Блиски исток

Има их и који су истерали сличну фору уживо. Једна добије стипендију и школарину јер је рођена Африканка... после испадне да је бела, али, јебига, оптужба да је она ту нешто мућкала није прошла ни најнижи суд. Јер нигде није писало ништа о боји.

Миссим мени је иста будалаштина кад нпр спомињу балканске земље па све некако обигравају да не спомену Грчку, која је ваљда балтичка или тако неки курац.

Кажи на шта мислиш, немој се фолирати са географијом.

Najbolje da iko zna sta je tacno Balkan.

Дефиниција коју смо учили је "копно између линије која иде од тршћанског залива до извора Саве, а онда током Саве и Дунава, те Црног, Егејског, Јонског и Јадранског мора".

То што су после измислили још десет дефиниција, јебга, тако им је одговарало. Мени она стара и даље ради, тј штагод ја мислио о географији и географима, географска дефиниција Балкана (а и било ког другог именованог комада земље) ми је довољна.

Reuters

Debris fly as smoke rises following an Israeli air strike, amid Israeli-Palestinian fighting, in Khan Younis in the southern Gaza Strip, May 20, 2021. REUTERS/Ibraheem Abu Mustafa TPX IMAGES OF THE DAY

Erős Pista wrote:

ficfiric wrote:

Палата Републике у Бањалуци вечерас је освијетљена бојама израелске заставе, у знак подршке Израелу и њиховом настојању да успоставе мир у земљи. pic.twitter.com/bdxeE3RdAu

— Саша Аулић (@AulicSasa) May 13, 2021

Piše: Predrag Lucić (1964-2018)

Banja Luka piše Tel Avivu: Čemu mrtvi? Decu kopaj živu!

(Iz pesmarice Milorada Dodika)

Ima dete u gradu
Po imenu Gaza,
Detetu je nadimak
Materina maza.
Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Oće da ga upišu
U knjigu žrtava.
Pravi se da ne čuje
Avion dok leti,
Čeka da ga geleri
Dozovu pameti.
Kad ga geler ogrebe,
Plače i zapeva:
„Joj, Alahu, pomagaj,
Iziće mi creva!“

Kad mu trošnu nastambu
S dve flambiraš zolje,
Maza vrišti, reko bi
Da ga neko kolje.
Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Traži sokne, košulju,
Po zgarištu kuće.
Po školi se sakriva
Umesto da uči,
Čeka bombu, da se krov
Po klupama sruči.
Kad sva deca izginu,
On po Gazi šeta,
Nariče i privlači
Pažnju celog sveta.
Kad mu zdimiš džamiju,
Kaže „Alal vera!“,
Pa se spremno raskrivi
Ispred šest kamera.
Kad mu dadeš jabuku,
On hoće kobasu,
Kad mu kupiš Fataha,
On beži Hamasu.

Poštovani kolega
Šimone Peresu,
Od tog drskog deteta
Daću ti adresu.
Stanuje pod šatorom,
U Gazi, kraj puta.
Daj mu kakav čvršći dom,
Šalji mu tabuta.




*

(Beton broj 63, januar 2009)

http://www.nspm.rs/hronika/benjamin-netanjahu-zahvalio-miloradu-dodiku-na-podrsci-izraelu-izrazenoj-postavljanjem-izraelske-zastave-na-palati-republike-u-banjaluci-duboko-cenimo-cin-solidarnosti.html

1994 zove... Radovan Karadzic je na vezi...

Although a close relationship between America and Israel has been taken for granted over the past half century, it solidified only once Americans decided that Israelis were like them. In novels and countless press reports about pioneers and fighters in the ’50s, “Israel and Jews came to be perceived as masculine, ready to fight the Cold War alongside America,” the scholar Michelle Mart wrote in her study of the topic, Eye on Israel. “By contrast, Arabs were increasingly stigmatized as non-Western, undemocratic, racially darker, unmasculine outsiders.”
“In the images of Israelis, then,” she wrote, “Americans constructed their own self-image at mid-century.”

I first encountered this sort of American projection about 15 years ago, as a local reporter working for a U.S. news service. A few Israeli motorists had been murdered by Palestinian gunmen on a road between Jerusalem and Tel Aviv that cuts through the West Bank. The army had closed the road to Palestinian traffic, allowing access only to drivers, Jews and Arabs, with Israeli license plates. This decision was effective; the shootings stopped. One of my colleagues in the bureau, a recent arrival from America, asked if we could now say that the road was “segregated.”

