Kao sto npr stopa nezaposlenosti i njeno hendlovanje nije samo ekonomski fenomen, tako ni epidemija i njeno hendlovanje nije samo medicinski fenomen.
A u sustini je savrseno nebitno koliko je neko strucan ako se pre svega rukovodi politickim.
beatakeshi wrote:Srbija skoro kao 2 ostatka SFRJ.
ficfiric wrote:
Zezam se sa odricanjem
Ne sumnjam da jeste strucnjak. Da li je najbolji, ne znam, jeste najvidljiviji a na ta mesta se ne dolazi iskljucivo znanjem - no, nije bitno.
Naravno, ne bih ga izjednacavao sa ostalim kolegama iz kriznog staba.
Jyrki Juhani Järvilehto wrote:Doktora medicine
Још ти имаш да учиш за звезду...Erős Pista wrote:Da napišem i ja jedan zvezda je zivot post:
Kon je naš Bajden. Svi su se skvrčili u fetal position, još je čovek doktor, jbt, valjda zna najbolje.
БЕОГРАД - С обзиром да се налазимо у недељи када је могућност преношења вируса корона највиша, као и да је вирус корона ушао у неке редакције и да има оболелих, одлучено је, уз сагласност струке, да се редовне конференције за медије одржавају без новинара.
То су данас рекли министар здравља Златибор Лончар и епидемиолог Предраг Кон, одговарајући на питање електронском поштом листа Данас, ТВ Н1, Гласа Америке и Јужних вести, који су се интересовали ко је донео одлуку да се од данас конференције одржавају без новинара, као и да ли је струка сагласна са том одлуком.
"Ми желимо да водимо рачуна о сваком грађанину, самим тим и сваком новинару. Став је био да спречимо да дође до те могућности да се прошири инфекција или да се пренесе", казао је Лончар.
Наводи да је циљ да се сачува сваки живот и да се не угрози било ко, неважно да ли је то новинар, радник или било ко други.
"Спроводимо мере сходно моменту у којем се налазимо. Процена је да је сада моменат да је велика вероватноћа да се вирус пренесе", казао је Лончар.
Кон је потврдио да је струка питана и да су дали сагласност.
Како је навео, разлог за сагласност је тај што се вирус појављује по разним редакцијама.
"То је био разлог да се пристане, није се нешто много студиозно о томе размишљало, искрено речено, али то се ради и у другим земљама и нисмо видели никакав проблем", казао је.
Како је навео, што се њега тиче, то може и не мора, али у сваком случају је коректно.
"Никада човек не може да се сети шта све може да буде политизовано, па сам дао сагласност без озбиљнијег размишљања", навео је Кон.
Лончар је истакао да је договорена пракса да на дневној конференцији за штампу чланова здравственог Кризног штаба о пресеку стања са корона вирусом неће одговарати на политичка питања, већ ће се бавити струком.
Он је то рекао одговарајући на питање да ли су биле произвољне раније процене председника Србије да је 20 одсто од 400. 000 гастарбајтера који су средином марта ушли у земљу било инфицирано, што значи да у Србији има бар 80.000 инфицираних, или су званичне бројке нетачне.
Лончар је рекао да сва политичка питања треба поставити председнику и премијерки, а да ће лекари, који излазе на конференцију за штампу, да се баве струком.
"То је најбитније у овом тренутку, када се бавимо спашавањем живота, и објашњавајући грађанима све у вези короне", рекао је Лончар одговарајући на прво питање, које је достављено путем електронске поште.
Више од 100 питања новинара и грађана пристигло је, након што је одлучено да се конференције за штампу одрже без новинара и само уз питања која се шаљу електронском поштом.
https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/ove-mere-nemaju-veze-sa-za%C5%A1titom-zdravlja-dr%C5%BEava-u%C5%BEiva-u-represiji
...
