by Erős Pista Tue Jun 02, 2015 6:03 pm
Ok, tu se sasvim slažem. I meni su prva dva dela draža upravo zbog trešosti i, da upotrebim onu reč, autentičnosti. Ali jbg, to je normalno kad se pređe sa ograničenog na visoki budžet. Meni se zapravo i sviđa što Miler u tim uslovima nije pokušao da imitira ranije delove (i tu Mita nije u pravu kad tvrdi da ovo jeste prosto imitacija), nego je napravio film koji je u nekom smislu omaž ranijim filmovima, pre nego njihov nastavak (nemogućnost da se film jasno smesti u raniji tajmlajn govori tome u prilog). Ono što si ti tvrdio za Drajv, mislim da ovde važi mnogo više - ovo je opera. Svakako je mnogo sitlizovanije od prva dva (pa čak i od trećeg, koji već jeste bio pomalo stilizovan) dela. To se vidi već iz samog valera.
E sad, raniji filmovi jesu bili i prozvod neke cold war paranoje o nuklearnom ratu i postapokalipsi (to si pretpostavljam hteo da kažeš sa istorijskom progresijom, a i Mita na to aludira u nalovu, ali ništa od toga ne napravi u tekstu). Ali ovde težište i jeste preneseno na neke druge teme - ekologiju pre nego nuklearni rat.
Ima još jedna stvar koja mi je pala na pamet - sećam se da je Tarantino svojevremeno, povodom Kill Bill rekao da se to "movie movie", pa pojasnio da je to film koji likovi iz Pulp Fiction gledaju kad su bioskop (ima i ona opaska Turmankinog lika iz Pulp FIction, u kojem vidimo da je ona zapravo glumila u pilotu za Kill Bill). Kod Tarantina to se pokazuje tako što ženski likovi odjednom uzimaju primat od muških. U stvarnosti vladaju muškarci, ali u filmu mogu i žene. E, sad, i Miler je povodom ovog Max-a rekao da snima movie movie. Naravno, sumnjam da likovi originalnog Max-a gledaju ipta u bioskopu, ali to shvatam kao signal da se ovde zapravo bavimo utopijom. I zaista, ovde imamo i neku vrstu hepienda i ostvarene utopije. A vrlo je zanimljiv i način na koji se to prikazuje - utopija nije nešto daleko, a svakako nije mesto nostalgije, ona je tu gde jesmo, ali da bismo to videli, moramo prvo da se izmestimo u potrazi za izgubljenim rajem, odnosno izgubljenim domom.
Jel ima neka dobra duša da poslednja dva posta secne i šibne na MAD MAX temu? Nemam modovske ingerencije na filmu.
Иначе, што се тиче "старинског" првог дела Пебеснелог Макса, пошао сам Варуфакисовим стопама, као што он на примеру Блејд Ранера и Звезданих стаза објашњава капитализам, тако ja на примеру "Побеснелог Макса 1" објашњавам нагли успон партизанског покрета на простору Војне Крајине, односно шта се дешава када професионални војник (полицајац) побесни јер затекне побијене најближе сроднике.
... ове сезоне сам гледао разне спектакле у биоскопу, од Планете мајмуна, преко Дракуле до Мојсија... Јавља се сличан осећај, лаганог успављивања и губитка пажње, кад се филм превише убрза.
Home
