Home
by шумидер-модер Sat Feb 01, 2020 12:40 amНекада давно, на континенту који су људи звали Европа, постојао је такозвани прави капитализам.
Наравно у једном њеном делу.
У другом делу су живели људи у нечем што се звало социјализам и што је, углавном, било или барем требало да буде, сушта супротност капитализму.
А није било.
Млади људи, као и сви млади људи, гледали су преко тараба, трудили се да их прескоче на разне начине, али им је свима било заједничка природна тежња за више слобода сваке врсте, што им је капитализам продавао под именом демократије која је - тако се тврдило - лек за све и у којој ће сви живети боље.
У том социјализму постојала је и посебна група мпадих људи: они који су читали и углавном слушали, јер тада није било телевизије, и који су веровали да се једе све што лети.
И - свануо је и тај дан: социјализам је умрео, а млади људи си похрлили да уживају у благодетима капитализма, односно демократије.
Постојао је само један мали проблем: ни капитализам ни та демократија нису више били млади, обашка што се испоставило да су поменутим младим људима увалили не само половне аутомобиле, него и помало половну демократију.
Па је тако испало да капитализам нису фабрике, није бесплатно здравство ни школовање, није слобода да можеш да причаш шта хоћеш, него да су капитализам и демократија - поред половних аутомобила, шопинг молови, назови банке, политичке партије без којих ниси смео ни да сањаш о запослењу...
Појавили су се и неки људи - звали су их тајкунима - који су куповали све на шта наиђу, парама којих су од некуда имали у неограниченим количинама, док су милиони буквално гладовали и са тугом гледали у затворене фабрике које су ти исти тајкуни куповали будзашто све их убежујући да те фабрике ни курцу нису биле, јер да су биле...
Да им је недостајао предузетнички дух, слобода коју може да слободном човеку да само тржиште.
Увалили су им и причу о европским стандардима, све се подсмевајући - тако су они мислили - једном од симбола неуспешности социјализма - Шкоди:
Нису они били криви: њихови старији, које су се преко ноћи преметнули у православце, су их, са све новокомпонованим школама нису их научили да је та Шкода старија и европскија од данашњег, капиталистичког газде који ју је купио за мале паре:
Заборавили су и да им испричају причу о Volkswagenu, том излогу, еталону успешности капитализма, који је једној Шкодиној сестри која се звала Татра, морао да плати, тамо негде почетком 60-их, силне паре као одштету за праву правцату - крађу.
И то да плати у времена тешке свађе између капитализма и социјализма, времена када границе између њих тешко да је и мува могла да прелети.
Заборавили су да им кажу да је један чувени предузимач, звао се Фердинанд Порше, професор доктор, наравно, украо од те сестре једну од легенди на којој су грађени ти европски стандарди:
Украо од сестриног човека који се звао Ханс Ледвинка и који није имао предузетничког духа.
Заборавили су и да им кажу да је ваневропска Шкода била Европа и стандард у времена када је њен садашњи газда, онај VW, био тек идеја.
Идеја, додуше, којој није била страна ни помисао о јединственој Европи и европским стандардима.
Али некој другој, другачијој Европи и другачијим стандардима.
Наравно у једном њеном делу.
У другом делу су живели људи у нечем што се звало социјализам и што је, углавном, било или барем требало да буде, сушта супротност капитализму.
А није било.
Млади људи, као и сви млади људи, гледали су преко тараба, трудили се да их прескоче на разне начине, али им је свима било заједничка природна тежња за више слобода сваке врсте, што им је капитализам продавао под именом демократије која је - тако се тврдило - лек за све и у којој ће сви живети боље.
У том социјализму постојала је и посебна група мпадих људи: они који су читали и углавном слушали, јер тада није било телевизије, и који су веровали да се једе све што лети.
И - свануо је и тај дан: социјализам је умрео, а млади људи си похрлили да уживају у благодетима капитализма, односно демократије.
Постојао је само један мали проблем: ни капитализам ни та демократија нису више били млади, обашка што се испоставило да су поменутим младим људима увалили не само половне аутомобиле, него и помало половну демократију.
Па је тако испало да капитализам нису фабрике, није бесплатно здравство ни школовање, није слобода да можеш да причаш шта хоћеш, него да су капитализам и демократија - поред половних аутомобила, шопинг молови, назови банке, политичке партије без којих ниси смео ни да сањаш о запослењу...
Појавили су се и неки људи - звали су их тајкунима - који су куповали све на шта наиђу, парама којих су од некуда имали у неограниченим количинама, док су милиони буквално гладовали и са тугом гледали у затворене фабрике које су ти исти тајкуни куповали будзашто све их убежујући да те фабрике ни курцу нису биле, јер да су биле...
Да им је недостајао предузетнички дух, слобода коју може да слободном човеку да само тржиште.
Увалили су им и причу о европским стандардима, све се подсмевајући - тако су они мислили - једном од симбола неуспешности социјализма - Шкоди:
Нису они били криви: њихови старији, које су се преко ноћи преметнули у православце, су их, са све новокомпонованим школама нису их научили да је та Шкода старија и европскија од данашњег, капиталистичког газде који ју је купио за мале паре:
Заборавили су и да им испричају причу о Volkswagenu, том излогу, еталону успешности капитализма, који је једној Шкодиној сестри која се звала Татра, морао да плати, тамо негде почетком 60-их, силне паре као одштету за праву правцату - крађу.
И то да плати у времена тешке свађе између капитализма и социјализма, времена када границе између њих тешко да је и мува могла да прелети.
Заборавили су да им кажу да је један чувени предузимач, звао се Фердинанд Порше, професор доктор, наравно, украо од те сестре једну од легенди на којој су грађени ти европски стандарди:
Украо од сестриног човека који се звао Ханс Ледвинка и који није имао предузетничког духа.
Заборавили су и да им кажу да је ваневропска Шкода била Европа и стандард у времена када је њен садашњи газда, онај VW, био тек идеја.
Идеја, додуше, којој није била страна ни помисао о јединственој Европи и европским стандардима.
Али некој другој, другачијој Европи и другачијим стандардима.
Erős Pista
