Van kategorija, društvo kao takvo

KinderLad wrote:Pa sta da pricam, Srbija 90s

Ма разумемо се, него сам ја у то доба јурио пелене и формулу (и тезге да све то некако платим), а теби се заломило да јуриш сојке. Нисмо баш живели у истој Србији... те причај.

William Murderface wrote:

KinderLad wrote:

Ali u tome je čar  Tj ne po kafićima, nego po klubićima (i ne danas, nego onda, danas da to moram da radim tačno bi se ubio  pu pu, mada iz specifičnih razloga nije da baš ne bih mogao, ali...zajebi). Ono, posle 4-5 piva, pa ono to mesto (bilo koje, može i žurka) treba da bude takvo da kao da vanjski svet ne postoji - kao tekma što je recimo, samo na drugi način). Pa onda miris...pa onda nema onog elementa "osvajanja" tj znatno je snižen stepen. Ne prigovaram ništa, nego čisto ističem razlike.

Meni ovo bio bas zanimljiv tekst. I zvuci mi trueish.

https://www.lrb.co.uk/v34/n20/emily-witt/diary

Pa verovatno i jeste istinito samo je mogla da napiše triput kraći tekst

Овај пасус ми је био занимљив:

OK Cupid gave the almost awe-inspiring impression of Kremen’s dream database: unlimited choice. There are drawbacks to this. As the sociologist Eva Illouz writes in Cold Intimacies, ‘the experience of romantic love is related to an economy of scarcity, which in turn enables novelty and excitement.’ In contrast, ‘the spirit presiding over the internet is that of an economy of abundance, where the self must choose and maximise its options and is forced to use techniques of cost-benefit and efficiency.’ 

Мислим да као врста имамо проблем да комуницирамо са огромним бројем људи - или то тек треба да научимо. Кад погледаш колико често људи на форуму пролупају, сасвим је очигледно да тек, и с муком, проходавамо у свему томе.

No Country wrote:

KinderLad wrote:Pa sta da pricam, Srbija 90s

Ма разумемо се, него сам ја у то доба јурио пелене и формулу (и тезге да све то некако платим), а теби се заломило да јуриш сојке. Нисмо баш живели у истој Србији... те причај.

Pa svet se raspadao okolo, ali to je ono što sam tek kasnije ukačio u kojoj tačno meri. No bez obzira na to bilo je mesta za izlazak i bilo je žurki. Uvek ima kad imaš 18,19,20. Ne znam šta bih pričao  mi koji smo slušali sličnu muziku izlazili smo na ista mesta. Imao sam tu sreću da sam mogao 1993 da ponesem sa sobom 10-20 maraka napolje petkom i suborom. 20 maraka! It helped. I ok, ajde, u pravu si za auto  mogao sam par puta nedeljno da sipam gorivo u jugića čim sam položio i to jeste bila ogromna privilegija u tom krugu ljudi koji su imali toliko godina i u to vreme. And it also helped.

opa!
kinder svaku noc drugu jebavo

kuku wrote:opa!
kinder svaku noc drugu jebavo

pa...ne. mogao sam sve to daleko bolje da iskoristim u tom smsilu 

Zaludni neka jebu a Kinder jugićem za Bugarsku po čokolade i kajzer pivo!

Creepy Uncle wrote:Zaludni neka jebu a Kinder jugićem za Bugarsku po čokolade i kajzer pivo!

Grčku! 

U povratku nam pukla sajla kvačila na izlasku iz Grdelice...i danas imam noćne more od toga.

Mogu misliti jbt.


We've seen some crazy shit back then.

Па добро, не звучи то као нека скроз сјебана адолесценција, не заслужује челоклеп?

No Country wrote:Па добро, не звучи то као нека скроз сјебана адолесценција, не заслужује челоклеп?

Ok, u Bosni je bilo gore.

No Country wrote:Па добро, не звучи то као нека скроз сјебана адолесценција, не заслужује челоклеп?

Sjebana...Ne znam. Univerzum se ovaploćuje samo jednom i na samo jedan način. Bilo je kako je bilo, živi smo i ne potpuno poremećeni. Ali moglo je bolje.

Evo da ilustrujem. Sa 16 sam imao ideju da putujem po Evropi sa InterRail kartom. Sa 17 je to postalo nemoguće isto koliko i putovanje na Mars, kavez je zatvoren i ključ je bačen. Usledio je period koji mi sad u glavi deluje više kao Roselinijev film nego kao stvarnost. Bilo je, unutar kaveza doduše, potpune slobode, žurki, pijančenja, drogiranja u granicama finansijskih mogućnosti. Stekao sam prijatelje koji su se zajedno sa mnom dovukli do 2019. godine.

Ali stalno se osećam kao da sam 10 godina mlađi and not in a good way, jer sam neka iskustva stekao sa decenijom zakašnjenja i neću se toga nikada nasititi, uvek ti ostaje rupa, glad za propuštenim.

I da, drugde je bilo mnogo, mnogo gore. Gore na kub.

Ma mislim, de ne zaslužuje čeloklep. Ono što mogu da prihvatim je da je bolje imati 18-20 godina u tom momentu nego 30. To stoji. Kad si baš mlad prvo što ne shvataš baš sve do kraja, drugo, jbg, možeš da izdržiš svašta i fizički i psihički (realno, fizikalisao sam 93-94 ludački).

možeš da izdržiš step sokiće, vek, point, kosovski božur

kuku wrote:vek

ne. ipak postoje granice trpljenja.

jbg kad muka potera...

Step čoveče, ako to preživiš ni uranijum ti ne može ništa

KinderLad wrote:

kuku wrote:opa!
kinder svaku noc drugu jebavo

pa...ne. mogao sam sve to daleko bolje da iskoristim u tom smsilu 

Da, sa tim parama si mogao u akcije kao što ih Pink sad izvodi.

Ja nikad nisam osećao neku naročitu želju za pravljenjem lajfstajla od pijančenja i drogiranja. Da li sa mnom nešto nije u redu draga saveta?

ne.