Egzodus

Creepy Uncle wrote:"ako je tebi malo 34.000, ima na birou dvaes njih koji čekaju"

KinderLad wrote:
Sve drugo, apsolutno sve drugo je potpuno mlacenje prazne slame.

KinderLad wrote:

паће wrote:Односно обрнуто. То је, по мени, главни разлог зашто је Југославија сметала и била виђена да нестане. Незгодан пример по више питања.

Ma jok. Pa evo je Rumunija iste velicine i broja ziva i zdrava. To su neki drugi procesi i motivi prevashodno.

Debeljak 'uvozi' 200 Indijaca: prva skupina zavarivača i cjevara iz Azije u splitski škver stiže u rujnu, znamo i kolika će im biti plaća; Iz 'Brodosplita' se pohvalili i 'izdašnim' mjerama kojima se trude zadržati radnike


Manjak kvalificirane radne snage u Hrvatskoj već je odavno poznata stvar. S njom su se suočile tvrtke i u uslužnom, i u proizvodnom sektoru.
Takva sudbina nije mimoišla ni hrvatsku brodogradnju, pa ni gotovo cijelu metalsku industriju. U splitskom brodogradilištu i njegovu vlasniku DIV grupi, nakon mjeseci razmišljanja, rješenje za ovo pitanje odlučili su pronaći u – Indiji.
Kako doznajemo, već početkom rujna u "Brodosplitu" će počet raditi prva skupina radnika iz ove zemlje. Predviđeno je da će ih do konca godine biti oko dvije stotine.

Radi se o trenutačno mahom deficitarnim zanimanjima na hrvatskom tržištu rada, poput zavarivača, izolatera, cjevara… Iako se računalo da će s propašću "Uljanika" i trzavicama u "3. maju" pronaći deficitarni kadar, ti su ljudi mahom otišli raditi u škverove preko granice ili su promijenili branšu. Pri tome visina plaće nije bila presudna za neodabir Splita, već prvenstveno skupi uvjeti smještaja u gradu pod Marjanom za preseljenje obitelji i općenito ustručavanje od unutrašnjih migracija.

Србији прети опасност од демографских промена
15.08.2019. / ИНТЕРВЈУИ

ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Петра Радојчића

Србија је на апаратима! Једна је од 18 земаља света која има негативан природни прираштај и једна од 32 државе која бележи пад броја становника, чија је просечна старост 43 године. Све мањи природни прираштај и масовно исељавање резултирају поражавајућим подацима Републичког завода за статистику – од 2009. до 2018. године, број становника у Србији је, само по основу природног прираштаја, смањен за око 360.000, а 2016. рођено је најмање беба у протеклих 100 година. Најсуморнија ситуација је у пограничним насељима на југу и истоку земље. Према писању британског “Гардијана”, број житеља у општини Књажевац је толико опао да се, скоро, изједначио с популацијом током Првог светског рата. Према прогнозама, негативна тенденција извесна је и у наредним деценијама.

Очигледни демографски проблеми представљају изазов, без преседана, за будућност земље. Досадашње мере за подстицање рађања и смањења одлива “мозгова” и радне снаге нису донеле очекиване резултате тако да Србију и даље карактеришу недовољна репродукција становништва и све неповољнија старосна, етничка, образовна,… структура, што значајно утиче на друштвени развој, али и на националну безбедност. Актуелна власт, популистичким мерама, ствара привид подршке подстицају рађања, док стање указује на непостојање ефикасног решења за дугорочан и одржив демографски развој. Обзиром да је становништво, поред територије и власти, основни елемент државе, стварање економске, социјалне, еколошке, здравствене и безбедносне извесности, морао би да буде приоритет Владе. То је пут за решавање проблема несигурности, а тиме и природног прираштаја становништва. За почетак, недавно формирани Национални тим за препород села Србије могао би да пође од словеначког искуства које указује на измештање индустрије у сеоска подручја и смањење притиска на градове. Захваљујући томе, Словенија се не суочава са проблемом природног одумирања села.