Građani Srbije koji su stariji od 65 godina su, koliko ja znam, jedini penzioneri na celom svetu koji imaju samo tri sata slobode nedeljno. Koliko bi oni mogli da imaju osnova za tužbu protiv države zbog protivpravnog lišenja slobode, a i fizičkog zlostavljanja, jer je fizičko kretanje jedna od osnovnih stvari neophodnih za zaštitu i održavanje zdravlja?
SM: Smatram da je to što se desilo građanima starijim od 65 godina -- i 70, u ovim manjim mestima, jer je napravljena ta distinkcija -- da to i nije zabrana kretanja, nego da je u pitanju lišavanje slobode, jer se to onemogućavanje njima da izađu iz svojih stanova i kuća ne odnosi, recimo, na nemogućnost da se kreću u određenom delu grada, ili u određeno vreme, iz nekih opravdanih razloga. Vi zapravo ne možete uopšte da se krećete.
Dakle, odgovor na Vaše pitanje je načelno “da”. Imali bi pravo, kada sve ovo prođe, da ovo pitanje postave i pred sudovima. Neki će to sigurno i učiniti -- ali je izvesno da će to biti manjina. Većina ljudi nije u stanju, niti pripremljena, da se raspravlja o tome da li je ta mera ustavna ili nije ustavna, nego, prosto, iz straha od toga šta im se može desiti, ostaje kod kuće. Ta vrsta pristajanja nas vodi nečemu o čemu pretpostavljam da ćemo takođe pričati, a to je -- gde je ta granica do koje mi možemo da trpimo, i šta kada vanredno stanje prestane. Koliko će ovakve i slične mere za nas postati normalne ili normalizovane?
Uvođenju policijskog časa prethodilo je protivustavno uvođenje vanrednog stanja. Šta za državu, u ovim okolnostima, znači suspenzija parlamenta?
SM: Epidemija nije proglašena na vreme. Mi smo prvo uveli vanredno stanje, a onda smo rekli: “Da, mi ipak imamo epidemiju na našoj teritoriji.” Dakle, u toj odluci o proglašenju vanrednog stanja, s jedne strane, nema osnova -- koja je to javna opasnost zbog koje mi uvodimo vanredno stanje? S druge strane, vanredno stanje nije oročeno. Ja sam takođe o tome pisala, i to me je u samom startu vrlo zabrinulo. To su dve sporne stvari -- i treća, koja bi se mogla staviti na prvo mesto, jeste ta o sastajanju Narodne skupštine, zbog čega su vanredno stanje proglasili zajednički Predsednik, predsednica Skupštine i predsednica Vlade, tvrdeći da Narodna skupština ne može da se sastane.
Postoje različiti načini da se Skupština sastane, i u nekakvim bezbednim uslovima, o kojima smo ovih dana takođe slušali od lekara -- dakle, udaljenost od dva metra, maske... Narodna skupština je čak mogla i na otvorenom da se sastane. Tu postoje neki argumenti -- pa dobro, kakve veze ima, i ovako Vlada ima dvotrećinsku većinu, to ništa ne bi promenilo, vanredno stanje bi svakako bilo uvedeno... Međutim, mislim da tu ipak postoji razlika. Mi ipak imamo i poslanike, koliko god da ih je malo, koji su opozicioni, koji bi mogli da postave nekakva pitanja o nužnosti uvođenja nekih mera, o nužnosti uvođenja vanrednog stanja, a takođe bi tu raspravu i građani mogli da prate.
U Mađarskoj je nedavno premijer Viktor Orban dobio ovlašćenja da, pod izgovorom borbe protiv epidemije, vlada faktički neograničeno, i to bez ikakvog nadzora parlamenta. Kako mi stojimo u poređenju s Mađarskom?
SM: Ja mislim da smo mi tu -- eto, možda ćete se iznenaditi -- čak malo ispred Mađarske. Zato što je naš Ustav -- ovim izuzetkom o kom smo malopre pričali, da ovaj trojac može umesto Narodne skupštine da donese odluku o proglašenju vanrednog stanja -- dakle, mi smo već tim ustavnim rešenjem, odnosno ustavnim izuzetkom, uradili ono što je Mađarska naknadno uradila usvajanjem tog zakona. Dakle, u tom domenu smo mi svakako bili nekoliko koraka ispred -- naravno, u negativnom smislu.
