Paradoksalno, to je ono što meni bas dosta pomaže.
To i bicikliranje
To i bicikliranje
Bleeding Blitva wrote:U mojoj sredinici motika je odgovor za sve, znači ako te glava boli ili ako pukneš, rješenje je uvijek uvati se motike. Jako mistificiranje zemlje, vrta, zapravo rada, ne bi da smo protestanti.
Prešutit ću te, ne treba im vjetar u leđaErzsébet Biszak wrote:Paradoksalno, to je ono što meni bas dosta pomaže.
To i bicikliranje
A ovo je skroz popularno, znam ljudima pohvaliti šal i ispadne da su svi ti šalovi nastali kao terapija u procesu tugovanja.Vilmos Tehenészfiú wrote:Bleeding Blitva wrote:U mojoj sredinici motika je odgovor za sve, znači ako te glava boli ili ako pukneš, rješenje je uvijek uvati se motike. Jako mistificiranje zemlje, vrta, zapravo rada, ne bi da smo protestanti.
ne samo kod tebe. Moja kuma je, dok je radila u bolnici u Beogradu, vodila grupu radne terapije. Uglavnom su pacijentima davali da rade nesto na ruke. Fun fact: član veoma popularne rok grupe, ekstrovertna ličnost, je na tim seansama učio da štrika.
Ne moras da budes psihijatar da bi se nasao 'depresivcu'. Bukvalno je dovoljno samo da saslusas i acknowledge-ujes da se ta osoba oseca tako kako opisuje, bez ikakvog mudrovanja ili 'saveta'.Јанош Винету wrote:Ако је сломио обе ноге, зваћу одмах хитну помоћ, нећу му давати чашу воде.Erzsébet Biszak wrote:Jel bi to rekao i recimo ukućaninu koji je slomio obe noge a traži ti čašu vode ili da razumeš zašto ne može u grad s tobom?
Свакако га нећу водити са собом у град на провод док му се ноге не зацеле. У потенцијалу, поштовао бих његову вољу али и савете лекара.
Са самоубицама и депресивцима стварно не знам шта бих радио, нити како би се информисао око тога. Кога да питам и шта да читам?
Истина је да ме заболе јер ме не тангира, психичко здравље је комплексна и шкакљива тема а није баш нешто што може да се изгугла за 2 сата.
Имам 0 знања о томе и блажено живим живот, не могу још и психијатар да будем.
Колико разумем, ту не помаже просечни здрав разум, често је контраинтуитивно, треба се дубоко информисати и своје понашање прилагодити особи која је погођена.
lalinea wrote:Ne moras da budes psihijatar da bi se nasao 'depresivcu'. Bukvalno je dovoljno samo da saslusas i acknowledge-ujes da se ta osoba oseca tako kako opisuje, bez ikakvog mudrovanja ili 'saveta'.Јанош Винету wrote:
Ако је сломио обе ноге, зваћу одмах хитну помоћ, нећу му давати чашу воде.
Свакако га нећу водити са собом у град на провод док му се ноге не зацеле. У потенцијалу, поштовао бих његову вољу али и савете лекара.
Са самоубицама и депресивцима стварно не знам шта бих радио, нити како би се информисао око тога. Кога да питам и шта да читам?
Истина је да ме заболе јер ме не тангира, психичко здравље је комплексна и шкакљива тема а није баш нешто што може да се изгугла за 2 сата.
Имам 0 знања о томе и блажено живим живот, не могу још и психијатар да будем.
Колико разумем, ту не помаже просечни здрав разум, често је контраинтуитивно, треба се дубоко информисати и своје понашање прилагодити особи која је погођена.
Postoje. A postoje i prijatelji, porodica, partneri...koji najvise mogu da pomognu tim 'nalazenjem' koje ismevas.Јанош Винету wrote:lalinea wrote:
Ne moras da budes psihijatar da bi se nasao 'depresivcu'. Bukvalno je dovoljno samo da saslusas i acknowledge-ujes da se ta osoba oseca tako kako opisuje, bez ikakvog mudrovanja ili 'saveta'.
Ваљда постоје неки лекови, терапије, процедуре, хотлајнови, шта ту ја има да се "налазим" и да "саслушавам" и "примам к знању". Нема вајде од мог "примања к знању".
- Хоћу да се убијем од депресије.
* Примио к знању, саслушао и нашао се!
Pa ono, nije bas tako crno, bar ne u mom iskustvu. Od prijatelja gotovo svi sa kojima sam pricala u tim stanjima/epizodama su se ponasali kako treba. Partneri, 50% totalno razumevanje, 50% epic fail (uzorak ozbiljnih veza koje su obuhvatale te epizode n = 2).Mór Thököly wrote:U lepom broju slucajeva partner ce te ostaviti, prijatelji neprimetno ili cak nenamerno poceti da zaobilaze, a porodica se praviti da je sve ok.
lalinea wrote:Pa ono, nije bas tako crno, bar ne u mom iskustvu. Od prijatelja gotovo svi sa kojima sam pricala u tim stanjima/epizodama su se ponasali kako treba. Partneri, 50% totalno razumevanje, 50% epic fail (uzorak ozbiljnih veza koje su obuhvatale te epizode n = 2).Mór Thököly wrote:U lepom broju slucajeva partner ce te ostaviti, prijatelji neprimetno ili cak nenamerno poceti da zaobilaze, a porodica se praviti da je sve ok.
treba ti samo malo empatije, to je nešto što ima npr. i mačkaЈанош Винету wrote:lalinea wrote:
Ne moras da budes psihijatar da bi se nasao 'depresivcu'. Bukvalno je dovoljno samo da saslusas i acknowledge-ujes da se ta osoba oseca tako kako opisuje, bez ikakvog mudrovanja ili 'saveta'.
Ваљда постоје неки лекови, терапије, процедуре, хотлајнови, шта ту ја има да се "налазим" и да "саслушавам" и "примам к знању". Нема вајде од мог "примања к знању".
- Хоћу да се убијем од депресије.
* Примио к знању, саслушао и нашао се!