Bakalnica

Да не отварам баш подтему, ал'... ово би било отприлике „Немци против Руса“, тј досадашња искуства са Лидлом и Светофором/Меретом.

Нашао сам шта сам писао пре пет ипо година, кад се овде отворио Лидл, и отприлике све оно због чега нам је постао главна самоуслуга (близина, паркирање, асортиман, не дају попуст на некакве тамо своје картице итд) је полако отишло у очин.

Главна навлакуша су били сухомеснати производи где је писало „77% меса“ па све до 98, масно ткиво да сами топимо чварке, добра кућна марка инстант кафе, и алат.
Данас, избор сухомеснатог је драстично смањен, у лименкама има само риба а у цреву је 90% живинско, јебало вас живинско. Масног за чварке нема већ три године. Етикету са „...% меса“ не памтим кад сам последњи пут видео. Инстант кафе је већ било да нема уопште два месеца, а кад се вратила, има само две врсте. Алат је... јебига, шта је ваљало то сам већ купио, а од оног на струју једино ваља штапски миксер, то је ваљда први који се није распао за два месеца, ал' зато је тример за траву трајао две сезоне и онда сам могао да га бацим.

Откако се зимус отворио Светофор и потом и Мере, видим да је тактика отприлике слична. Мошорински качкаваљ сам успео да купим укупно једном, онај добар путер чак двапут (ал' сад опет има), но зато треба да носим цвикере за читање кад идем тамо, јер у тој хладњачи имају гомилу лажњака, например путер у кутији који се нешто сумњиво лако маже (оне капљице воде као у маргарину можда) и приде намирисан ванилом . Имају неке бајаги сиреве, од обраног млека и биљних масти , па нешто што на први поглед изгледа као сир али је у ствари  „прелив ЗА ПИЦУ са укусом сира“... вероватно још горе. Но, успоставио се списак ствари које редовно купујемо и држимо на залиси :паће:, нпр кикирики, индијски орашчићи, некакви слаткиши (пореклом из ДНР и ЛНР, колико видим, па и тамо морају нешто да једу...), кисела, сланиши за печење у фрајеру^РЖ. Добро то  за слаткише је било док су нам унучићи били ту, него је претекло и нешто еурокрема и неког сличног намаза за палачинке где уместо шећера садржи Стевицу^РЖ. Не знам у чему је фора, да ли је у еурокрему шећер замењен меласом, то стеже грло кад се прогута исто као она Хершијева срања, ал' ово са стевијом је одлично.

Гледе сухомеснатог, имају добру мортаделу (у Светофору, Мере нема), неке његушке кобаје, Недељковићеву алпску и добру сланину и димљена ребра за пасуљ; од разних кобаја бајаги роштиљских и бајаги виршластих ништа не ваља, заобићи. Имају и одличне шницле од туња, има ослића (мада смо једном у Светофору наишли на поново замрзаване), има чак и готове као карађорђеве, то је спремио другар, и мада није ни налик, није ни лоше у тој категорији. Од меса у лименци има солидан избор рибе, а од баш меса има неколико, марке Стела, да ваљају. Није баш као некад, ал' није ни лоше.
Има зачина по блесаво ниским ценама, квасца, карија, сочива, пасуља... пола џ пола забадава. Кари добар, пробали, отишао за САД . Већином домаће производње, од произвођача који не могу да намире ове веће ланце, па се пробијају овуда.

Док су нам унучићи били ту, просечан недељни пазар у Лидлу је био око 10000; код ових је око 4-5000 (и док су још били ту). За последња три месеца сам у Лидлу купио пуњиве батерије (од 1500 милиамперсати уместо стандардних 2600, ал' за те паре нек лаје док траје), папуче и инстант кафу. Све остало купујем код Руса, осим ситних дневних пиздарија за које је добар и ПерСу на ћошку.

Sumnja se da je S. P. kao zaposleni u jednom privrednom društvu u Zrenjaninu, od sredine aprila prošle godine do kraja marta ove godine, prisvojio ukupno 69.412 litara mleka koje mu je bilo povereno na radu i po prethodnom dogovoru ga prodao osumnjičenom M. M.
 
Na taj način S. P. je, kako se sumnja, protivpravno pribavio imovinsku korist u iznosu od 2.590.000 dinara.

Дакле, млеко се откупљује по 37,31 динџи литар.

katamaran wrote:
Vidim sad da imam u kuci neku "biber sosu" (ekstra ljuta) ove marke. Jos je nisam probao.

Бибер је практично увек једнако љут.

Да није паприка?

Еј, Колумбо, језичаро.

Само да пријавим да сам најзад нашао квас са укусом кваса, онако како су га правили 1977. неки наши, или можда увозили из ЦЦЦПа... У Мерету, Очаковски (мада писхе Оцхаковскии), цијена ситница.

Дотле сам пробао нека три комада, од чега један из Мерета/Светофора, срање, то све малц, тут-гут и слично безалкохолно пиво, није то то.

Kupio pre par nedelja u Bezdanu pravi tut-gut i počeo da   o tome kako sam to pio kao dete kod rodbine u Zrenjaninu, kako je tut-gut jedan, sve su ostalo kopije, kako je to pivo za decu...rezultat je da me dete stalno zapitkuje kada ću da kupim pivo za decu. Moram ga naći u beogradskim Gomeksima.

Dranje level pakao.

U Grčkoj najjeftinije €11.5. A moguce da ima i jeftinije...

Тако смо ми тражили кари и још неке ствари у блоку 70, и нашли десет врста, кесе обележене на вијетнамском, на налепници декларација на српском и на свима је иста.

haha, da, pisalo je svuda "dodatak za hranu" ili tako nešto, a tada nismo imali Google Lens da prevodimo na licu mesta. 
bio neki vasabi u neobičnom pakovanju, pitamo Kineza šta je to, kaže "japan riba ljuto". od tada vasabi u kući zovemo japanribaljuto.

Koristite komsomolski sistem skracivanja - japribljut

Зашто је нестао маги зачин? Бивало га је често у Лидлу, редовно у Роди... сад нема нигде, гледао сам чак и у Сегедину (мада нисам ишао у оне велике, само пар самоуслуга у центру), ево јуче свратио у ону велику Роду код аутопута, јок, нема нигде.

Да их нису изгурали мрчандајзери?

Moldavija je super sorta, kasno dozreva, otporna je na sve napasti, bujna, brzog rasta, može se pola godine čuvati u hladnjači, ima dosta šećera i kiselina, kožica je malo jača ali ne na neprijatan način. Ima samo jednu manu - nije muskat hamburg.

Prelazak sa hamburga na moldaviju mi je ono baš baš najposlednjiji mogući kraj leta - kao što postoje građanski, nautički i astronomski sumrak, tako postoje i neki delovi leta koji se protežu gotovo do duboke jeseni.

E to, kad pređeš na citruse i jabuke, znaš da si se sjebao do sledećeg maja/juna.