Хјооој... шта сам нашао у неком имејлу из 2005...
Legendarni FUDBALER Željezničara. Mali, grbav, glup, asimetričan,
ubojit! Nikola Nikić.
INTERVIEW
3. Osim je na jednoj utakmici Nikića ostavio na na klupi, i tada su
navijači počeli skandirati: Hoćemo Nikolu...?
- Poslao je on mene na zagrijavanje. I ja tako trčkaram 70 minuta.
Prokuho. Publika viče Nikola, Nikola,... Pozove me Osim do klupe, pet
minuta prije kraja, i ja se počnem skidati. A on će: Ne, ne, nećeš na
teren. Ja kažem: šefe što neću, a on veli: Ti ćes gore. Što ću gore,
pitam. Osim kaže: Pa vidiš da te traže. I ja se obučem i među
navijače. Kad sam onda počeo da psujem.
6. Kako je Nikola Nikic postao legenda?
- Previše je to legenda... Željo je imao većih igrača, većih legendi.
Ali jedna je stvar istina: Nikola Nikić je najpopularniji igrač Želje
svih vremena. Znam to. Kada sam poslije 13 godina s Modričom došao na
Grbavicu da igramo prvenstvenu utakmicu, sedam hiljada ljudi je
skandiralo: Nikola, Nikola, volimo te.
8. Možda ste popularni zato što niko od igrača nije tako zanimljivo
znao ispričati doživljaje sa terena? Kako to objašnjavate?
- Ja nisam glumio. Kad igrači dođu u Sarajevo sa strane, pokušavaju se
ponašati kao da su se tu rodili. Ja to nisam radio. Jednom me tadašnji
novinar Oslobodjenja Ahmed Pašalić pitao je li Željo provincijski
klub. Ja nisam znao šta to znači pa sam rekao da je seljački. Ne u
onom bukvalnom smislu, već da je Osim igrače doveo sa sela. Sutra u
novinama je izašao naslov: Samo je Matija Gubec, veci *** od Nikole
Nikića. Kada su to pročitali u klubu bili su uvrijeđeni.
9. Je li istina da ste jednom umjesto prema protivničkom, krenuli ka
golu Želje s namjerom da date zgoditak?
- Igrali smo protiv Partizana i Jusuf Hatunić me loptom snažno pogodi
u glavu. Iznesu mene iza Partizanovog gola i doktor Hamo Hasanbegović
pokaže mi prst i pita "vidiš li"? Ma kako ne vidim prst. Uđem u igru,
neko mi doda loptu i pođem ja pravo ka svom golu. Sreća, moj suigrač
Josip Čilić, na šesnest metara uleti mi klizeći. Sudija mu da žuti
karton, a mene iznesu vani.
10. Zbog povrede glave?
- Pa, da. Doktor je poslije rekao da šest mjeseci trebam pauzirati.
Ali nas fizioterapeut se nije složio: Ma kakvi, taj će za mjesec dana
biti kao nov. Doktor mu upitao: Kako će tako brzo, a ovaj odgovorio:
ma nema on mozga. I fakat za mjesec dan ja zaigram, a fizioterapet
pred svima kaže: Jesam li vam je rekao da nema mozga.
11. Kažu i da ste u to vrijeme kada predriblate suparničkog igrača
znali da se okrenete i podrugljivo dobacite: Džajić?
- Prvo sam govorio Best. A kasnije sam govorio Džaja, Džaja, Džaja.
12. Koji vam je najdraži gol u karijeri?
- Najdraži je onaj kada smo na Grbavici pobijedili Krajovu s četiri
nula. Pređem ja jednog, drugog, trećeg, uđem u šesnaesterac i bez veze
šutnem i ne vidim kako je lopta ušla u gol.
13. Kako ste došli u Želju?
- Igrao sam u Zvijezdi iz Gračanice i trebao sam preći u Čelik. Ja se
dogovorio s njima, ali sutradan Željo igrao u Brčkom. Pokojni Velija
Bećirspahić dođe meni kući. Kažem mu ja: Druže Veljo ja sam dogovorio
s Čelikom. A on razočarano: Nidžo, je li više voliš ići ćirom u Zenicu
ili avionom u Moskvu na Željine pripreme. Do tada sam avion vidio samo
kad je preletio iznad sela.
