Reprezentativni fudbal

Столица оправдава реми против Доминикане: Више неповољних фактора

Неочекивано, Србија је америчку турнеју започела ремијем против чак за 129 места слабијом селекцијом по ФИФА рејтингу, Доминиканском Републиком.

Педантни статистичари закључиће да утакмицу са симпатичним Доминиканцима није играо најбољи тим Србије, што је егзактан податак, али и овај састављен од ведета Супер лиге плус представник МЛС, Ранко Веселиновић, морао је барем једном да савлада у неколико ситуација сјајног голмана Дијаза.

Шанса за поправни и враћање вере у најјачи ранг српског фудбала биће окршај у Панама ситију са учесником последњег Мондијала, Панамом у петак од један час после поноћи.

- Утакмица је отишла у правцу неповољном по нас. Пре свега мислим на услове, који утичу на меч, нисмо успели да усмеримо домаћина да ошиша терен. Онакав је више погодовао домаћој екипи усмереној на дефанзиву. Други фактор је физичка припремљеност играча. Осим играча Војводине, осталима је била прва припремна утакмица после зимске паузе. Већина није била спремна за напор. Трећа неповољна околност су временски услови. Температура од готово 40 степени разлике. Кад смо кренули на пут, у Београду било је минус четири, овде нас је дочекало 32, 33 – каже Илија Столица, селектор Србије.

И поред свега могли сте да победите?

- Жао ми је што меч није отишао у другом правцу после гола Миљана Вукадиновића. Овакви мечеви кад се отворе на време оду на жељену страну. Вукадиновићев гол био је регуларан. „Махачи” су били локалне судије из Доминикане и погодак је поништен. На снимку смо видели да Лукић није био на путањи лопте и да је то био пасивни офсајд, по правилима се третира као гол. Имали смо и шансу Бирманчевића. Овако је домаћин је добијао самопоуздању и снази, док смо губили снагу, самопоуздање, недостатак паса...

Кратак размак између две утакмице условиће промене у саставу?

- Циљ и идеја је била пред долазак да изротирамо велики број играча и да свако на турнеји забележи деби. Са Доминиканом смо имали четири играча плус голмана са 90 минута. Није им било лако да изгурају меч, не због интензитета, него што им је био први после паузе. И поред свега радује ме да нема повређених, једино уморних.

Преко ТВ екрана целокупан амбијент био је испод репрезентативног нивоа, како на терену тако и ван њега, како се вама чинило уз аут линију?

- Терен је био испод услова. Неколико дана смо код домаћина инсистирали да се подшиша трава и терен. Не кажем да су наши терени сјајни. Али, њихова трава – карипска је специфична, кочи лопту, играчи запињу. Доминиканцима је бејзбол први спорт. Фудбал је далеко...

Грешка штоперског пара Веселиновић-Мићевић скупо је могла да кошта у 7. минуту?

- То је саставни део игре. Нарочито, кад је тим први пут на окупу. Некад срце и глава хоће да ураде, али једноставно тело не дозвоља-ва, па се поткраду грешке.

Изгледних шанси готово да није било?

- Коста Алексић је уклизао на другој стативи после убацивања Бирманчевића и умало био непрецизан. У првом полувремену мрежу је покушао да затресе Ненад Лукић. Имали смо доста корнера и прекида.

Како наплатити посед кроз голове у дуелу са Панамом?

- Најважнија ствар у фудбалу су голови, али и најтежа. То је део који долази на крају, претходно је потребан период да се екипа уигра. Не волим голове и победе, ако долазе као плод случајности и силом исфорсираних ситуација, већ да буду смислене. Верујем да ће против Панаме бити боље у том сегменту. Панама је далеко квалитетнији ривал од Доминикане. За нас је важније да ће наш други домаћин сигурно више покушавати да игра, што ће нам стварати већи простор у нападу – истакао је Столица.

- Најважнија ствар у фудбалу су голови, али и најтежа. То је део који долази на крају, претходно је потребан период да се екипа уигра. Не волим голове и победе, ако долазе као плод случајности и силом исфорсираних ситуација, већ да буду смислене.

