Liberal nosi Pradu (Biljana Keller život i priključenija)

@Sotir

Ne konvergira. Svaka diskusija je kao stazis u Nivenovom prstenu. Paf bzzz uh.

Pročitao sam tekst ponovo, i sad sam malo pomirljiviji prema NC-ovom stavu. Naime, ovo nije jedan, nego dva, na silu spojena teksta. Prvi deo je o Zvezdi, godišnjici pobede u Bariju i nagradi za Kepa(tm), i taj deo je ne samo na mestu, nego je i prilično upečatljiv. Tačno, ne saopštava nam apsolutno ništa novo ni o Zvezdi, ni o Kepu, ali način na koji ređa i povezuje slike je zaista veoma uspeo. Zvezdin put from hero to zero je sugestivno (i suštinski tačno) povezan sa raspadom Jugoslavije. Sad je to tim koji, kao i cela Srbija, slavi one koji su ga uništili i unazadili. Super, jaka slika, dobra poenta, sve fercera.

Međutim, tu nije kraj. Odjednom, bez ikakvog upozorenja, počinje drugi tekst, koji je naprosto besramna propaganda za marionetsku opozicionu figuru. Sve što u prvom tekstu radi, ovde se raspada. Sve je neubedljivo, glupo, lažno, onako kako je to u propagandi neretko slučaj,  s tim što je ovde situacija dodatno sjebana činjenicom da je 1) propaganda tako providna i 2) da je u službi nekog ko je tako očigledno pod kontrolom vlasti, tj, koji nije nikakva opozicija.

Konačan utisak je onda, kao i u slučaju poređenja pandemije sa bombarovanjem Sarajeva, da Biki zloupotrebljava izuzetno ozbiljne stvari (ratne zločine) da bi nam prodala ciglu, tj, neku sitnu oportunističku gadost - Vučićevo vanredno stanje, odnosno Čedinu kandidaturu. Bljak.

Elem, razmišljam da li bi drugi deo teksta mogao malo prirodnije da se poveže sa prvim, i mislim da bi mogao. Otprilike ovako: onako kako je Zvezda prigrlila simbole uništenja svoje države (i same sebe na vrhuncu uspeha) i istovremeno se srozala na nivo Vučićevog gangsterskog priveska, tako su i Čeda i LDP, prigrlivši simbole svega protiv čega su se borili, same sebe srozali na nivo Vučićevih marioneta.

Biki se upinje da između prvog i drugog dela teksta napravi konktrast, ali to je neubedljivo, jer kontrasta nema. Naprotiv - ima analogije. Zvezdina nagrada "Kepu" isto što i Čedino hvaljenje Vučića usred kampanje u kojoj mu je navodno opozicija.

taj prvi deo teksta koji navodno "upecatljiv" nije pisala biljana nego šone. biljana o fudbalu nema pojma a posebno ne bi bila kognitivno sposobna za mišljenje da je zvezdin tim iz barija bio vrhunac SFRJ jer šaban, pančev, najdoski, prosinečki, savićević itd. to je šone 100%. tehnički je manje bitno da li je on to istipkao ili je pričao naglas u kuci svoju teoriju o vezi fudbala i politike. mislim to znaju i vrapci na grani ovde.

Erős Pista wrote:Pročitao sam tekst ponovo, i sad sam malo pomirljiviji prema NC-ovom stavu. Naime, ovo nije jedan, nego dva, na silu spojena teksta. Prvi deo je o Zvezdi, godišnjici pobede u Bariju i nagradi za Kepa(tm), i taj deo je ne samo na mestu, nego je i prilično upečatljiv. Tačno, ne saopštava nam apsolutno ništa novo ni o Zvezdi, ni o Kepu, ali način na koji ređa i povezuje slike je zaista veoma uspeo. Zvezdin put from hero to zero je sugestivno (i suštinski tačno) povezan sa raspadom Jugoslavije. Sad je to tim koji, kao i cela Srbija, slavi one koji su ga uništili i unazadili. Super, jaka slika, dobra poenta, sve fercera.

