neko ispred mjesne zajednice”.
Isti mještanin je ponovo reagovao i dobacio da “ne treba niko iz mjesne zajednice”.
– Ima već 50 godina da mi ovo čekamo!- rekao je.
Na ove riječi Dodik mu je u svom prepoznatljivom stilu odbrusio:
– Žali se onda Titi, jebo te!

UMRO je Petar Tutavac, tvorac popularnih keksa Domaćica i jedan od autora recepture Plazma keksa. Preminuo je u 88. godini života u Srbiji.
Tutavac je stvorio brojne slastice, prvi u Jugoslaviji napravio grisine i bio prvi stručni majstor keksar u bivšoj državi.

Tutavac je rođen 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena (danas općina Slivno), pisala je lani Slobodna koja je tada objavila Tutavčevu životnu priču i razgovor s njim. U dobi od trinaest godina je završio pletarski zanat u Opuzenu te je postao KV radnik pletar. Tada je nekoliko godina pleo korpe u kojima se nosio kruh, ali mladi Petar se time nije zadovoljio.

Domaćica mu je bila diplomski rad

Godine 1949. preko sindikata se javio na tečaj za keksara u Zagrebu koji je raspisala tvornica Kraš, gdje su on i još jedan polaznik izučili keksarski zanat. Zanimljivo je da je bio prvi školovani keksar u tadašnjoj Jugoslaviji. Zatim je otišao u vojsku, a nakon povratka zaposlio se u Krašu.
"Kraš je tada bio jedina konditorska industrija i sve ostale koje su se kasnije pojavljivale potekle su od njega", rekao je tada Petar, koji je uz rad pohađao višu Krašovu školu za inženjera konditora u proizvodnji.
Njegov diplomski rad i prvijenac u konditorskoj industriji bila je Domaćica. Keks je kasnije doživio različite varijacije, ali osnova je ostala ista kakvu je zamislio Petar Tutavac u svom diplomskom radu pedesetih godina prošlog stoljeća, pisala je Slobodna lani. 

Plazma mu je bila kruna karijere, nijedan svoj proizvod nikad nije patentirao

Krune karijere Petra Tutavca dogodila se u Požarevcu. Tamo je osnovao tvornicu keksa Bambi, čiji je zaštitni znak lik iz Disneyjeva crtića.
"Dogovorili smo se da možemo proizvoditi Plazmu, ali da je ne možemo izvoziti na talijansko tržište, a onda sam ja tražio da Talijani ne mogu kod nas izvoziti svoj Plasmon. Takav je bio dogovor", kazao je.
Tutavac niti jedan svoj proizvod nije patentirao.
"To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se dijelilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom Bambi tehnologije. Uvijek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svjetskom tržištu. Bila su to vremena kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam sretan čovjek", rekao je u svom posljednjem razgovoru za Slobodnu Dalmaciju.