138 Burundi Burundi 25 25.6 €6.70m CAF 1078
140 Saint Kitts and Nevis St. Kitts/Nevis 22 26.8 €450Th. CONCACAF 1074
141 Suriname Suriname 21 25.8 €1.10m CONCACAF 1073
141 Solomon Islands Solomon Islands 22 27.3 €1.18m OFC 1073
143 Lesotho Lesotho 21 26.7 €500Th. CAF 1072
143 Hong Kong Hong Kong 22 29.1 €2.95m AFC 1072
145 Yemen Yemen 21 26.3 €150Th. AFC 1071
146 Botswana Botswana 23 26.7 €1.30m CAF 1066
146 Ethiopia Ethiopia 23 25.1 €450Th. CAF 1066
148 Kuwait Kuwait 23 28.6 €400Th. AFC 1060
149 Nicaragua Nicaragua 29 26.2 €1.23m CONCACAF 1055
150 Afghanistan Afghanistan 24 26.4 €2.48m AFC 1052
151 Andorra Andorra 27 28.9 €1.40m UEFA 1048
152 Liberia Liberia 29 24.4 €5.53m CAF 1047
153 Malaysia Malaysia 22 27.3 €4.20m AFC 1040
155 Maldives Maldives 23 27.4 €850Th. AFC 1038
156 New Caledonia New Caledonia 23 28.8 €975Th. OFC 1035
157 The Gambia The Gambia 23 25.2 €31.53m CAF 1034
158 Singapore Singapore 22 28.5 €2.33m AFC 1020
159 Dominican Republic Dominican Rep. 22 24.5 €800Th. CONCACAF 1019
160 Grenada Grenada 22 25.6 €675Th. CONCACAF 1015
161 Tahiti Tahiti 19 27.7 €325Th. OFC 1014
162 Barbados Barbados 18 25.4 - CONCACAF 1009
163 South Sudan South Sudan 24 24.5 €425Th. CAF 998
164 Fiji Fiji 21 28.1 €2.25m OFC 996
164 Vanuatu Vanuatu 22 25.9 €1.03m OFC 996
166 Papua New Guinea Papua N. Guinea 23 27.6 €1.48m OFC 991
167 Guyana Guyana 19 27.8 €800Th. CONCACAF 988

Onog trenutka kada je FSS smenio Slavoljuba Muslina, mi smo se odrekli naše budućnosti pic.twitter.com/xVeDK7cXpD

— Mirko Poledica (@MikiP78) January 29, 2021

Poslednje Tumbino pismo FSS: Borba za ambijent

Tiho, kao da nije 18 meseci vodio državni tim, Ljubiša Tumbaković se s prvim decembarskim danima spakovao i napustio kancelariju na beogradskim Terazijama 35. Otkaz, ostavka, ili sporazumni raskid, nije danas više ni bitno – Srbija je ostala bez 11. selektora, od raspada Državne zajednice, leta 2006.

Dokaz u priči da dijagnoza problema i besprizornog višegodišnjeg tumaranja srpskog fudbala nije stala u problem struke. Ređali su se i otkaze, bez imalo odgovornosti vrhuške, dobijali najuspešniji – Radomir Antić i Slavoljub Muslin. Ranije, od istog establišmenta, i počivši Ilija Petković. Sva trojica mondijalci, učesnici najveće smotre svetskog fudbala.

Dovoljno za novo pitanje – smeju li ljudi na najodgovornijim pozicijama u srpskom fudbalu, u čijim rukama su i nož i pogača, da pogledaju istini u oči? Ili je jedino bitno, u ovim danima sveopštih licitacija, ko će biti na čelu srpskog državnog tima?

Umesto intervjua, Ljubiša Tumbaković ostavio je na Terazijama 35 bogat izveštaj o problemima unutar tima, strukturi ekipe, ideji kako dalje. Obimno štivo na 40 gusto kucanih stranica, suma selektorskog mandata i praktikum za dane buduće. Suočavanje sa istinom Tumbinom nasledniku moglo bi da posluži kao vodič u 2021. Pod uslovom da “voli” čitanje…

Nije to želeo da sakrije ni odlazeći selektor. Tumbaković je imao snage da prizna grešku, pogleda istini u oči i objasni delikatnost trenutka u kojem je preuzeo brigu o srpskom državnom timu i zaokružio bogatu karijeru. Zato, dva meseca kasnije, u trenucima kad klupa Srbije zvoni preteći prazna – vreme je da ovdašnja fudbalska javnost načne deo priče o uzrocima ovdašnjeg fudbalskog jada. U situaciji kad je svaki dijalog sasečen, ogoljen do besmisla i priče “šta hoće ovaj”, Tumbino zaveštanje ima snagu amaneta za budućnost.