Nonetheless, the belief in a fundamental similarity has caught on. While following the protests in Ferguson, Missouri, in 2014, which to me seemed just and necessary, I saw a sign that read From Ferguson to Palestine. This was puzzling: American soldiers still occupied Iraq and Afghanistan, and American aid money was flowing to repressive regimes throughout the Middle East and beyond. If activists were seeking foreign inspiration for a domestic movement, they had hundreds of ongoing ethnic conflicts to choose from. But something about Palestine struck Americans as relevant to their own experience.

https://apple.news/AAyCfGXKVQN6r6tED5i44sg

Bože, koliko proseravanja samo da se ne napiše zašto USA bezrezervno podržava Izrael, štagod Izrael radio...

A radi ovo

https://twitter.com/Barahmeh/status/1396855461987725313?s=19

ćaća wrote:Bože, koliko proseravanja samo da se ne napiše zašto USA bezrezervno podržava Izrael, štagod Izrael radio...

Aj napiši ti zašto bezrezervno podržavaju Izrael.

Tekst je kvaran. Ne razumete vi nas, vi mislite da je nasa segregacija - vasa segregacija, ali ona je zapravo nesto sasvim drugo! Cirjakovicizam za Izraelce - ne mozete nam suditi vasim kriterijumima jer je to (gasp!) Zapadna projekcija. Autosovinisti se doduse ne pominju, ali se podrazumeva sta bi autor rekao o onim Izraelcima koji prihvataju ovakav pogled na izraelsku stvarnost.

Pritom, bio sam zaista zaintrigiran pocetkom koji je Vilmos okacio -o decenijama dugoj kampanji da se u americkoj popularnoj imaginaciji Izraelci vide kao Amerikanci Bliskog istoka, odnosno, mnogo preciznije - kao belci, kauboji i pioniri Bliskog istoka u borbi sa tamosnjim Indijancima/divljacima. Druga strana u toj binarnoj opoziciji se menjala, ali prva nije i ona je oblikovala ne samo americku percepciju sukoba vec i izraelski percepciju samih sebe i onoga sto rade. A rade ono sto su americki settleri radili Indijancima. Nije nikakvo cudo, niti puka podudarnost sto Izrael svoje najvernije saveznike pronalazi pre svega medju republikanskim kriptorasistima. Prepoznavanje je duboko i iskreno.

Medjutim, autor pocinje od ove teze samo da bi nas uvukao u tekst, a zatim se u drugom delu potpuno presalta na drugu stranu - projektuju zapravo Rasida Tlaib, Kori Bus i ostali kriticari izraelske okupacije. Ne razumeju da Hamas ima Iran-backed military, a civil rights borci u US to nemaju! Pa cuj, ni americka policija ne raketira crnacke kvartove (jos, ili vise - setimo se Tulsa), but we're getting there, sa militarizacijom policije i nacinom na koji se zitelji geta tretiraju - kao divljaci koje treba kontrolisati stalnom policijskom silom.

Drugim recima, autor kao fol ne razume da to sto je junak Egzodusa sa pocetka teksta, beo, plavokos i sto ima zensku koja je American as apple pie, nije "projekcija", nego - propaganda. I to vrlo uspesna propaganda, koja je oblikovala i americku percepciju i izraelsku samo-percepciju. I kad Tlaib povuce paralelu izmedju nasilja prema Palestincima i nasilja prema crncina u Fergusonu, to onda nije "projekcija", nego konstatacija jasne i jake veze u nacinu na koji se ta dva nasilja sprovode i opravdavaju.

Vilmos Tehenészfiú wrote:

ćaća wrote:Bože, koliko proseravanja samo da se ne napiše zašto USA bezrezervno podržava Izrael, štagod Izrael radio...

Aj napiši ti zašto bezrezervno podržavaju Izrael.

Izvini, promače mi. 

Zato što veliki deo jevrejske populacije u SAD ulaže ogromna sredstva, napor i vreme da tako bude.

ćaća wrote:

Vilmos Tehenészfiú wrote:

Aj napiši ti zašto bezrezervno podržavaju Izrael.

Izvini, promače mi. 

Zato što veliki deo jevrejske populacije u SAD ulaže ogromna sredstva, napor i vreme da tako bude.

У противном постају онај мањи део који не може да рачуна на подршку већег дела кад им загусти.

-------

https://vasudeva.forumburundi.com/viewtopic.php?t=2082