A sada mnogo kontraverzniji Plazma keks cije su brojne legende posledica nostalgije i marketinga, ali i nacionalnog ponosa jer i dan danas ovaj keks mnogi oznacavaju kao "najbolji srpski proizvod" iako to nema nikakvih dodirnih tacaka sa istinom...ponavljam, i dan danas redovno jedem ovaj keks i jednostavno nema kvalitetnijeg kod nas, ali je i on daleko od toga kakvim ga ljudi predstavljaju jer ne znaju celu pricu...Cesare Scotti je 1902. godine u Milanu osnovao kompaniju pod nazivom Sindacato italiano del Plasmon (kasnije preimenovana u Societa del Plasmon, dok se danas zove Plasmon Dietetici Alimentari Srl)...ono sto je bitno u celoj prici je "plasmon" (na engleskom "plasma", na nasem naravno "plazma")...sama rec ima vise znacenja, ali u ovom slucaju "plasmon" oznacava izolat proteina dobijenog iz mleka (ko vezba i koristi suplemente, tj dodatke ishrani, onda zna o cemu se radi...svi kvalitetniji protenski blendovi u sebi sadrze "plasmon", ali pod imenom "milk protein isolate")...posto je Cesare Scotti bio jedan od najvecih trgovaca ovom sirovinom, dosao je na ideju da pokrene proizvodnju raznih proizvoda koji ce u sebi imati "plasmon" i koji ce biti namenjeni bebama, trudnicama, sportistima i ostalim ljubiteljima zdravog zivota...Petar Tutavac, mladi srpski tehnolog koji se pocetkom 50-ih zaposlio u jednoj maloj italijanskoj pekari, prelazi 1956. godine da radi u tada novoj fabrici koju je Plasmon otvorio u milanskoj ulici Via Cadolini nakon sto im je prethodna fabrika izgorela u pozaru, a koja se nalazila u ulici Via Archimede...kompanija Plasmon je u tom periodu vec imala veliki asortiman svojih proizvoda (od keksova i napitaka, do raznih kasica za bebe i ostalih slicnih stvari)...nakon sto je Cesare Scotti preminuo, njegova porodica odlucuje da 1963. godine proda celu kompaniju i nakon nekoliko neuspesnih pregovora sa raznim evropskim konditorima, na kraju amercki Heinz odlucuje da ulozi ozbiljan novac i preuzme sve Plasmon proizvode, a samim time i prosiri svoje poslovanje koje je do tada uglavnom bilo bazirano na kecapu i ostalim sosevima...Heinz potom pocinje da gradi savremenu fabriku u predgradju Rima (tacnije Pontinia u administrativnom regionu Lacio) sa planom da se cela proizvodnja iseli iz Milana u roku od 6 godina (1963-1969)...e sad, posledica tog premestaja je otpustanje polovine radnika iz tadasnje fabrike, medju kojima se nasao i Petar Tutavac...nakon otkaza, on se vraca u svoj rodni Pozarevac i sa grupom prijatelja pocinje da trazi investitore koji bi mu pomogli da pokrene svoju konditorsku kompaniju...nakon dve godine neuspesnog prikupljanja ozbiljnih finansijskih sredstava, Petar Tutavac uspeva da se poveze sa odredjenim clanovima komunisticke partije i nakon sto ih detaljno upoznaje sa svojom idejom i vizijom, dobija finansijsku pomoc...naravno uslov je bio da kompanija bude u drzavnom vlasnistvu, a da Pera bude glavni rukovodilac...Pera i grupa tehnologa se bacaju na posao...posto je tacno znao kako se pravi plasmon keks jer je u tome godinama ucestvovao, odlucio je da ne menja koncept, vec samo sastojke...sad ige glavni paradoks cele ove price...Pera zeli da keks ima slicne nutritivne vrednosti kao italijanski original (pre svega procenat proteina), ali zbog visoke cene i nedostatka pravog distributera, odlucuje da uopste ne upotrebljava izolat mlecnog proteina u keksu (tj sam "plasmon", ono po cemu keks nosi ime)...umesto njega u keks je dodato sojino brasno samo da bi na poledjini kutije u onoj tablici bilo vise proteina nego kod standardnih keksova (inace sojino brasno je najnekvalitetniji izvor proteina, dok je izolat mlecnog proteina jedan od najboljih)...znaci danas imamo keks koji se zove "plazma" iako nikada u sebi nije imao "plazmu"...Idemo dalje sa sastojcima...italijanski plasmon u sebi ima prirodna bilja ulja i malo maslinovog ulja, ali je i to Peri bilo previse skupo...odlucuje se za maslac da bi keks zadrzao dobar ukus, ali takodje dodaje i hidrogenizovanu biljnu mast da bi ustedeo na maslacu (u plazmi maslac cini 55%, a biljna mast 45%)...zastim, italijanski plasmon koristi jecmeni slad, ali opet Pera odlucuje da stedi, pa dodaje med da bi keks i dalje imao lep ukus, ali ubacuje i dekstrozu da bi stedeo na medu (u plazmi med i dekstroza su u razmeri 50/50)...psenicno brasno, secer i mleko u prahu se nalaze u oba keksa...zadnju stvar koju je Pera izmenio je prirodna aroma vanile koju italijani koriste...umesto nje on se odlucio za vanilin, koji je naravno znatno jefiniji...plus, Pera ubacio i emulgator (sojin lecitin), a italijani to ne rade ni u