Na današnji dan

Filipe, ja imam drugo pitanje: na koji nacin bilo sta sto pocinje da se pomalja u Zagrebu i okolici abolira ili nam bilo sta znacajno govori o politici Srbije post 1987? Osim, naravno, cinjenice da u drugoj polovini 80tih nacionalizam se probija posvuda. Ono sto se desavalo konkretno u Hrvatskoj je bilo medju poslednjim stvarima kojima se bavila Miloseviceva vlast u doba svog ucvrscivanja.

Meni je neverovatno do koje mere se pokazuje nemogucim razmisljanje, onda kada se imaju neki podatci, koje uzima u obzir konkretnu politicku dinamiku na jednom, drugom, trecem, petom prostoru.

otto katz wrote:Nego NC, ti si primjerni autošovinist. William ti nacionalist, a domobran Houra ok. I još ne voliš druga Tita. Ma zbrka jedna.

NC je beogradski imperijalista 

Kondo wrote:

disident wrote:Srpski mup i agim ceku, oba nezvanicno

na cemu pociva ta teorija da ga je likvidirao KLA? to je totalni nonsens

Нема везе, увек може да се објасни тако да им је некима тамо сметао, или био дужан, па се згодно наместио за мученика. Уцмекали га, набедили на муп, убрали политичке поене а он ето није стигао да упропасти своју биографију. Свако има по Крцуна.

beatakeshi wrote:Pošto bitka između ustaša i partizana i dan-danas traje u Hrvatskoj, zanimljivo bi bilo videti kako se Jajo drži tim povodom, zadnjih (recimo) 10 godina. 
Ja se ne sećam njegovog eksponiranja, ima li neko drugačije informacije?

Siroti mali domobran raspet izmedju crvenih i crnih. But not really, jer nikakvih crvenih odavno i nema, oni su tu samo zarad ekvidistance prema "dva totalitarizma"...

Kondo wrote:

disident wrote:Srpski mup i agim ceku, oba nezvanicno

na cemu pociva ta teorija da ga je likvidirao KLA? to je totalni nonsens

fikret selimbašić wrote:Sad ću i ja malo da potpalim teoriju zavjere. Sto posto sam siguran da se dva puta pojavila vijest o ubistvu Aganija, gmoguća greška je dan-dva max. Prvi put sam je čuo između 28. i 30. aprila, na vijestima jedne sarajevske radio stanice, RSG vjerovatno jer nju smo dole najčešće slušali u to vrijeme. Vijest bez puno detalja, pripadnici srpskog MUP-a ubili su kosovskog intelektualca i političara Fehmi Aganija i njegovog sina ???  Nekoliko nas je komentarisalo tu vijest, ime mi je bilo poznato ali nisam siguran da sam ikad vidio čovjeka ni na tv. Prvog maja sam bio kod kuće, trećeg sam se vratio u Sarajevo i otprilike sedmog ponovo čujem istu vijest. Ista ekipa opet sluša vijesti, svi sa wtf izrazom lica. Ama je li ovo repriza, da li se neko od nas zajebava pa je pustio kasetu sa snimljenim vijestima od prije par dana? Nije, ovaj put nisu pominjali da je ubijen i sin.

https://www.vreme.com/arhiva_html/vb10/3.html
Zločini

Smrt strpljivog i pomirljivog čoveka

Za razliku od većine aktera kosovske političke scene, dr Fehmi Agani je do samog kraja ponavljao da se nada da neće doći do bombardovanja Jugoslavije. Prvog dana agresije, izjavio je za "Gardijan" da zbog toga nije srećan. Italijanski premijer Masimo D' Alema kaže da je Ibrahim Rugova "izrazio osećanje ogorčenosti i dubokog žaljenja" zbog smrti najbližeg saradnika; Hašim Tači koji je pretio obojici, sada smatra da ipak može sarađivati s Rugovom

Telo doktora Fehmija Aganija, savetnika Ibrahima Rugove je, kaže se u saopštenju prištinskog SUP-a, nađeno u petak 7. maja kod Lipljana. MUP pretpostavlja da su ga ubili pripadnici ilegalnog UČK-a: "Ovo može da se protumači kao potvrda odluke terorista da isto učine i sa Rugovom."

Dr Fehmi Agani bio je član albanskih delegacija na susretima u Rambujeu i Parizu. Takođe je bio šef prva dva pregovaračka tima kosovskih Albanaca. Jedan je od osnivača LDK-a i do obračuna sa radikalnom strujom unutar ove partije, aprila prošle godine, njen potpredsednik. Od tada je bio samo savetnik Ibrahima Rugove. Agani je uživao ugled pragmatičara i iskusnog političkog operativca.

"Bez njega je Rugova slep, gluv i nem", govorili su poznavaoci kosovske političke scene. Rođen je u Đakovici 1932. godine. Pomagao je NOP, bio član SKOJ-a od 1945, član KPJ-a od 1948. godine. Spoljnopolitički urednik "Rilindije" postao je 1957. godine. Od 1965. do 1969. bio je direktor Albanološkog instituta. Doktorirao je sociologiju 1973. i iste godine je izabran za dekana Filozofskog fakulteta u Prištini. Početkom sedamdesetih bio je predsednik Komisije za međunacionalne odnose UK SKJ-a. Suspendovan iz nastave 1982. godine. Tokom 90-ih kratko je bio član UJDI-ja, a jedan je od osnivača Foruma za međuetničke odnose, koji je 10. maja povodom njegove smrti izdao otvoreno pismo u kome se Agani opisuje kao "zagovornik i učesnik svih važnijih pokušaja uspostavljanja srpsko-albanskog dijaloga, strpljiv i uporni pregovarač".