Sport klub, u tri dela, ekskluzivno otkriva najvažnije i široj javnosti najinteresantnije, delove poslednjeg pisma Ljubiše Tumbakovića Fudbalskom savezu Srbije.

Na spisku potencijalnih reprezentativaca našlo se 65 prezimena. Svestan delikatnosti trenutka, u situaciji kad su kvalifikacije, posle debakla u Ukrajini (0:5) gotovo bile završene, iako nisu odmakle dalje od polovine, Tumbaković je sebi postavio za većinu prethodnika nedokučiv cilj “da iskustvom i znanjem započne proces formiranja modela srpskog reprezentativca i formira prepoznatljiv model igre reprezentacije Srbije.”

Vraški težak posao podrazumevao je mnogo specifičnih zadataka. Uz praćenje fudbalera iz domaćeg takmičenja, mladih snaga i takozvane dopunske selekcije (Gudelj, Đuričić, Lazović, Ristić…), poseban tretman odnosio se na grupu nezadovoljnih.

„Organizovao sam susrete i upoznao lično pojedine igrače sa mojim očekivanjima, zahtevima i principima rada, ali i sa igračima koji iz raznih razloga nisu imali adekvatan odnos prema nacionalnom timu (Milivojević, Matić, Nastasić, Nikola Maksimović…)“, objasnio je Tumbaković osnovne polazne tačke.

U želji da formira “zdravo” fudbalsko okruženje, u konsultacijama sa ljudima iz sportskog sektora, rukovodiocima i bivšim reprezentativcima, angažovanim u Fudbalskom savezu Srbije, posebno je definisana grupa od sedam fudbalera, ključnih za ambijent unutar tima. U njoj su Aleksandar Kolarov, Nemanja Matić, Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović, Nikola Milenković, Sergej Milinković-Savić i Luka Jović.

Analizirajući mane zatečene fizionomije igre, Tumbaković je imao jasan stav:

“Jedan od nedostataka, po mom mišljenju, odnosio se na samo jedan formiran način igre. Reprezentacije našeg nivoa imaju najmanje dva modela igre – ofanzivnije i defanzivnije orijentacije.”

Osmišljavanje stila igre, iz ugla novog stručnog štaba, pozdrazumevala je konkretne smernice.

“Posle pregleda utakmica sa Nemačkom, Portugalom, Ukrajinom i Litvanijom, definisao sam da je neophodno direktnim fudbalom nastaviti kvalifikacioni ciklus. Reprezentacija Srbije je u prethodnom periodu najviše golova postizala iz organizacije kontranapada i zahvaljujući individualnim karakteristikama pojedinih igrača – Ljajić, Tadić, Mitrović…”, konstatovao je sada već bivši selektor.

I nastavio:

“Posebnu pažnju usmerio sam na uspostavljanje radnog ambijenta. Taj vid rada sa igračima bio je jedan od mojih prioritetnih zadataka.”

Glasno se odavno govori da disciplina nije jača strana pojedinih reprezentativaca, bez obzira na generacijsku klasu. Strogo čuvana, ali i javna tajna, udari o led javnosti tek s protokom vremena, evidentirani u ponekom intervjuu, ili retkom autobiografskom štivu.

“U toku trenažnog procesa nailazio sam na manje probleme sa narušavanjem fudbalske discipline, koji su mogli da naruše radni i takmičarski ambijent”, konstatovao je Tumbaković.

Automatski, to je iziskivalo i konkretnu reakciju stručnog štaba.