Međutim, tu nije kraj. Odjednom, bez ikakvog upozorenja, počinje drugi tekst, koji je naprosto besramna propaganda za marionetsku opozicionu figuru. Sve što u prvom tekstu radi, ovde se raspada. Sve je neubedljivo, glupo, lažno, onako kako je to u propagandi neretko slučaj,  s tim što je ovde situacija dodatno sjebana činjenicom da je 1) propaganda tako providna i 2) da je u službi nekog ko je tako očigledno pod kontrolom vlasti, tj, koji nije nikakva opozicija.

Konačan utisak je onda, kao i u slučaju poređenja pandemije sa bombarovanjem Sarajeva, da Biki zloupotrebljava izuzetno ozbiljne stvari (ratne zločine) da bi nam prodala ciglu, tj, neku sitnu oportunističku gadost - Vučićevo vanredno stanje, odnosno Čedinu kandidaturu. Bljak.

Elem, razmišljam da li bi drugi deo teksta mogao malo prirodnije da se poveže sa prvim, i mislim da bi mogao. Otprilike ovako: onako kako je Zvezda prigrlila simbole uništenja svoje države (i same sebe na vrhuncu uspeha) i istovremeno se srozala na nivo Vučićevog gangsterskog priveska, tako su i Čeda i LDP, prigrlivši simbole svega protiv čega su se borili, same sebe srozali na nivo Vučićevih marioneta.

Biki se upinje da između prvog i drugog dela teksta napravi konktrast, ali to je neubedljivo, jer kontrasta nema. Naprotiv - ima analogije. Zvezdina nagrada "Kepu" isto što i Čedino hvaljenje Vučića usred kampanje u kojoj mu je navodno opozicija.

Са овим се сасвим, 100% слажем. Чедомир је својеручно упропастио, у сирће претворио све што је евентуално ваљало у политичком огранку Друге Србије, а Биљана му то све бланко прашта јер је и она у међувремену ушла у игранку, само што је то код ње све далеко глупље и без тежине, плус није упропастила никог осим саме себе.

Е сад, зашто је мени прича о Капетану Драгану једно хиљаду пута важнија од тога што посрнула Биљана подржава политичара који више ни самом себи не верује... о томе можемо и неки други пут.

Meni Bikino vracanje u devedesete sve vise lici na ono kad patriote masu Milicom Rakic. Kad je potrebno opravdati nesto, u nedostatku drugih argumenata, potegnu se stari dobri lesevi iz devedesetih. Kad tekst zacinis iskopanim decjim ocima, samo monstrum moze da mu protivureci.


Kad vec pominjem leseve, u hr je Penava preleteo iz HDZ-a u Domovinski pokret. Posto je glupo reci da su mu tamo vise nudili, na KZN i u Bujicu je lepo doneo slike leseva - kud ces jaci razlog

Da zanemarimo sve ovo, ja bih rekao da je ona u pravu oko opisa uzroka omraze na ČJ. Ne da to objašnjava sve ali njegovi politički stavovi (grubo rečeno "drugosrpskijanski") jesu bitan element odijuma. Ostali elementi su verovano nejasno poreklo novca i vidljiv in-your-face životni stil itd itd.

Da, tu se slažem.

Problem koji ona ne adresira, međutim, jeste zašto Čeda danas nailazi na odijum i u onom delu javnosti koji je bio spreman da mu oprosti avione-kamine-fidelinke-paklenjake upravo zato što je otvoreno govorio o ratnim zločinima.

Postoji i deo javnosti, nevidljiv, kolebljiv ali prisutan, koji je bio spreman da razmišlja o ratnim zločinima ali je od toga odbijen ponašanjem ljudi kao što je ČJ.

