Liberal nosi Pradu (Biljana Keller život i priključenija)

Mór Thököly wrote:

Erős Pista wrote:Niko ništa:

BS: Meni je Srebrenica najbitnije pitanje u politici!!!

Skupština CG: izglasa rezoluciju o Srebrenici

Vučić: IZDAJA!!!!

BS: https://javniservis.net/komentar/biljana-srbljanovic-devojcice-i-decaci/

Jbt, kako pokvaren tekst. Da, ovakvi kao ona su prava kicma av vlasti, veca od proverbijalnog Mileta.

Е, не знам ту пословицу о Милету, како гласи?

evo

https://javniservis.net/komentar/biljana-srbljanovic-bajka-o-neodmascenom-mitraljezu/

kako covek moze da se sroza. ee zivote

Ona ne kapira (ili se pravi da ne kapira) da je u ovoj prici ona Prelevic, a Prelevic neodmasceni mitraljez. Nasla je detalj koji treba da zvuci kao krunski dokaz 3ABEPE, a u stvari je obicna, nebitna trica. Pa sta ako je Prelevic muljator, to ni na koji nacin ne dovodi u sumnju ono sto vec znamo o vezi vlasti i Belivuka.

Erős Pista wrote:ono sto vec znamo o vezi vlasti i Belivuka.

To vec ne znamo. Jbg, prate se maratonske emisije na fakin TV Marsu pa se ne stize sve ispratiti

Biki večeras na K1 u nekoj emisiji Ko sam sebi, šta sam tebi, štagod, tako nekako.

Pa ipak, fasade i tih gradjevina godinama služe za ispisivanje političkih poruka i parola, obračun sa Vesićem ili Fondom za otvoreno društvo (?!), u tom kraju koji nema nikakve veze sa Sava Malom, po zidovima se “istražuje” ko je tamo rušio, pa se na to odgovara slavljenjem genocida i Ratka Mladića, pa se onda “gradjanski” ukus dokazuje grafitima protiv Ace Lukasa, kao “u slavu” Bajage, uvlačeći Momčila, tog plemenitog umetnika, u ovaj infantilni i beskorisni rat jalovim političkim smatranjima po cenu ruženja sopstvenih ionako jedva preživelih gradjevina.

Ja da odem ti bi skočila
al nikad ne bih otišao sam
poveo bih i Momčila
sto pjeva ba-ba-ba-bam neću ništa da znam

Nemoj uvlaciti plemenitog umetnika!

To o rusenju u savamali treba da se pise samo po onim stracarama koje su srusene, sta drugi objekti imaju sa tim, ne treba ih uvlaciti u tu pricu

Vrv jedna od najglupljih recenica srpske kolumnistike.

Zoranizacija Momčila pl. Bajagića.

cekaj ne razumem? pitati ko je rusi u sm je isto kao i napisati noz, zica?

pisati ko ruši u savamali izvan savamale je isto što i pisati nož žica srebrenica

boomer crook wrote:cekaj ne razumem? pitati ko je rusi u sm je isto kao i napisati noz, zica?

Nije isto, ali je često isto...isti oni kojima su danas puna usta brige za ekologiju, za vladavinu prava, istovremeno nemaju ništa protiv koljačkog etosa Ratka Mladića.
:kaćipernim glasom koji se penje u sofisticirani polukrešendo: "Smeta im dim spaljenih guma, a nije im smetao dim krematorijuma".

incognito se malo botuje za brnabić

Ipak, ovo ima logike. Plaćali su plate za zemlje trećeg sveta, sad idu dalje, tamo gde su te plate i dalje na tako niskom nivou. Ne kažem ni da je tačno ni da je netačno, samo da je to ekonomsko pravilo.

— edisliman (@edisliman) August 2, 2021

Izvinjavam se, nastavite

Biljana Srbljanović – Smrt i komentari
3. Oktobar 2021.
Umro je Tasa.

Piše: Biljana Srbljanović

To je samo po sebi tragično, ne samo jer je bio čovek koji je preporodio Filharmoniju, uspostavio odnos poštovanja i odgovornosti izmedju publike i orkestra, razumeo dobro napore “kulturnih radnika”, bio prilično ok ministar (bolji od mnogih), znao da se povuče i imao svoju osnovnu profesiju u kojoj je bio dobar. Tragično je i jer je iznenada umro, van redosleda i logike, u godinama kad mu vreme nije i zato što je za sobom ostavio, izmedju ostalih, i malu, malecnu bebu.

