Move over Ištvan - here comes Bazdulj!

паће wrote:Коју већу цену, јаче најебо? Где то?

fikret hadžiabdić wrote:Ma zajebavam se za diverziju. Nikad nije bio diverzant, on je od svojih početaka linijaš i piše kao linijaš.



A ovo:

Citam sad ponovo tekst i vidim detalje koji su mi promakli na prvo citanje. Recimo, tek sad vidim da nadnaslov teksta glasi "NAJBOLJI OD NAS". Kakav raspad mozga. Prvo - kojih "nas". Drugo, stakojkurac najbolji, sto bi Djokovic bio najbolji po bilo cemu osim po lupanju loptice preko mreze.

je možda puno dublje, ipak se tekst zove Biti Srbin.


Najbolji od nas 

Koga vas?

Pa nas Srba.

Muharem pošteni Bošnjak bosanski Srbin?

Kад Александар Вучић каже да су Бошњаци и Срби исти, једино су им религија и вјера различите, то је у савременом политичком тренутку реална и остварива перспектива којој ваља тежити. Свима би нам овдје било боље да локална етногенеза није била базирана на религији него као у већини случајева на језику. Ако су католици, муслимани и православци који говоре албански сви Албанци, ако су католици и протестанти, па и све више муслимана којима је матерњи језик њемачки Нијемци, штета је што нас Јужне Славене језик није спојио чвршће него што нас је религија раздвојила. Сада је, међутим, тако како јест, што не значи да је забрањено надати се и сањати.

Уосталом, Муса Ћазим Ћатић је прије стотину и петнаест година писао:

Једна нада болну душу тјеши;

И са срца црни очај брише,

Нада слоге – братског јединства

За чим Србин умире и дише,

Јер је слога спасоносна зора

Што ће збрисат мрак нам са обзора.

А Његош 1847. године, у писму Осман-паши Скопљаку каже овако: “Kада са мном говориш како мој брат Бошњак, ја сам твој брат, твој пријатељ, али када говориш као туђин, како Азијатин, како непријатељ нашега племена и имена, мени је то противно и свакоме би благородно мислећему човјеку противно било.”

Има се, дакле, на чему градити слога.

Muharem Bazdulj u izboru za člana Upravnog odbora našao se na predlog Udruženja novinara Srbije (UNS). Ni on, slično svom prethodnom novom kolegi, nema jasnu predstavu kako će izgledati njegovo buduće angažovanje u upravi RTS-a. I samim izborom je, kaže iznenađen.

– Bio sam jedan od velikog broja kandidata, nije ni bilo izvesno da ću uopšte da budem izabran. I samom mi je vest nova, još nemam jasnu sliku kako će to izgledati, bar ne pre konstitutivne sednice, kaže Bazdulj za Danas i dodaje da mu je još nepoznato iz čega se operativno sastoji pozicija na koju je izabran.

Kako navodi, jasno je da je kao problem RTS-a prepoznat disbalans u zastupljenosti sagovornika, odnosno predstavnika različitih političkih opcija.

– U javnosti postoji neka vrsta konsenzusa da su RTS-u, u tom smislu, potrebne reforme. Ali, kako će se to tačno dešavati i šta je tu moguće uraditi, rano je govoriti, smatra Bazdulj.

Bazdulj dobitnik novinarske nagrade Fondacije "Biljana Bosnić Ognjenović"
Autor:FoNet
1-2 minutes

Muharem Bazdulj je dobitnik novinarske nagrade Fondacije "Biljana Bosnić Ognjenović" za reportažu "Kanjon Jerme je ispred nas", saopštili su organizatori.

Nagrada je ustanovljena 2019, a prvi put je dodeljena prošle godine u čast preminule turističke novinarke Biljane Bosnić Ognjenović, a dodeljuje se studentima novinarstva i novinarima za reportažu o destinaciji u Srbiji.

Na konkurs je stigao veliki broj radova koje je ocenjivao tročlani žiri, koji čine osnivačica Fondacije Milica Bosnić, prošlogodišnja dobitnica nagrade Katarina Tomović i prošlogodišnja dobitnica nagrade za reportažu o Egiptu Aleksandra Mikata.

„Konkurencija je bila jaka, pa iako smo sve tri bile saglasne oko tri rada koja su ušla u uži izbor, imale smo težak zadatak da proglasimo pobednika“, rekla je Bosnić i naglasila da se nada još većem odzivu sledeće godine.

‍�‍�
"'Мени се чини да РТС већ заиста има један јако позитиван утицај у друштву, а као и увек вероватно постоји начин да се то још додатно усаврши', наводи Баздуљ."#UgasiteSe pic.twitter.com/qMpfR0qhDo

— Radomir Martin (@radomir_martin) July 26, 2021

Јавно је, међутим, доступан његов датум рођења. У своју босанску мисију он ступа практично у истој доби у којој упознајемо Волтера Шмита у филму којем је дао наслов. Волтер Шмит је у филму имао 66 година, док Кристијан Шмит данас има 64 године (рођен је 26. августа 1957).