Bendegúz Somogyi wrote:Da zanemarimo sve ovo, ja bih rekao da je ona u pravu oko opisa uzroka omraze na ČJ. Ne da to objašnjava sve ali njegovi politički stavovi (grubo rečeno "drugosrpskijanski") jesu bitan element odijuma. Ostali elementi su verovano nejasno poreklo novca i vidljiv in-your-face životni stil itd itd.

Toeto

Vasa Čokrljan wrote:Postoji i deo javnosti, nevidljiv, kolebljiv ali prisutan, koji je bio spreman da razmišlja o ratnim zločinima ali je od toga odbijen ponašanjem ljudi kao što je ČJ.

E, bravo, i to takođe.

Dobro, bilo je tu jos ljudi, ne nuzno politicara, koji su o tome pricali i i dalje pricaju. Nisam siguran da je uloga CJ tu konkretno toliko velika. To mi ipak ima vise veze sa tajkunsko-bezbednjackim tabloidima i drugim medijima.

ja da budem vulgarni marksista koji cese muda ispred dragstora "diamat" - svima je vaznija nepovratnost svojinske transformacije nego "ljudska prava". to je buducnost u kojoj se lajf, danilo i kako god se zvala daciceva cerkica susrecu.

Највише је за помирење и нормализацију односа са БиХ и Хрватском учинио Тадић. Да је остао на власти, вероватно би успео да нормализује ситуацију и на Косову.

Чеда је у старту своје политичке каријере био слободнотржишни умерени десничар, на линији са Ђинђићем. 
Питање ратних злочина уоквирено као ”суочавање” је доста јалово.

То питање је било постављено у оквиру приступа Србије ЕУ и Тадић и као питање сарадње са Хашким трибуналом, као ”чишћење” непријатних репова прошлости кроз које морамо да прођемо да бисмо постали модерна европска држава, као процес током којег одвајамо жито од кукоља и постајемо нормално друштво у којем ратни злочинци немају тапију на родољубље и так даљше и так проче.

Међутим, дође 2020 година. Јасно је и врапцима на грани да од пријема нема ништа, ЕУ је дебело пољуљана а те чувене европске вредности су редефинисане доласком Орбана и разноразних источних десничара који имају своје пизме на суседе, гледају преко плота, дискриминишу сопствене грађане руског етничког порекла, славе СС јединице и руше совјетске споменике. Једна од главних идеолошких основа пост-петооктобарске Србије је исхлапила. На сцену ступају јелте, СРН и раде то што раде. ”Прошло је време стида, ово је време тихог поноса”.

Чеда са своје стране излази из ДС-а у виду фракције, иде на теревенке са Земунцима, криминални СРН картел му завршава Фиделинку док ДС пропада, а у иностранству се виђа са бошњачким и албанским националистима.


Ситуација је таква зато што Чеда није имао интереса нити воље да ради на својој политици. Лакше му је да летује на Паклењацима и узима паре од грађана Србије, те да се извињава Цеци што ју је хапсио због недозвољеног поседовања аутоматског оружја и потенцијалном учесништву у убиству Ђинђића.

Јанош Винету wrote:Највише је за помирење и нормализацију односа са БиХ и Хрватском учинио Тадић. Да је остао на власти, вероватно би успео да нормализује ситуацију и на Косову.

Чеда је у старту своје политичке каријере био слободнотржишни умерени десничар, на линији са Ђинђићем. 
Питање ратних злочина уоквирено као ”суочавање” је доста јалово.

То питање је било постављено у оквиру приступа Србије ЕУ и Тадић и као питање сарадње са Хашким трибуналом, као ”чишћење” непријатних репова прошлости кроз које морамо да прођемо да бисмо постали модерна европска држава, као процес током којег одвајамо жито од кукоља и постајемо нормално друштво у којем ратни злочинци немају тапију на родољубље и так даљше и так проче.