Dan pre toga, nekadašnji načelnik Generalštaba nas je sve uznemirio objavom da je aktivista njegove stranke zadržan na aerodromu, da su ga tukli i mučili uposlenici BIA, samo zato što je, kako je general naveo, na Tviteru podržao pisca koji je psovao Vučića. Brzo se ispostavilo da taj čovek uopšte nema nalog na Tviteru, da objavljuje pod ukradenim identitetom: imenom i fotografijom konkretne žene, koju i inače progoni, ponižava i maltretira i to ne iz političkih razloga i koja ga je policiji više puta prijavljivala zbog toga. Ipak, sve ovo je nebitno. Isti ljudi koji su se zaleteli da slave tog čoveka što tvituje pod imenom žene koju maltretira, groze nad nasiljem, dan kasnije su se orno zaleteli da, na najružniji način, komentarišu Tasinu smrt.

Ja ne verujem u malogradjanski namet “O pokojniku sve najlepše”, ali ne verujem nikako ni u seirenje nad nečijom smrću. Posebno ne ako je vodjeno dnevno političkom mišlju koja ne obuhvata juče i sutra i koja je izraz ostrašćenosti koja živi samo za danas.

Ljudi koji su se obrušili da se raduju zbog Tasine smrti, sve što su imali da mu zamere je da je “bio Vučićev”. Isti ti ljudi, koji su se obrušili da brane aktivistu stranke što ga je je neko rekao da je napadnut, o njemu znaju samo da je “protiv Vučića”. Ne znaju da je, osim što je progonio pomenutu ženu, uglavnom tvitovao protiv Djindjića, protiv EU, vakcina i tolerancije, jer im to niko nije saopštio, a mrzelo ih da sami misle. O Tasi takodje ne znaju ni ko je, ni šta je radio, ni kako nas je zadužio kao društvo, ni kakav je stvarno bio, jer im to takodje niko nije rekao. Bila im je dovoljna etiketa: Tasa je SNS.

Pa šta i da je SNS? Je l zato trebalo da umre? Je l to razlog sreće Tviteraša? Šta se to dogodilo sa nama? Ko nas je ubedio da je ovo normalno? I kako nas nije sram?

Kakva je to prostačka misao u kojoj mogu da razumem da neko nije voleo Tasin stil, njegovu misao i njegove reči, ali ne mogu da razumem da se iko obraduje smrti tog (i bilo kog) čoveka, a da, istovremeno, sebe smatra normalnim.

I kad je Milošević umro, evo da priznam, ja sam zaplakala: ne nad njim, već nad nama, nad godinama koje nam je oteo, nad životima koje je uništio, nad tom nekom konačnošću smrti koja sve poništi. Mogu reći da sam, za razliku od ogromne većine današnjih internet aktivista, mogo toga dala u borbi protiv njega, ali me njegova smrt ipak nije obradovala, jer nisam neljud.

Kad je umro Amfilohije Radović, pisala sam iskreno o njemu. Iznela sam svoje kritike i stojim iza njih. Ali me ni njegova smrt nije obradovala, nisam seirila niti proslavljala, jer to smatram sramotnim.

Kad jednom umre Ratko Mladić, ni njegova smrt me neće obradovati, jer smrt ne želim čak ni njemu.

I zato se pitam, kako neko, ko pojuri da proslavlja anonimnog progonitelja jedne žene, nekog ko se skriva iza tudjeg identiteta, samo da bi je maltretirao, kako neko ko odmah poveruje na neizgovorenu reč da su ga mučili i tukli jer je tvitovao podršku performativnom izlivu gneva protiv Vučića, i to samo zato što je PROTIV Vučića, istovremeno može da se raduje smrti čoveka koji je za sobom ostavio dela, decu, publiku, prijatelje, ljude, i svoje ime, samo zato što je ZA Vučića, meni ne ide u glavu.