14. U karijeri ste dali mnogo golova. Koji je bio recept za tu
efikasnost?
- Driblam, driblam, šut i gol. Švabo (Ivica Osim) mi je rekao: Tvoje
je da daš gol, ako ga ne daš do osamdesete minute izađi sam.
15. Mada niste visoki dali ste, zanimljivo, 40-ak golova glavom?
- Neke i na sreću. Sjećam se jednom igramo protiv Zvezde, neko ubaci
loptu na šesnaest, ja skočim ona me pogodi u potiljak i pravo u
rašlje. Suigrači se raduju, a ja samo što nisam pao u nesvjest.
16. Jeste li ikada igrali namještenu utakmicu?
- Sjećam se jedne utakmice protiv Prištine. Šujica koji je nekada
branio u Želji, dogovorio bodove se Komšićem, Čilićem, Saračevićem i
Vlaškim. Kada se dogovara dogovara se s odbrambenim igračima. Ja to
nisam znao. Vidim ja Taso (Komšić), pušta li pušta. Ide lopta čista,
on se skloni i 1:0 za Prištinu. Penal i 2:0. Meni nešto sumljivo, ali
ne razmišljam. Onda se ja razigram, 2:1, 2:2, 3:2, za nas. Oni 3:3, ja
4:3. Šuica poludio i urla: doći ćete vi opet u Prištinu. U svlačionici
suigrači tužni, spustili glave. Kažem ja njima: što mi niste dali 100
maraka, pa bih se ja na početku uhvatio za ložu i izašao napolje. To
mi je bila prva utakmica za koju sam vidio da je sumnjiva. Uglavnom
sutra u novinama izađe naslov: Nikić potopio Prištinu.
17. Kako ste se ponašali kada dođe do tuče na terenu?
- Pa, bježao sam.
18. Koja je bila najteža?
- Imao sam dvije utakmice gdje sam se stvarno prepao. Jedna je bila
protiv Rudara iz Prijedora, sada u ratu. Došli mi tamo i kažu nam
nemojte se skidati. Pitam, kako nećemo pa došli smo na utakmicu. Oni
će: pa dobro skinite se. Izašli mi na teren, a tamo strašni sud.
Udaraju sa svih strana. Izašao bih ja, ali valja proći kroz neki
hodnik.
19. Ko tuče - igrači, navijači...?
- Ne znam, to samo pljušti sa svih strana. Jedva živ sam ostao. Ma
strašni sud.
20. A druga utakmica?
- To mi je bila jedna od najtežih, ali nisam dobio batine. Igrali smo
u selu Žeravica. Modriča se tada borila za ulazak u prvu ligu. Bio je
Uskrs. I ja tim ljudima čestitam praznik. Kad oni meni: Mi smo
ateisti. Kontam ja to neki post. Reko: dobro, ja čestitam. Ali kad smo
počeli igrat... Auuuu. Jedan viče kolji; drugi: voda vri; treći:
bacaj. A ja obuko neke sive cipele, kiša pada iz neba i iz zemlje. Ne
smijem bježat. Predsjednik protivničkog kluba za pasom drži kuburu.
Zagrlio me i govori mi: neće tebi niko ništa.
21. Predsjednik kluba s kuburom?
- Ma bolan to je rat, 1994. Još me zbunilo što na utakmici jedan viče
Omere, drugi Jašare, treći Andrija. Rat je i ne zna se ko koga tuče, a
mi igramo protiv Omera, Jašara, Ive, Ante ... Pitam ja sebe gdje sam
to došao. A ono u tom selu Hrvati i Muslimani nisu otišli, ostali.
22. Zar niste dobili batine kada ste igrali za Olimpijakos, nakon što
su navijači ušli u svlačionicu da tuku igrače?