“Te probleme rešavao sam na različite načine – nepozivanjem pojedinih fudbalera, individualnim razgovorima, grupnim sastancima, postavljanjem jasnih zahteva za režimom života na okupljanjima i porukama preko medija. Smatrao sam bitnim da igrači i svi iz stručnog štaba budu svesni značaja i razumevanja medija za stvaranje neophodnog takmičarskog ambijenta. Na ovom planu igrači su pokazali visok nivo profesionalnosti za vrhunski fudbal.”

Analizirajući svaku utakmicu, taktički i rezultatski, od Portugala, septembra 2019, do Škotske, novembra 2020, selektor je definisao vrline i mane u kvalifikacionim i izazovima Lige nacija.

“Opuštenost i karakter igrača i ekipe velika su opasnost za domete tima”, zaključio je u analizi jedne od utakmica sa slabijim rivalima.

Zato je meč protiv Ukrajine, u Beogradu, otkrio dominaciju Aleksandra Mitrovića i Dušana Tadića:

“Utakmica u koju su naši igrači ušli veoma motivisani. Tandem Tadić-Mitrović još jednom je pokazao veštinu i moć. Tokom cele utakmice su sarađivali tako da je bilo zaista taktički veoma interesantno videti njihova rešenja u igri.”

Nažalost, ispostavilo se, bio je to samo krakatk bljesak Tumbakovićevog tima. Problemi su imali dublju genezu, čija osnovna suština se našla u nastavku obimnog elaborata odlazećeg selektora…

_________
   Nema autentične srpske škole fudbala

   Više puta, u smisleno koncipiranog izveštaju, Ljubiša Tumbaković potencira problem – nepostojanja autentične srpske škole fudbala.

   Insistirajući na potrebi stvaranja prepoznatljivog modela igre i profila reprezentativca Srbije, bivši selektor utemeljio je praksu da “svaki trening, okupljanje i priprema za utakmicu budu dostupni u elektronskoj i pisanoj formi čelnicima FSS, igračima i Centru za edukaciju trenera (ukoliko budu zainteresovani)”.

   Saradnja trenerske škole, oličene u edukacionom centru, sa reprezentativnim selekcijama, na šta selektor posebno ukazuje – “bila je minimalna, ili je uopšte nije ni bilo”.

Tumbino pismo FSS: Nemamo lidera!

Pismo istine i upozorenja, priručnik nasledniku, ili inicijalna ideja za rešenje ukorenjenih problema u srpskom državnom timu, suma selektorskog mandata Ljubiše Tumbakovića, svrgnulo je barem na trenutak aktuelno pitanje ko će voditi reprezentaciju Srbije od februara.

Piksi, Vlada, Savo, „Janko, ili Marko”, ko god da dođe, neće moći bez podrške Fudbalskog saveza Srbije i suočavanja sa konkretnim anomalijama na katarskoj stazi, putu ka Mondijalu 2022. Baziran na stručnim stubovima, izveštaj Ljubiše Tumbakovića, od pre nepuna dva meseca, otkrio je mnoge muke struke u naporima da održi koheziju tima i obezbedi preko potrebnu podršku javnosti. Godinama čekanu…

Utakmica sa Rusijom, u Ligi nacija, septembra prošle godine obeležila je u krucijalna promena u selektorskom mandatu. Tumbaković je posegnuo za novim sistemom – 3-4-2-1, umesto zatečenog 4-2-3-1. Promena je objašnjena “raznoraznim okolnostima, o kojima tek sledi priča”. Uprkos mnogim individualnim greškama reprezentativaca u susretu sa Rusima, stručni stab ostao je veran novoj formaciji. Zamenik predsednika FSS, Marko Pantelić, upravo je promenu sistema definisao kao ključnu grešku i uz rezultatski neuspeh, krucijalan razlog za iniciranje prevremenog rastanka sa Ljubišom Tumbakovićem.

“Posle pobede u Norveškoj, uz fantastičnih 120 minuta, stvoreno je veliko poverenje između selektora i igrača, na polju načina rada. Prihvaćeno je sa puno poverenja, od igrača, ono što se radi”, kratko se, u rekapitulaciji, osvrnuo Tumbaković na oktobar prošle godine.