Kakav raspad ovog i inače nesolidnog društva, kakva pokazna vežba iz neljudskosti, nesolidarnosti i elementarnog nevaspitanja, evo imamo u realnom vremenu svakog dana, a da se niko ne postidi. Ta neodgovornost za javnu reč, ta rugoba misli, to “blanko” poverenje u dnevnopolitičke igrarije, samo ako dolaze od “mojih”, čini da ovo društvo ne mrda nikud već decenijama.

Šta je to tako trulo u nama, da može čoveku doneti radost u tudjoj smrti? Kako se to odlučiš da je neko zaslužio smrt, jer ne podržava “tvoje”? Kakvo smo to društvo postali?

Zato je ovaj gubitak veći, jer je otišao čovek sa imenom i delom, nesavršen čovek baš kakvi ljudi i jesu, sa svim svojim osobinama, čovek sa kojim nisi morao da se slažeš, ali si mogao da diskutuješ, da se smeješ, da ga pohvališ i grdiš, a da on i dalje nastavi da stvara nešto dobro, nešto u šta veruje i to ne za sebe, već za sve nas.

Taso, druže moj, barem više ne moraš da nas gledaš. I hvala ti na svemu.

https://javniservis.net/komentar/biljana-srbljanovic-smrt-i-komentari/

То „O pokojniku sve najlepše“ је још један муфљуски изврнут превод, попут оног о „здрав дух у здравом телу“. За ово друго је оригинал гласио „у здравом телу се здрав дух најбоље осећа“, али кад се ту предност духа над телом изретушира до невидљивости, остане згодна парола за производњу топовског меса.

У овом случају, оригинал је гласио „de mortuis nihil nisi bene“, дакле „о мртвима ништа осим ако је добро“. Дакле не спомињимо им зло и глупости, сетимо их се само по добру, па ако је покојник био злотвор, онда ништа. Како се од тог погодбеног начина дошло до форсирања лакираног суперлатива, не бих знао, историја је иностранство, ал' никако ми се не свиђа.

plachkica wrote:Biljana Srbljanović – Smrt i komentari
3. Oktobar 2021.
Umro je Tasa.

Piše: Biljana Srbljanović

To je samo po sebi tragično, ne samo jer je bio čovek koji je preporodio Filharmoniju, uspostavio odnos poštovanja i odgovornosti izmedju publike i orkestra, razumeo dobro napore “kulturnih radnika”, bio prilično ok ministar (bolji od mnogih), znao da se povuče i imao svoju osnovnu profesiju u kojoj je bio dobar. Tragično je i jer je iznenada umro, van redosleda i logike, u godinama kad mu vreme nije i zato što je za sobom ostavio, izmedju ostalih, i malu, malecnu bebu.

Dan pre toga, nekadašnji načelnik Generalštaba nas je sve uznemirio objavom da je aktivista njegove stranke zadržan na aerodromu, da su ga tukli i mučili uposlenici BIA, samo zato što je, kako je general naveo, na Tviteru podržao pisca koji je psovao Vučića. Brzo se ispostavilo da taj čovek uopšte nema nalog na Tviteru, da objavljuje pod ukradenim identitetom: imenom i fotografijom konkretne žene, koju i inače progoni, ponižava i maltretira i to ne iz političkih razloga i koja ga je policiji više puta prijavljivala zbog toga. Ipak, sve ovo je nebitno. Isti ljudi koji su se zaleteli da slave tog čoveka što tvituje pod imenom žene koju maltretira, groze nad nasiljem, dan kasnije su se orno zaleteli da, na najružniji način, komentarišu Tasinu smrt.

Ja ne verujem u malogradjanski namet “O pokojniku sve najlepše”, ali ne verujem nikako ni u seirenje nad nečijom smrću. Posebno ne ako je vodjeno dnevno političkom mišlju koja ne obuhvata juče i sutra i koja je izraz ostrašćenosti koja živi samo za danas.

Ljudi koji su se obrušili da se raduju zbog Tasine smrti, sve što su imali da mu zamere je da je “bio Vučićev”. Isti ti ljudi, koji su se obrušili da brane aktivistu stranke što ga je je neko rekao da je napadnut, o njemu znaju samo da je “protiv Vučića”. Ne znaju da je, osim što je progonio pomenutu ženu, uglavnom tvitovao protiv Djindjića, protiv EU, vakcina i tolerancije, jer im to niko nije saopštio, a mrzelo ih da sami misle. O Tasi takodje ne znaju ni ko je, ni šta je radio, ni kako nas je zadužio kao društvo, ni kakav je stvarno bio, jer im to takodje niko nije rekao. Bila im je dovoljna etiketa: Tasa je SNS.