Међутим, дође 2020 година. Јасно је и врапцима на грани да од пријема нема ништа, ЕУ је дебело пољуљана а те чувене европске вредности су редефинисане доласком Орбана и разноразних источних десничара који имају своје пизме на суседе, гледају преко плота, дискриминишу сопствене грађане руског етничког порекла, славе СС јединице и руше совјетске споменике. Једна од главних идеолошких основа пост-петооктобарске Србије је исхлапила. На сцену ступају јелте, СРН и раде то што раде. ”Прошло је време стида, ово је време тихог поноса”.

Чеда са своје стране излази из ДС-а у виду фракције, иде на теревенке са Земунцима, криминални СРН картел му завршава Фиделинку док ДС пропада, а у иностранству се виђа са бошњачким и албанским националистима.


Ситуација је таква зато што Чеда није имао интереса нити воље да ради на својој политици. Лакше му је да летује на Паклењацима и узима паре од грађана Србије, те да се извињава Цеци што ју је хапсио због недозвољеног поседовања аутоматског оружја и потенцијалном учесништву у убиству Ђинђића.

uf. odnosi izmedju srbije, hrvatske i bosne nikada nisu bili bolji do u vreme kostunice. ne mislim da je to njegova posebno zasluga vec su jednostavno i evropski narodnjaci tada bili u drugom vinklu i evro-integracije su bile so fresh, so cool.

Evropske integracije ako se ikada odigraju nece imati nikakve veze sa pomirenjem Ruku na srce, ni sam nastanak EEZ nije imao veze sa "mirovnim projektom", tako da... "Pomirenje" je nesto sto bi trebalo da uradimo zbog samih sebe. Sta je tu interes? Pa interes je da bude jasno da nece vise biti ratova, a to itekako ima svoj finansijski izraz, dugorocno sasvim sigurno.

Nisam siguran da se slazem glede eez. Ona je bila i mirovni projekat i pri tome najuspesniji u istoriji evrope. Mislim jednostavno je tada postojala zajednicka regionalna perspektiva komplementarnih interesa. To su naravno bili interesi dela.srednje klase i profesionalaca i tzv. kapitala tako da je sve lepo koincidiralo

Post-2008 to se dosta menja. Primer grcke i lomljenja kicme je dosta instruktivan. Nema vise iznenadjenja na periferiji i to je to.

erős paprika wrote:Nisam siguran da se slazem glede eez. Ona je bila i mirovni projekat i pri tome najuspesniji u istoriji evrope.

+1
Nikada u istoriji nije postojao ovoliki period mira na prostoru koji obuhvata EU

erős paprika wrote:

Јанош Винету wrote:Највише је за помирење и нормализацију односа са БиХ и Хрватском учинио Тадић. Да је остао на власти, вероватно би успео да нормализује ситуацију и на Косову.

Чеда је у старту своје политичке каријере био слободнотржишни умерени десничар, на линији са Ђинђићем. 
Питање ратних злочина уоквирено као ”суочавање” је доста јалово.

То питање је било постављено у оквиру приступа Србије ЕУ и Тадић и као питање сарадње са Хашким трибуналом, као ”чишћење” непријатних репова прошлости кроз које морамо да прођемо да бисмо постали модерна европска држава, као процес током којег одвајамо жито од кукоља и постајемо нормално друштво у којем ратни злочинци немају тапију на родољубље и так даљше и так проче.

Међутим, дође 2020 година. Јасно је и врапцима на грани да од пријема нема ништа, ЕУ је дебело пољуљана а те чувене европске вредности су редефинисане доласком Орбана и разноразних источних десничара који имају своје пизме на суседе, гледају преко плота, дискриминишу сопствене грађане руског етничког порекла, славе СС јединице и руше совјетске споменике. Једна од главних идеолошких основа пост-петооктобарске Србије је исхлапила. На сцену ступају јелте, СРН и раде то што раде. ”Прошло је време стида, ово је време тихог поноса”.

Чеда са своје стране излази из ДС-а у виду фракције, иде на теревенке са Земунцима, криминални СРН картел му завршава Фиделинку док ДС пропада, а у иностранству се виђа са бошњачким и албанским националистима.