Opisivali su ga kao "neobično pomirljivog čoveka". Do samog kraja je, za razliku od većine aktera kosovske političke scene, ponavljao da se nada da do bombardovanja Jugoslavije neće doći. Poslednji put je to izjavio 23. marta, a "Blic" objavio sutradan. I prvog dana agresije je, šetajući se glavnom ulicom Prištine sa novinarem "Gardijana" Džonatanom Stilom, rekao da zbog početka bombardovanja nije srećan.

Profesor Agani se u Prištinu vratio 21. marta. Po propasti pariskih pregovora 18. marta u četvrtak, u petak je sa još nekim članovima delegacije posetio Komandu NATO-a za Evropu, u Monsu i razgovarao sa Vesli Klarkom, u subotu odleteo iz Francuske za Tiranu, a sledećeg dana prešao u Jugoslaviju, iako je skoro sigurno znao šta će se dogoditi. Ni po otpočinjanju napada NATO-a nije se krio. U nedelju 28. marta otišao je na sahranu prištinskog advokata Bajrama Keljmendija, pravnog zastupnika "Kohe Ditori" i člana prvobitnog albanskog pregovaračkog tima, i njegova dva sina, koje su nepoznati naoružani ljudi u sredu 24. marta odveli iz kuće, da bi njihovi leševi bili pronađeni dva dana kasnije.

Dan posle ove sahrane profesor Agani je odlučio da počne da se skriva. Nije jasno zašto i od koga, ali je zanimljivo da je istog dana komodor Dejvid Vilbi, jedan od portparola NATO-a, obznanio novinarima vest iz "pouzdanih izvora" da su Agani i još četiri albanska intelektualca mrtvi i da su ih pobili Srbi. Agani je navodno otet baš posle sahrane Keljmendijevih. Vilbijeve tvrdnje su već sledećeg dana demantovane. Aganijev sin Špend, koji je pobegao u Makedoniju, rekao je da je u telefonskom kontaktu sa rodbinom u Prištini ustanovio da mu je otac živ, a "Fajnenšal tajmsu" je neimenovani Aganijev kolega potvrdio da je Aganija video baš tog ponedeljka.

Posle ovog medijskog gafa NATO-a jedine vesti o profesoru Aganiju stigle su 5. aprila od Jorgosa Papandreua, grčkog ministra inostranih poslova, koji je Aganija ubrojao u albanske političare sa Kosova sa kojima, posredstvom nevladinih organizacija, održava kontakt, i sarajevskog "Dnevnog avaza", koji je tog dana preneo tvrdnju člana albanskog pregovaračkog tima, koji je želeo da ostane anoniman, da su Agani i Suroi živi i da se nalaze "negde na Kosovu".

Saopštenje prištinskog MUP-a objavljeno je 8. maja, dan posle pronalaženja Aganijevog tela. Istog dana, u Skoplju, Špend Agani zakazuje pres konferenciju povodom smrti svog oca i za njegovu smrt okrivljuje srpsku policiju. Upitan kakve dokaze ima za takvu optužbu, Špend je rekao da ga je tog jutra pozvao rođak iz Prištine od kojeg je policija upravo telefonom tražila da ode u prištinsku bolnicu i preuzme telo. To je učinio drugi Aganijev rođak, koji je, kako kaže Špend Agani, dobio batine kad je pokušao da se raspita o detaljima profesorove pogibije. Začudo, Špend Agani odbija da novinarima otkrije identitet svojih prištinskih rođaka i ostale detalje, pod izgovorom da je zabrinut za njihovu bezbednost. U prevodu: "Neću da kažem ko su oni čiji telefon policija ima i koje je videla, legitimisala i navodno tukla, jer se toliko brinem za njih da ću policiji odmah, putem medija, dojaviti da su mi sve ispričali."

Profesor Agani je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. I SUP u onom saopštenju pretpostavlja da su ga ubili teroristi. Tanjug ovo ubistvo dovodi u vezu sa novopostavljenim načelnikom štaba UČK-a, hrvatskim generalom Agimom Čekuom, ničim ne argumentujući te tvrdnje. UČK je, preko svoje novinske agencije "Kosovapres", prvo saopštio da o sudbini Fehmija Aganija ne zna ništa, da bi već u sledećem redu pisalo kako "izgleda da je on od tada bio u rukama srpske policije". Edita Tahiri, član predsedništva Rugovinog DSK-a, naprotiv tvrdi da se Agani krio, da bi 6. maja pokušao da vozom pređe u Makedoniju. Redžep Ismaili, koji tvrdi da se krio sa Aganijem po Prištini, opet tvrdi, pak, da on nikako nije hteo da napusti Prištinu.

Izjava Masima D' Aleme, italijanski premijer, kaže da je Ibrahima Rugovu, tek pristiglog u Rim, vest o Aganijevoj smrti teško pogodila. U razgovoru sa D'Alemom, Rugova je "izrazio osećanje ogorčenosti i dubokog žaljenja". Izvor AP-a kaže da je Rugova "ophrvan bolom".

Da Rugova ima razloga da se zbog Aganijeve smrti oseća poraženo potvrđuje i intervju koji je Hašim Tači 10. maja dao bečkom "Standardu". Tači, koji je sve do tada pretio "liderima navodnih partija koji se kriju po prištinskim podrumima", sada kaže da "može da sarađuje sa Rugovom".