Nije vredelo – Škoti su mesec dana kasnije slavili u Beogradu. Plasman na EP, prvi cilj u Tumbakovićevom programu, nije realizovan. Dovoljno za konkretnije analize tima – sa stavkama “plus” i “minus” – od septembra 2019. do pojave virusa korona.

“Igrači su profesionalno i bespogovorno izvršavali trenažne obaveze. Vredno su pokušavali da usvoje taktičke zahteve postavljene pred njih i u ogromnom procentu bili motivisani za napredak i igranje u reprezentaciji. U meč sa Ukrajinom ušli su sa dodatnom motivacijom da odigraju na maksimalnom nivou, uz želju da pobede (Tadić i Mitrović)…”

Takmičarski ciklus, u istom periodu, identifikovao je nekoliko bitnih problema. Uz opštepoznate, nezadovoljstva Luke Jovića statusom u reprezentaciji i Nemanje Matića, radom Fudbalskog saveza Srbije, neadekvatna rešenja na poziciji desnog beka, u odsustvu Branislava Ivanovića i veliki broj igrača sličnih ofanzivnih karakteristika, selektor je načeo tematiziranje skrivenog, u suštini mnogo bitnog detalja na kojem je više puta insistirao:

“Pojavio se problem velikog uticaja privatnih trenera na pojedine igrače (Tadić, Mitrović, Lazović, Milivojević, Radonjić…), koji se ispoljavao u težini doziranja opterećenja.”

Nije tajna – grupa fudbalera ranije je napuštala Sportski centar FSS, u Staroj Pazovi. Izgovori u vidu povreda stavili su znak pitanja u razgovorima na temu opšteg ambijenta unutar tima. Pozabavio se Tumbaković i tim problemom konkretno navodeći:

“Pojedini igrači stavljali su lične i interese klubova ispred nacionalnog dresa i reprezentacije Srbije. Ovo se ogledalo u napuštanjima trening kampa za vreme trajanja trenažnog i takmičarskog procesa, pod izgovorima lakših povreda.”

Opšti zastoj zbog kovida-19, uz pojačane aktivnosti na analizi rivala, učvrstio je Tumbakovićevu ideju o sistemu 3-4-2-1, kao najidealnijem u aktuelnom trenutku. Uz potenciranje hrpe problema, većinom prenetih iz prethodnog perioda, delimično uslovljenim i korona virusom, deo vezan za stručnu analizu zaslužuje poseban tretman.

“Potvrdilo se još jednom da Dušan Tadić, Sergej Milinković-Savić i Aleksandar Mitrović, zbog sličnog načina otkrivanja i kretanja, ne mogu da igraju u ovom sistemu zajedno”, poentirao je u izveštaju Tumbaković.

Insistirajući da u utakmicama “visokog uloga” nedostaje lider, selektor je otvorio još jednu temu za razmišljanje:

“Reprezentacija Srbije lako pobeđuje objektivno slabije protivnike. Ne pronalazi, međutim, način da pobedi ekipe iz vrha svetskog fudbala, ili utakmice koje sa sobom nose veliki ulog.”

Opšte mesto i istina srpskog fudbala – poslednji put reprezentacija Srbije pobedila je veliku Nemačku na SP 2010. Mondijal u Italiji 1990. ostao je upamćen po trijumfu nad Španijom…

_________

Može li tandem Mitrović-Jović? Da, ali…

Stručna i laička javnost u Srbiji odavno debatuje na temu – mogu li Aleksandar Mitrović i Luka Jović zajedno da igraju u napadu. U Tumbakovićevoj eri, “orlovi” su u pod teretom “opšte ofanzive” na Škote i protiv Rusije, u završnoj utakmici Lige nacija, oprobali tandem klasičnih ofanzivaca i – pogodili.

Selektor u odgovoru potencira čitav tim:

“Saradnjom napadača Mitrovića i Jovića, uz podršku Mladenovića, Ristića, Radonjića i Vlahovića, uz odgovornost i kvalitetno postavljanje Spajića, Milenkovića i Stefana Mitrovića, reprezentacija je postigla ono što je malo ko očekivao.”