- Oooo... Grci su strašni. Izgubili mi jednu utakmicu s tri nula u
subotu i došli na trening u utorak. Zaključali sve kapije. Ali došlo
tristo navijača na tribine. Mi mislili oni dosli navijati. Joj, kad
počeše skakati s tribina. Kad su počeli tjerati igrače, aj strašnog
suda. Udaraju nogama i rukama. Ja pobjegoh Žiki Stojanoviću pod noge.
U njemu dva metra i mislim tu je spas. Ipak do mene se probiše dvojica
navijača i kažu mi: tebe neće niko, ti si majstor ovdje. Gdje god sam
igrao ljudi su me volili. Samo nisam znao pare zaraditi.
23. Kad ste spomenuli novac, šta se desilo kada vam je otac došao u
Grčku i vi mu dali novac da ponese kući?
- Došao stari u sred jula i obukao duge gaće. Pravili smo kuću u
Modriči i ja sam mu trebao dati para. On ih sakrije u gaće. S njim je
bio zet i dvojica drugara. Otišli oni vozom i valjda tamo pili i
plaćali dolarima. To policiji bilo sumnjivo i na granici ih čope. Nađu
pare kod zeta i moga oca. I, zatvor. Da nije bilo mene sigurno bi
zaglavili godinu. Zove mene stari iz policije i kaže: Skinuli su nas s
voza. A ja ga pitam: šta je s gaćama. A ona kaže: Pa skinuli su i
njih. Bilo je negdje oko 15 hiljada dolara.
24. Vi ste jedan od rijetkih kome je i biznis s kafanom propao?
- Jedini sam koji je imao kafanu i propala. Ovi moji, iz Modriče, dali
mi kafanu Roks. Ja sam uveo recke. Ko god mi dođe, kaže napiši recku.
Imao sam milion recki. Da sam za svaku uzimao pfening mogao sam se
obogatiti. I što je najgore kafana je bila uz magistralni put. Možeš
misliti.
25. Zanimljivo je da imate bazen, a ne znate plivati?
- Ja ne bih stradao da sam bio tamo gdje je ovaj tsunami odnio sve.
Spasio bih se svojim šlaufom od traktorske gume. Uzmem ja taj šlauf,
ubacim ga u bazen i uživam.
26. Zar niste naučili plivati u Grčkoj?
- četiri sam godine bio tamo i ništa.
27. Da li su sportaši bolji u krevetu od običnih ljudi?
- Ako gledaš prema mom iskustvu...hahahaha...Ne bih dao ruku u vatru
za to...hahahahaha
28. Šta vas je najviše razočaralo u životu?
- U sportskom smislu poraz od Videotona. U ovom drugom segmentu
najviše sam razočaran zbog raspada Jugoslavije. To je bila jedna od
najboljih država.
29. Kad ste spomenuli Videoton, kako ste se osjećali kada je Cuhaji
dao gol?
- Tu utakmicu nisam igrao, jer su me prije nje prodali Grcima. Gledao
sam je na tv-u. Tada sam shvatio da je mnogo lakše igrati nego gledati
utakmicu. Umalo me šlog tada nije pogodio. Mogu misliti kako je bilo
onima na klupi. Ne daj Bože da se ponovi još jedna takva utakmica.
30. Bili ste jedan od najbržih igrača bivše države. Jeste li ikada
saznali koliko ste u prosjeku pretrčali na jednoj utakmici?
- Bilo je bržih igrača od mene. Ali ja sam bio najbrzi s loptom. Moj
profesor Hazim Salihović, koji me tri godine obarao iz matematike,
kazao mi je: Ko nema u glavi ima u nogama. Eh, da sam to ranije
shvatio bio bih možda najbolji igrač na svijetu.