Опасност прети и од емиграције људи. Србија је, у протекле две и по деценије, услед негативног утицаја политичких, друштвених и економских промена, али и безбедносних околности на демографска кретања, суочена са израженим одсељавањем. Смањење броја становника испољава значајан утицај на националну и безбедност грађана, јер се ради о процесу који припада групи акутних опасности, са показатељима који указују на стално погоршање. Иако не постоје прецизни подаци о томе колико наших грађана живи у иностранству, нити колико годишње потражи посао ван граница земље, према проценама међународне Организације за економску сарадну и развој (ОЕЦД), емиграција из Србије попримила је убрзани раст – бележи се губитак од око 5 % становништва у последњој деценији, с тим да је годишњи број емиграната 2015. достигао рекордних 60.000. Суморну перспективу употпуњује истраживачки податак организације “Србија 21” – 2018. године 34 % младих (око 450.000) размишљало је да оде из земље.

Да невоља буде већа, држава се, осим са смањењем наталитета и одласком младих и радно способних становника у иностранство суочава и са имиграцијом становништва из безбедносно угрожених подручја Средњег и Блиског истока. Србија је једна од најугроженијих земаља јер се, у околностима неефикасних антимиграционих мера ЕУ и изостанка потребног нивоа кооперативног приступа решавању израженог проблема, нашла у центру западнобалканске миграционе руте. Утисак је да ирегуларне имиграције попримају обележја глобалности, организованости и масовности те представљају претњу за јавну, националну и међународну безбедност. Оне могу довести до демографске дестабилизације државе, нарушавања јавног реда и мира, ремећења постојећег тржишта рада, неповољног утицаја на економску и финансијску стабилност земље, али и повећања опасности од повезаности са међународним организованим криминалом и тероризмом. Утолико је неразумљивији “став” државе у вези стварања услова за трајно збрињавање и интеграцију миграната, нарочито ако се имају у виду искуства западних земаља, у којима терористичке активности предузимају и мигранти друге и/или треће генерације.

Неспорна је чињеница да се моћ неке државе вреднује, између осталог, бројем становништва. Оне са већим бројем становника имају веће могућности, претпоставке и предности у супротстављању страним интересима, јер капацитет система безбедности се не огледа само у материјалним ресурсима, већ и броју, обучености и мотовисаности грађана да са припадницима безбедносних структура одвраћају опасности, а у случају потребе и узвраћају носиоцима угрожавања мира и стабилности. У актуелном односу снага и моћи у међународним односима, нужан је заокрет Србије у вредновању и димензионисању људског ресурса, као једног од најбитнијих чинилаца националне безбедности. У том контексту, уравнотежен регионални и демографски развој представља основу, како за друштвено-економски бољитак земље, тако и за њену безбедност, те треба да буде национално тежиште. Неуважавање демографских губитака, готово извесно, узрокује далекосежне штетне ефекте по просперитет државе.

Функционисање безбедносно-одбрамбеног сектора подразумева способност државе да, самостално или у сарадњи са другим државама и/или организацијама, заштити своје виталне вредности и интересе од спољних и унутрашњих облика угрожавања и угрожености и да, тиме, обезбеди опште услове за развој друштва и достојан живот грађана. Власт у Србији тражи решења, а нека од њих чине се очајничка, попут идеје председника Вучића који, поред осталог, зарад пораста прираштаја становника, заговара изградњу ниских стамбених зграда? Довођење висине зграда и броја рођене деце у суоднос је несхватљиво, исто колико је несхватљива сугестија да се не плашимо миграната и да треба да их прихватимо у што већем броју, јер ће нам поправити наталитет и побољшати економију земље! Таква “решења” указују на упитан успех спровођења популационе политике, а сумњичавост се може односити и на сложено миграционо питање – како мање развијене средине могу да остваре позитиван миграциони салдо? Досадашња истраживања демографске будућности Србије показала су да популациони развитак, у условима одсуства јасног, одлучног и константног политичког деловања, води ка великим поремећајима.

Аутор: Петар Радојчић, генерал-потпуковник у пензији, члан Политичког савета и Главног одбора ДС


http://www.ds.org.rs/vest/srbiji-preti-opasnost-od-demografskih-promena?_lat=0

ontheotherhand wrote:ne znam, meni je suluda ideja da staovništvo treba se reprodukuje da bi imao ko da održava zdravsteni i penzioni sistem postojećem stanovništvu i budućem sebi i drugim penzionisanima.