Tumbino pismo FSS: Vredelo ulaganje u Luku Jovića

Otvoren, stručan, smislen i zaokružen u konzistentnu celinu izveštaj Ljubiše Tumbakovića, bivšeg selektora Srbije, dostavljen fudbalskog vrhušci uoči sednice IO FSS 26. novembra, možda nije sveobuhvatna istina aktuelnog trenutka. Mogao bi, ipak nepobitno, da bude polazna tačka u analizi i pokušaju rešenja godinama nataloženih i skrivanih problema unutar i oko državnog tima.

Zaljučak, poslednjih pet strana, pozno-jesenjih pisanija Ljubiše Tumbakovića, bez tri tačke na kraju, koncipiran je na sedam detektovanih problema i predlozima rešenja svakog od njih.

„Privatne i klupske interese nikada i nikako ne stavljati ispred kolektiva. Zajednički ciljevi treba da budu veza koja spaja reprezentativce Srbije“, konstatovao je Ljubiša Tumbaković.

Koristeći utakmicu sa Škotskom, kao lakmus papir za lociranje problema i najavu dana budućih, bivši selektor je podvukao nužnost „stvaranja svesti o sopstvenim vrednostima, baziranim na realnim činjenicama“. Uz jasan predlog:

„Posebnu pažnju u sledećem periodu treba posvetiti selektiranju reprezentativaca sa iskustvom i karakterom za „igranje pod pritiskom“.

Autoritet selektora, potencira crnim slovima Ljubiša Tumbaković, mora da bude stub u planiranju narednih izazova.

„Autoritet trenera stiče se znanjem, iskustvom i odnosima, a treba da bude podržan od strane rukovodstva saveza. Nikako da u javnost izlaze informacije „iz neimenovanih izvora iz FSS“. Potrebno je sistemsko stvaranje autoriteta selektora… Baš kao i lidera generacije.“

U finišu izveštaja, Tumbaković se dotakao i javne tajne – nezadovoljstva inkorporiranjem pojedinih ljudi unutar stručnog štaba, na insistiranje pojedinih reprezentativaca. Kasnije, taj problem dobijao je veće dimenzije, generisao i mnoge nuspojave neželjenog sadržaja i od grudve snega dobio snagu lavine. Selektor za anomaliju nazvanu „paralelan stručni štab“ predlaže konkretan lek:

„Svi članovi stručnog štaba imaju odgovornost prema selektoru, koji je odgovoran za rezultate!“

Nema dilema u očekivanjima i ciljevima za period do 2028. godine. Tumbaković ističe da cilj reprezentacije mora da bude učešće na svakom velikom takmičenju, kroz „savremeni načih shvatanja igre“. Kohezija u timu i podrška lidera sa pozitivnim karakterom i podrška selektoru bitni su preduslovi realizacije ambicioznog plana. Sve uz jasno izliven temelj:

„FSS i reprezentacija Srbije u narednom periodu moraju da se „obračunaju“ sa pojedincima koji lični interes stavljaju ispred opšteg i nacionalog, u cilju afirmacije vrednosti kojima je fudbalski sport preobiman.“
Model Nemanje Gudelja

Celokupan izveštaj, smešten u „trezor FSS“, sa jasnom potkom i poentom, jedanaesti selektor Srbije, zaokružio je konkretnim imenovanjem desetorice pojedinaca sa „ispoljenim visokim stepenom pripreme“. Uz svakog od njih, iz takozvane mlađe garde reprezentativaca, Tumbaković je stavio po nekoliko rečenica, konkretnih razloga podrške i razloga „verovanja“. Prvi na spisku, namerno ili slučajno, našao se Nemanja Gudelj:

„Profesionalnim odnosom i sportskim vaspitanjem nameće se kao jedan od čvrstih modela srpskog reprezentativca. U situaciji da podjednako kvalitetno igra na više pozicija.“

Aleksandra Mitrovića vidi kao predvodnika novog talasa.