31. Baš vas nije išla matematika?
- U prvoj godini gimnazije izvede me profesor pred tablu i nacrta
krug. Kaže mi: Nikola dat ću ti dvicu, ako pogodiš koliko je stepeni
ovaj krug? Nisam ja bio na času kad se to učilo i okrenem se oko sebe
a moj drug na dlanu napisao 360. Kazem profesoru: Dajte profesore, pa
360 stepeni. Ali onda ce on: Dobro Nidžo nemoj se okretati, a ako ti
neko bude šapnuo keca ćes dobiti. Joj, on onda unutar onog kruga
nacrta jos jedan i postavi pitanje: Koliko ovaj ima stepeni. Kažem ja
sebi hajde da malo uključim logiku: Ako ovaj veliki ima 360, onda je
ovaj duplo manje. Rekoh: Duplo manje. Kad sam ja to rekao u razredu
nasta lom od smijeha. Prošle godine kad su igrali veterani i novinari
ovdje igrali utakmicu za večerom im ispričam ovaj slučaj. A šofer koji
je dovukao novinare, kad sam to ispričao mrtav ozbiljan me upita: pa
jesi li pogodio?
32. Jos imate problema s cipelama?
- Kako neću kad mi je lijeva 44, a desna 43.
33. Kako to riješavate?
- Kupim dva para cipela i onda to sparim.
34. Koja vam je najdraza pobjeda u karijeri?
- Kada smo pobijedili Zvezdu 1990. godine s 3:0. Oni su te godine
osvojili evropsku Ligu sampiona. Od one stare ekipe Želje igrali smo
samo Taso Komšić i ja.
35. Kako objašnjavate tu pobjedu?
- Pa potcijenili su nas. Mada sam ja dan prije u Oslobođenju izjavio:
Zdrobit ćemo Zvezdu, to u tome trenutku nije imalo blage veze sa
stvarnošću.
36. Kako si provocirao svoje čuvare na terenu?
- Hvalim ga. Kažem mu: joj jesi zgodan, jesi lijep ili bolan šta si se
svezao mene imam 40 godina,... Nema šta im nisam govorio. Kad su
shvatili da im smeta, čim ja nešto kažem oni meni kažu: Ne pitaj me
ništa, ne pitaj me ništa.
37. Kako su oni vas provocirali?
- Skini samar s leđa, ispravi se, daj da te pojašem, gdje ti igraš,
vidi se kakav si,... Ali mene nisu mogli isprovocirati.
38. Ko vam je dao nadimke Guto i Folcika?
- Fićo (Edin Bahtić) je bio desno krilo, a ja Folcika lijevo. A Guto ,
zato što kad uzmem loptu odmah se savijem.
39. Ko je bio najgrublji igrač što vas je čuvao?
- Najteži su mi bili Hrstić iz Rijeke i Jovin iz Zvezde. Nekako
mršavi, koščati, pa gdje god te udare Bože sačuvaj.
40. Koju utakmicu biste najradije zaboravili?
- Igrali smo protiv Spartaka u Moskvi. Švabo je prije početka utakmice
rekao: ti čuvaj ovog, ti ovog... A meni ti čuvaj Prostor! Kontam kakav
prostor. A tada je za Spartak igrao Protasov. Tri puta mi uzmu loptu i
odmah poslije toga primimo gol. Poluvrijeme 4:0 za Spartak. U
svlačionici Švabo pita: Nikola šta sam tebi rekao... Rekli ste
Prostor, ali niste rekli koji je broj. Osim se okrene pomoćniku i
kaže: Boro, vodi ga pod tuš vidiš da je prolup'o. A ja se taman
navikao igrati pod reflektorima i bilo mi krivo.
41. Jeste li se smjeli suprostaviti Osimu?
- Ma ne. On je bio autoritet i suviše jak da bi se suprostavili.
Istina jednom je mene počeo daviti.
42. Kako je došlo do toga?
- Znaš mene, seljaka . Kolege me potapšu po ramenu i ja sve uradim što
kažu. Tako jednom pobijedili, dao ja opet dva komada. Nagovore me moji
i ja pred Osima: Daj, Švabo ti nas samo ružiš, nego daj nam nešto
para. Kad on mene uhvati za vrat da me davi, sreća pa su svlačionice u
Želji bile takve da sam se povukao u ćosak u koji Osim nije mogao ući.
I tada sam ga jedino vidio ljuta.
