Home
by Guest Wed Oct 17, 2018 3:38 amNa raznim mestima sam pisao ponešto, pa da pokušam da teorijski klasifikujem te emisije.
Podele mogu biti razne:
1) studijske emisije i 2) eksterijerske
Kod ovih prvih najvažnije je kuvati, često uživo, sa ciljem prikaza tačnog izvođenja recepta, često i edukativno.
Primer: Rudolfova pekara.
Kod ovih drugih ima nekoliko podvrsta
2) a) kvaziputopisne uz podvrste
2) a) 1 ima i kuvanja - primeri Manu u Francuskoj i Džejmijeva Italija
2) a) 2 nema kuvanja već se potura lažna literarnost - primer Entoni Burdejn i Sara Lafonten
E sada, podele se mogu vršiti po tome kojim kuvarima dlake upadaju u jelo.
Čupavim bajkerima sto psoto upadaju. Kome se sviđa njihov radnički naglasak, može da uživa, jer su im recepti pristupačni, jestivi i vrlo razgovetno su prikazani. Simpatični su, i po pravilu ne glumataju, osim u jednoj seriji, kada ih je scenarista terao da se "svađaju".
Podela se može vršiti i na amatere i šefove.
Od amatera se mogu izdvojiti Primož, Brabander, Najdžela, Najdžel (Slejter)
a od šefova Hoze Andres, Remzi i Dona Hej.
Bil Hejs je amater ali je i on postao šef.
Ta podela gledaoce ne zanima, već da li se to što oni prave može primeniti u prosečnom domaćinstvu.
Taj kriterijum ne bi mogli položiti Brabander i Primož: oni mnogo bacaju, brate.
Najdžela je 66 procenata ukusna i pristupačna, samo ako se najpre napravi štek njenih sosova i začina i alatkica.
Remzijeva škola je odlična. Tu m ise on jedino i sviđa, jer je šoumenstvo ostavio u ormanu, a obraća se radnom čoveku i samoupravljaču.
Putopisne serije su ipak stvar sponzora. Mi na ekranu vidimo pustinju, taljige i navodno mučenika kuvara, koj ise zlopati u prirodi, a oza njega su kamionet sa osveženjem, reportažna kola, ekipa savetnika i producenata.
Na kraju su svi kuvari prošli kroz sledeće:
- morali su sajlom da se prebace preko klanca a pate od visine
- da sek upaj uu ledenim vodopadima
- da pokušaju da naprave specijalni indijski hleb u peći od 800 stepeni
- da jedu jaj od najotrovnije zmije čarke
- da jedu žive žabe
I onda im donoroci čestitaju i potapšu po ramenu i onda dotični šef napravi jelo "inspirisano ovim što je doživeo" na krovu svog hotela s pogledom na vulkan.
Jedini istinski pokušaj takvog putopisa bio je kada se jedan čupavi bajker, onaj mršaviji, obrukao u streličarstvu u Japanu. I kada su u finskoj sauni jedan drugo pljeskali po guzi šibljem, kao dva srećna pedera.
Podele mogu biti razne:
1) studijske emisije i 2) eksterijerske
Kod ovih prvih najvažnije je kuvati, često uživo, sa ciljem prikaza tačnog izvođenja recepta, često i edukativno.
Primer: Rudolfova pekara.
Kod ovih drugih ima nekoliko podvrsta
2) a) kvaziputopisne uz podvrste
2) a) 1 ima i kuvanja - primeri Manu u Francuskoj i Džejmijeva Italija
2) a) 2 nema kuvanja već se potura lažna literarnost - primer Entoni Burdejn i Sara Lafonten
E sada, podele se mogu vršiti po tome kojim kuvarima dlake upadaju u jelo.
Čupavim bajkerima sto psoto upadaju. Kome se sviđa njihov radnički naglasak, može da uživa, jer su im recepti pristupačni, jestivi i vrlo razgovetno su prikazani. Simpatični su, i po pravilu ne glumataju, osim u jednoj seriji, kada ih je scenarista terao da se "svađaju".
Podela se može vršiti i na amatere i šefove.
Od amatera se mogu izdvojiti Primož, Brabander, Najdžela, Najdžel (Slejter)
a od šefova Hoze Andres, Remzi i Dona Hej.
Bil Hejs je amater ali je i on postao šef.
Ta podela gledaoce ne zanima, već da li se to što oni prave može primeniti u prosečnom domaćinstvu.
Taj kriterijum ne bi mogli položiti Brabander i Primož: oni mnogo bacaju, brate.
Najdžela je 66 procenata ukusna i pristupačna, samo ako se najpre napravi štek njenih sosova i začina i alatkica.
Remzijeva škola je odlična. Tu m ise on jedino i sviđa, jer je šoumenstvo ostavio u ormanu, a obraća se radnom čoveku i samoupravljaču.
Putopisne serije su ipak stvar sponzora. Mi na ekranu vidimo pustinju, taljige i navodno mučenika kuvara, koj ise zlopati u prirodi, a oza njega su kamionet sa osveženjem, reportažna kola, ekipa savetnika i producenata.
Na kraju su svi kuvari prošli kroz sledeće:
- morali su sajlom da se prebace preko klanca a pate od visine
- da sek upaj uu ledenim vodopadima
- da pokušaju da naprave specijalni indijski hleb u peći od 800 stepeni
- da jedu jaj od najotrovnije zmije čarke
- da jedu žive žabe
I onda im donoroci čestitaju i potapšu po ramenu i onda dotični šef napravi jelo "inspirisano ovim što je doživeo" na krovu svog hotela s pogledom na vulkan.
Jedini istinski pokušaj takvog putopisa bio je kada se jedan čupavi bajker, onaj mršaviji, obrukao u streličarstvu u Japanu. I kada su u finskoj sauni jedan drugo pljeskali po guzi šibljem, kao dva srećna pedera.