Ситуација је таква зато што Чеда није имао интереса нити воље да ради на својој политици. Лакше му је да летује на Паклењацима и узима паре од грађана Србије, те да се извињава Цеци што ју је хапсио због недозвољеног поседовања аутоматског оружја и потенцијалном учесништву у убиству Ђинђића.

uf. odnosi izmedju srbije, hrvatske i bosne nikada nisu bili bolji do u vreme kostunice. ne mislim da je to njegova posebno zasluga vec su jednostavno i evropski narodnjaci tada bili u drugom vinklu i evro-integracije su bile so fresh, so cool.

Не слажем се са овим, али можда нисам у праву. Мислим да је Коштуница завршио легалне перипетије и потписао међудржавне уговоре који су битни за нормализацију, и то је свакако утрло пут Тадићу да изврши поједине политичке и симболичке акте. Тадић му дође као шлаг на торту.

erős paprika wrote:Nisam siguran da se slazem glede eez. Ona je bila i mirovni projekat i pri tome najuspesniji u istoriji evrope. Mislim jednostavno je tada postojala zajednicka regionalna perspektiva komplementarnih interesa. To su naravno bili interesi dela.srednje klase i profesionalaca i tzv. kapitala tako da je sve lepo koincidiralo

Са овим се слажем условно, с освртом на то да је тек од скора радништво прихватило ЕУ (и то парцијално, али ипак јесте прихватило) у западним земљама, док је парадоксално на истоку обрнут случај. У рецимо Бугарскоји или Румунији је ЕУ популарна институција, па и у Србији. Радништво, средња класа и ситни предузетници који живе од међународног туризма су здушно за ЕУ, иако има евроскептичких замлата.

To je zanimljiva primedba. Jovic je imao pre desetak godina onu duhovitu opasku da su hrvati vise kroatoskepticni nego evroskepticni.

erős paprika wrote:Nisam siguran da se slazem glede eez. Ona je bila i mirovni projekat i pri tome najuspesniji u istoriji evrope. Mislim jednostavno je tada postojala zajednicka regionalna perspektiva komplementarnih interesa. To su naravno bili interesi dela.srednje klase i profesionalaca i tzv. kapitala tako da je sve lepo koincidiralo

 
"i mirovni projekat" to da, ali primarno...nesrecni Snajder je to poslednji sasvim lepo objasnio - supstitucija za imperije + nadogradnja suvereniteta.

Uz svest da nista nece lreziveti jos jedan evropski a svetski rat

Pa da, posledicno. Ali za bivse imperije kljuc je nadoknadjivanje trzista, a za kasnije clanice potvrdjivanje suvereniteta. Po tom tumacenju, ali za koje mislim da je uglavnom tacno, cak i dalje. Naravno, na nivou javne politike, sto nije bez znacaja, sigurno, mirovni aspekt je naglaseniji.

Logika je u stvari bila trostepena, pojednostavljeno rečeno.

Ugalj i čelik su izuzeti iz državnih nadlženosti jer su smatrane ključnim privrednim granama za nacionalnu (ili imperijalnu) konkurenciju. Tako je, verovalo se, uklonjen jedan od izvora "ekonomske patkometrije", a istovremeno su ti proizvodi ponuđeni svim članicama te zajednice (EZUČ) po istoj ceni, doprinoseći percepciji da je postojanje zajedničkog tržišta dobro i produktivno.

Drugo, trebalo je videti šta sa (Z) Nemačkom, da li i kako je naoružati i koja će joj biti uloga. Posle peripetija na kraju je to odrađeno kroz NATO, kao mera sigurnosti protiv nekontrolisanog ponovnog rasta njene moći.

Treće, prateći logiku prve tačke, delom kao "odbrana od Sovjeta" kroz sopstveni ekonomski razvoj, delom kao osećaj da se zapadnoevropsko tržište mora razviti i da je Amerika prejaka, išlo se na fazno stvaranje carinske unije pa zajedničkog tržišta.

Sve to spakovano u 10ak godina.