„Bez obzira što nije uspeo da pruži očekivano, odnosom prema reprezentaciji ispoljava karakteristike koje bi mogle da okarakterišu da poseduje ličnost u stanju da prevodi nove generacije.“

Sledi Predrag Rajković, u „čiju stabilnost na golu bi valjalo ulagati.“

„Iza Luke Jovića je teška godina u profesionalnom smislu. Novembarskim okupljanjem pokazao je da je vredelo ulagati u njega, kao i da je za ovog mladog igrača Reala iz Madrida imalo smisla učiniti sve pedagoške mere kako bi ostao deo reprezentacije Srbije“, napisao je Ljubiša Tumbaković pred kraj novembra 2020.

Mihailo Ristić je zaslužio pohvale za učinak u duelima sa Odegardom i Underom, posebno posle asistencije u duelu sa Turskom.
Sergej osporavan i precenjivan

„Sergej Milinković-Savić je često osporavan i precenjivan. „Uživa“ u igri, potezima pravi razliku u odnosu na ostale igrače savremenog fudbala. Potezima protiv Norveške i Turske potvrdio je vrednost.“

Uz pohvale Nemanji Radonjiću i opšte razumevanje zbog problema sa povredom, podrška Dušanu Vlahoviću, „budućnosti reprezentacije“, sada već bivši selektor Srbije, ostavio je nasledniku poseban elaborat od Filipu Đuričiću i Darku Lazoviću:

„Prvi je periodično pozivan u reprezentaciju… Direktnošću i konkrentnošću nedostajao je timu. Lazović je iskusan igrač, nedostajao je ekipi. U narednom periodu može na visokom nivou da odigra utakmice, u interesu tima u celini.“

I tu nije – kraj. Čitanka Ljubiše Tumbakovića, štivo o kojem u najmanju ruku valja razgovarati i na čijim temeljima ne bi bilo loše utvrditi temelj buduće, zdrave, fudbalske Srbije. Mnogo tema i dilema, interesantih i usko-stručnih zapažanja, ostavio je bivši selektor naslednicima. Tumbaković, u konačnom zbiru, nije uspeo da kruniše vrhunsku trenersku karijeru uspehom sa svojom Srbijom. Ako već na terenu nije poentirao, ostavio je bogato pisano zaveštanje nasledniku i praktikum uoči narednih izazova.

Pametnom i onom ko ume i hoće da „čita“ dovoljno. Zato izveštaj, čije je delove Sport klub eksluzivno objavio u tri nastavka, od ponedeljka da srede, ne bi smeo da ostane prazno slovo na prašnjavom listu papira, ilu u facikli nečijeg posustalog kompjutera. Otelotvorenje delova skripte, spakovane na 43 strane, iako kao Tumbina pobeda, suštinski, donelo bi mnogo više srpskom fudbalu od skaradnih naklapanja i planova bez smisla.

_________

Paralelan stručni štab

Period fudbalskog zastoja, zbog korona virusa, doneo je i promene unutar stručnog štaba srpskog državnog tima. FSS je angažovao Andeju Milutinovića, koordinatora za fizičku pripremu i oporavak igrača svih selekcija, na čiji predlog su angažovani prof. dr Milinko Dabović, Nemanja Božić i Ilija Rosić.

Upravo ovo je bila jabuka razdora struke.

„Zbog nedovoljno kvalitetne komunikacije, raspodele posla i odgovornosti koordinatora za fizičku pripremu i oporavak, Andreje Milutinovića, došlo je do pojave paralelnog stručnog štaba i paralelnog trenažnog procesa“, podvukao je Ljubiša Tumbaković u izveštaju.

kapetanm wrote:Zar nije pikse dogovoren, danas bilo po medijima dobija i bonus milionče ako se plasiramo?

ficfiric wrote:Inace, u vreme Toleta mlada reprezentacija je bila prvak Evrope i sveta. Sada ta ekipa ne moze da se plasira na EP na kom igraju 24 reprezentacije

Informer wrote:BIVŠI PREDSEDNIK CRVENE ZVEZDE NOVI PRVI ČOVEK FSS? On bi mogao da nasledi Slavišu Kokezu!

Vladan Lukić mogao bi da nasledi Slavišu Kokezu, koji je napustio čelnu poziciju u FSS zbog optužbi da je umešan u teška krivična dela * Nemanja Vidić i Zoran Laković trenutno nisu zainteresovani za funkciju na Terazijama
Bivši predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić kandidat je za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, saznaje Informer! Dosadašnji prvi čovek FSS Slaviša Kokeza u ponedeljak je podneo ostavku pritisnut optužbama za teška krivična dela.