ludilu...Eto, napravio Pera keks koji je po izgledu i imenu isti kao i italijanski, ali se po sastavu znatno razlikuje...doslo je vreme i da se keks plasira na trziste, ali pre toga treba dati ime kompaniji...Pera predlaze ime "Bambini", inspirisan pre svega poznatom reklamom koju je Plasmon vrteo u to vreme ("biscotti per bambini") i naravno cinjenicom da ce se plazma keks reklamirati kao proizvod pre svega namenjen deci zbog svog kvazi-superiornog sastava...medjutim, tadasnja vlast se ostro protivila upotrebi italijanskog imena u nazivu kompanije, pa Pera pravi kompromis...na kraju odluka pada da se kompanija nazove "Bambi" jer je i sama rec vec urezana deci u pamcenje zbog veoma poznatog Dizni crtaca...i onda zbog nedostatka ideje kada je simbol u pitanju, Pera odlucuje da upotrebi i samog Bambi lika iz pomenutog crtaca...To je sam nastanak Bambi kompanije 1967. godine koja je u pocetku imala samo plazma keks, a onda se naravno znatno prosirio asortiman pa je Bambi poceo da pravi imitacije i ostalih raznih konditorskih proizvoda koje su zeleli da predstave kao svoje jedinstvene (ponavljam, to apsolutno svi konditori u ovom delu Evrope rade, industrijska piraterija bez granica)...plazma keks je izgradio neverovatnu reputaciju, za 40+ godina svog postojanja i dalje se smatra zdravim proizvodom koji je dobar za bebe (nikako, ali bas nikako ovo davati bebama) i za sve ostale kojima je stalo do svoje linije (isto utice na liniju kao i svaki drugi keks)...naravno da je najveci mit kako je plazma "srpski brend" i kako su je nasi genijalci izmislili...potpuno je prekopirana, jedino sto se koriste jeftinije sirovine...drugim recima, plasmon > plazma...Jos jedna bitna stvar...2004. godine Danube Foods kojom upravlja Salford (inace cerka kompanija iza koje stoji firma koju je osnovao pokojni Boris Berezovsky) uz pomoc odredjenih srpskih tajkuna (Milan Beko pre svih) na veoma sumnjiv nacin privatizuje poznate srpske kompanije (Bambi, Knjaz Milos, Imlek, Suboticka mlekara) i odlucuje da ulozi veliki novac kako bi podigao proizvodnju, povecao profit i zatim ih pojedinacno prodao raznim stranim kompanijama (Danone i Nestle su bili najozbiljnije opcije)...plan je bio da se sve kompanije prodaju u roku od 5 godina, ali se iz raznoraznih razloga to nije dogodilo, pa je Salford i dan danas nakon skoro 10 godina vlasnik ovih kompanija iako to nije planirao...i dalje zeli da ih proda, ali je sada mnogo realnije da srpski i hrvatski konditori krenu da se medjusobno spajaju...Salford, tj. Danube Foods je uneo jednu bitnu izmenu u plazma keks koju su verovatno mnogi primetili (u onom periodu kada je slika devojcice sklonjena sa pakovanja keksa)...znacajno su smanjili mleko u prahu, a dodali su surutku u prahu kako bi napravili jos vece ustede prilikom proizvodnje...danas surutka u prahu cini 70%, a mleko u prahu samo 30%...to veoma utice na sam ukus keksa...nakon svega ovoga nabrojanog dolazimo do toga da italijanski plasmon nema niti jednu jedinu precicu u svom sastavu, ali zato nasa plazma ima uljeze kao sto su sojino brasno, biljna mast, dekstroza, vanilin, sojin lecitin i surutka u prahu...plus nema u sebi izolat mlecnog proteina, plazma nema "plazmu"...to je kao kad bi pravili nakit i prodavali ga pod imenom "dijamantska ogrlica", a u njoj nema nikakvih dijamanata...Ovome treba dodati i da je italijanski Plasmon tuzio Bambi pocetkom 70-ih godina kada su saznali za ovo bezobrazno imitiranje...nasa tadasnja komunisticka vlast je zastitila Bambi i plazmu na ovim prostorima, ali su zato zapadna Evropa i Amerika zabranile distribuciju plazma keksa na svojoj teritoriji...na kraju je Bambi 90-ih godina poceo da pravi "Lane keks" koji je po svemu isti kao i plazma, osim po imenu...danas se samo taj keks moze legalno distribuirati van ex-yu prostora...posto i sam jedem i plasmon (kad sam vani) i plazmu (kad sam ovde) onda ih mogu brzo uporediti...kada je u pitanju sastav, sve je gore napisano, razlika je nebo i zemlja...kada je u pitanju ukus, to je vec diskutabilno...plasmon je bas pravljen za bebe, hrskaviji je i topi se u ustima...plazma je vise keks za odrasle...volim i jedan i drugi...ali ne volim kopiranje...I za kraj evo nekihi slicica kako je plasmon izgledao kroz svoju istoriju, a kako izgleda danas...

Notxor wrote:Šta je u pitanju? Mitomanija ili neznanje pomešano sa potrebom da se bude bitan?

Cousin Billy wrote:Keksi je....misterija, eto tako da kažem. Ima nešto što liči na enciklopedijsko poznavanje konditorke industrije, ali  barem trećina podataka su neverovatne konfabulacije kao ovo sa Tutavcem.