...
Ja zaista nisam videla da to iko drugi radi. Tako da, jednom kada se crta bude podvukla, videćemo... Imamo još vremena pred nama, ali mislim da će ovo minimalno biti odlike srpskog scenarija - te pretnje, to vikanje, grdnja građana, činjenica da ministar unutrašnjih poslova odlučuje ko gde sme da ide i kada, i to linearno zatvaranje jednog dela populacije, zapravo njihovo lišavanje slobode - to će biti odlike srpskog scenarija, čini mi se.
Kad već pomenusmo te proizvoljne odluke ministra unutrašnjih poslova -- da li tu, možda, postoji neka naznaka da je država shvatila šta je sa njima problem?
SM: Dakle, rekli smo da se naredba u četiri nedelje promenila pet puta. Nakon, valjda, dovoljno insistiranja u javnosti od strane pravnika i advokata da ministar Stefanović, naprosto, nema nadležnost da ograničava kretanje građana svojom naredbom, Vlada je donela uredbu kojom ograničava kretanje građana -- što starijih, što svih drugih. Time je, rekla bih, priznala da je u ove četiri nedelje to ograničenje bilo protivpravno. Jer se, ovom uredbom -- koja je doneta, čini mi se, 8. aprila -- dakle, tom uredbom se sve prethodne naredbe stavljaju van snage. Sad smo, nekako, to pitanje forme stavili po strani, i Vlada je, kažem, meni se čini, time stavila do znanja da je shvatila da to od početka nije moglo biti učinjeno na taj način.
...
Ono na šta bih takođe htela da ukažem pažnju, a o tome se malo manje pričalo u javnosti, je to da je Vlada jednom od svojih uredbi suspendovala pravo na izjavljivanje pravnog leka, odnosno na izjavljivanje žalbe -- što je takođe veliki problem. Vama onda, recimo, presude putem Skajpa za neko delo, po hitnom postupku, i vi ne možete da se žalite sve do okončanja vanrednog stanja
ondaK se posvetio i edukuje se na pogrešan način, obzirom da je manje više svaku krupnu odluku do sada promašioatajlo wrote:Da probam još jednom, pa ako ne ide – ne ide, neću više.ficfiric wrote:
Ne mora. Dovoljno je da se odreknes Kona i da kazes da druge epidemiologe, osim Radovanovica ne priznajes
O Konu pričam samo i isključivo od momenta kad je počeo da se vrpolji na stoličici i pijucka vodicu na KZŠ.
Sve oko dece, zatvaranja škola, virusa manje opasnog od gripa, sve oko diktatora pod kojima je radio (mada, ne mogu, a da se ne zapitam, a šta da radi epidemiolog kad je na vlasti S.Milošević ili T.Nikolić ili A.Vučić? Da se prekvalifikuje u tamburaša /što je možda i mogao, s obzirom kako mu idu violina i klavir/, sarača, bravara, šnajdera? Mislim, lik se za to školovao, ko je gledao bar 2-3 KZŠ mogao je, ako je hteo, (ili samo ja to vidim, uvek je mogućnost) videti da je i prilično posvećen tome, a nije da se ne dâ videti i da se koliko-toliko edukuje i drži korak sa najnovijim istraživanjima u svojoj specijalnosti.
Mór Thököly wrote: ono sto je to de facto je ozbiljno priznanje nemoci i slabosti zdravstvenog sistema.
Zar nismo imali neke na pppju , jesu li ovde, to me interesuje?Marius Lăcătuș wrote:Jyrki Juhani Järvilehto wrote:Doktora medicine
reci drago dijete, gde te boli?
Margit Savović wrote:Biljana S na Prvoj pravda uvodjenje 24/7.