Kokeza je, između ostalog, osumnjičen da je učestvovao u pripremi ubistva predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i za finansijske malverzacije kojima je državni budžet oštećen za milione evra.
Patriota
Lukić je 1999. napustio Mec i došao da brani zemlju od NATO aviona, čime je pokazao da bi za Srbiju učinio sve
Izvor Informera

Pitaće se i Piksi

Nakon Kokezinog povlačenja, u javnosti su se odmah pojavile spekulacije o tome ko bi mogao da ga nasledi. Pominjani su Nemanja Vidić, Zvezdan Terzić i Zoran Laković, ali prema saznanjima Informera, niko od njih trenutno nije zainteresovan za tu funkciju. Zbog toga su nadležni odlučili da se okrenu drugim rešenjima, a jedan od kandidata je i Vladan Lukić.

- U ovom trenutku se ne zna ko će biti predsednik FSS, međutim, Vladan Lukić jeste jedan od kandidata. On se 2012. godine povukao iz Crvene zvezde i iz javnog života, ali i dalje nije zaboravljen. Poznaje fudbal, pritom je rukovodio velikim sistemom kao što je Zvezda, što znači da ima iskustva. Uz to, ne zaboravlja se da je 1999. godine, kad je počeo zločinački napad NATO pakta na našu zemlju, na svoju štetu raskinuo bogat ugovor sa francuskim Mecom, vratio se u Srbiju i prijavio se u vojsku. Došao je da brani svoju zemlju. Dakle, jasno je da bi on učinio sve za Srbiju, a samim tim i za srpski fudbal - objašnjava naš izvor.

Predsedničkoj fotelji nada se i Nebojša Leković. On je već vodio Fudbalski savez Srbije u vreme dok je još postojala Jugoslavija. Takođe, bio je generalni sekretar Crvene zvezde dok je sadašnji selektor Dragan Stojković Piksi bio predsednik kluba s "Marakane". To mu je ujedno i najvažniji adut u ovoj trci.

- Svaki put kad se menjao predsednik Saveza, Leković je bio potencijalni kandidat i nadao se funkciji. Ono što ga preporučuje sad je dobar odnos sa selektorom. Piksi ima široka ovlašćenja i delimično će se pitati i oko postavljanja predsednika. Međutim, nije izgledno da će Leković dobiti neophodnu podršku - ističe sagovornik Informera.


Pantelić neće biti kandidat
Vršilac dužnosti predsednika FSS Marko Pantelić neće biti kandidat za predsednika, saznaje Informer.
- Pantelić je po funkciji bio odmah posle Kokeze, tako da je logično bilo da on bude v. d. Međutim, niko ne razmatra njega kao opciju za prvog čoveka srpskog fudbala jer nema imidž čoveka koji je u stanju da vodi FSS i nikad nije upravljao velikim sistemom - objašnjava naš izvor.

Izbori tek u junu

Rešenje koje se mnogima u Srbiji čini kao prihvatljivo je bivši fudbaler Nemanja Vidić. On se u jednom momentu oglasio i poručio da su srpskom fudbalu potrebne korenite promene, ali nije pokazao želju da se uključi u rešavanje problema.

- Ljudi koji u Srbiji imaju moć da menjaju stvari razgovarali su sa Vidićem i nudili mu funkciju predsednika Saveza. Međutim, on trenutno nije zainteresovan. To bi možda moglo da se promeni, ali samo ako bi se ispunili određeni Vidićevi uslovi, od kojih je najvažniji da dobije odrešene ruke da otera sve za koje smatra da im nije mesto u srpskom fudbalu - objašnjava naš izvor.

Izbori u FSS svakako neće biti održani pre juna, a do tada će našom fudbalskom organizacijom rukovoditi zamenik predsednika Marko Pantelić. Očekuje se da će najpre biti održani izbori po regionima, a zatim izbori za Skupštinu FSS. Tek nakon toga, novoizabrani delegati Skupštine pristupiće izboru novog predsednika.