Pa šta i da je SNS? Je l zato trebalo da umre? Je l to razlog sreće Tviteraša? Šta se to dogodilo sa nama? Ko nas je ubedio da je ovo normalno? I kako nas nije sram?

Kakva je to prostačka misao u kojoj mogu da razumem da neko nije voleo Tasin stil, njegovu misao i njegove reči, ali ne mogu da razumem da se iko obraduje smrti tog (i bilo kog) čoveka, a da, istovremeno, sebe smatra normalnim.

I kad je Milošević umro, evo da priznam, ja sam zaplakala: ne nad njim, već nad nama, nad godinama koje nam je oteo, nad životima koje je uništio, nad tom nekom konačnošću smrti koja sve poništi. Mogu reći da sam, za razliku od ogromne većine današnjih internet aktivista, mogo toga dala u borbi protiv njega, ali me njegova smrt ipak nije obradovala, jer nisam neljud.

Kad je umro Amfilohije Radović, pisala sam iskreno o njemu. Iznela sam svoje kritike i stojim iza njih. Ali me ni njegova smrt nije obradovala, nisam seirila niti proslavljala, jer to smatram sramotnim.

Kad jednom umre Ratko Mladić, ni njegova smrt me neće obradovati, jer smrt ne želim čak ni njemu.

I zato se pitam, kako neko, ko pojuri da proslavlja anonimnog progonitelja jedne žene, nekog ko se skriva iza tudjeg identiteta, samo da bi je maltretirao, kako neko ko odmah poveruje na neizgovorenu reč da su ga mučili i tukli jer je tvitovao podršku performativnom izlivu gneva protiv Vučića, i to samo zato što je PROTIV Vučića, istovremeno može da se raduje smrti čoveka koji je za sobom ostavio dela, decu, publiku, prijatelje, ljude, i svoje ime, samo zato što je ZA Vučića, meni ne ide u glavu.

Kakav raspad ovog i inače nesolidnog društva, kakva pokazna vežba iz neljudskosti, nesolidarnosti i elementarnog nevaspitanja, evo imamo u realnom vremenu svakog dana, a da se niko ne postidi. Ta neodgovornost za javnu reč, ta rugoba misli, to “blanko” poverenje u dnevnopolitičke igrarije, samo ako dolaze od “mojih”, čini da ovo društvo ne mrda nikud već decenijama.

Šta je to tako trulo u nama, da može čoveku doneti radost u tudjoj smrti? Kako se to odlučiš da je neko zaslužio smrt, jer ne podržava “tvoje”? Kakvo smo to društvo postali?

Zato je ovaj gubitak veći, jer je otišao čovek sa imenom i delom, nesavršen čovek baš kakvi ljudi i jesu, sa svim svojim osobinama, čovek sa kojim nisi morao da se slažeš, ali si mogao da diskutuješ, da se smeješ, da ga pohvališ i grdiš, a da on i dalje nastavi da stvara nešto dobro, nešto u šta veruje i to ne za sebe, već za sve nas.

Taso, druže moj, barem više ne moraš da nas gledaš. I hvala ti na svemu.

https://javniservis.net/komentar/biljana-srbljanovic-smrt-i-komentari/

Kad se i kako to ispostavilo?

Verovatno je gospođa Biljana na nekoj internoj udbaško-propagandnoj mailing listi.

+1

To tvrdi neki Vučićev poslanik.

Pa gde si Sladžo?

Mali miš KONSTANTIN KATIĆ, jurišnik Vuka Jeremića, krije se iza lažnog naloga @S18654S. Odatle hrabrost da psuje, preti i piše razne budalaštine na Tviteru. pic.twitter.com/erA0g3W3nI

— Đorđe Todorović (@djordje294) September 28, 2021

Podaci o nalogu @S18654S:

Sladjana G.

@S18654S
Advokatska komora srbije
Arandjelovac/Beograd/Konjarnik

https://twitter.com/s18654s

Doduše ni on ne tvrdi da zaista postoji ta žena (na brzinu nisam uspeo da nađem potvrdu) i da je ovaj proganja.