43. Mogli ste gdje ste htjeli ipak ste odabrali da živite u Modriči?
- Takav sam. Znas ***.
44. Zanimljivo je i to da vam je u karijeri pomogla i krava po imenu
Jagoda?
- Kad sam bio mali ona je bila moj pokretni gol. Svežem joj zadnje
noge i onda loptom pogađam zamišljeni gol između prednjih i zadnjih
nogu . Možeš misliti kakav bi igrač bio da sam počeo igrati recimo u
pionirima Želje.
45. Je li vam taj zdravi život pomogao da budete brzi?
- Bio sam prirodno brz. Ali tu su bile i određene okolnosti. Na putu
od kuće do škole bilo je milion kerova lutalica . Kad god bi ker
zalajao ja sam za nekoliko sekundi već bio 200 metara daleko. Zamisli
svaki dan tako po ko zna koliko puta. A sada fitnes, teretane, a
igrači ne mogu trčati deset minuta.
46. U vrijeme Željine slave sigurno je bilo i mnogo djevojaka oko
igrača. Kako ste rješavali probleme s obožavateljkama?
- Jedna stvar koju vi novinari ne znate, dakle zašto je Željo bio tako
dobar, jeste u činjenici da smo mi bili najružniji ljepotani. Pogledaj
samo tadašnju obranu: Komšić, Čilić, Saračević, Starovlah, a navala:
Bahtić, Nikić, Paprica i Baždarević... Kad ja budem pravio ekipu uslov
će biti nemoj mi lijepe igrače, oni se samo ogledaju.
47. Obožavateljke?
- Kad se Komšić, Paprica, Fićo i ja skinemo na plaži...Hahaha... Jesi
vidio one izbjeglice iz Somalije? Oni su manekeni za nas.
48. Nije valjda da su vas djevojke izbjegavale?
- Znaš ti onu kletvu iz tog veremen: Dabogda vam djeca ličila na
navalu Želje.
49. Plavuša ili crnka?
- Nikada ja to nisam gledao. Svaka žena valja na svoj način.
50. Napadački ili taktički fudbal?
- Ja se ne znam braniti. Napad je najbolja obrana.
51. Kako ste podnosili pogrdne povike navijača?
- Ja to nisam ni slušao. Ali, u suštini mene nisu mogli ni uvrijediti.
52. Najkvalitetniji fudbaleri u svijetu?
- Trenutno Ronaldinjo i Ševčenko. Možda zato što liče na mene, hahaha.
53. Kladite li se?
- Nikad.
54. Kad bi Vas Roman Abramovič pozvao da preuzmete Chelsea?
- Ne bi pogriješio. Pa u onoj ekipi i ne treba trener.
55. Koliko bi Nikola Nikić iz onog vremena danas vrijedio?
- Bio bih u rangu Ronaldinja, bez subjektivnosti. Nisam bio loš igrač.
56. Za koliko ste onda iz Želje prešli u Grčku?
- Neki mesar, moj menadžer, me je prodao ko tele . Ali ne žalim se.
57. Koliko ste ustedjeli?
- Četiri-pet čireva. Hahaha... Može se preživjeti. Nisam megaloman.
58. Trenerska zelja?
- Željo.
59. Derbi Željo- Sarajevo kojeg pamtite?
- Kad je na Koševo doslo 55.000 ljudi. Izgubili smo 2:1. Ja sam dao
prvi za Želju, a pokojni Keli Vidović je izjednačio. A Pape je s
centra prediblao sve i dao gol. Svi smo mu pljeskali.
60. Iako ste bili brzi niste mogli stići Papeta?
- Švabo mi je davno rekao: Nemoj se vraćati preko centra i nemoj da
razmišljaš, kad razmišljaš najopasniji si po naš gol.
61. Smeta li vam kao treneru kadetske selekcije BiH to što naša himna
nema tekst?
- Smeta. Da bar ima malo teksta da pjevamo, a ovako nas uspava onda ne
možeš pospan igrati.
Home
by ficfiric Sat Aug 17, 2024 7:38 pm
(@sloveninho1) 
Del Cap
