Medijsko smetlište

Filipenko wrote:

@SlobodarskaSrbi
4h4 hours ago
More
Sva sreća pa su primetili štamparsku grešku na vreme )

pic.twitter.com/AU9nb9zKkO

— AstroG (@Astr0G) July 11, 2019

Ištvan Kaić, analitičar medija, govorio je o tome kako su "razni profesori na sve načine" pokušavali da ospore disertaciju Nebojše Stefanovića i Siniše Malog.

Kako je naveo, "profesori su pokušali da ospore disertaciju neubedljivim argumentima hvatajući se za citirane delove, koji su sastavni deo gotovo svakog akademskog rada".

Kaić tako kaže da je "ključna manipulativna crta teksta koji je na sajtu Peščanika bio objavljen 1. juna 2014. pod tabloidnim naslovom 'Kako do doktorata? Lako! Slučaj ministra Stefanovića', koji je prethodno bio ponuđen Vremenu i NIN-u i kojim je započeta afera 'Plagijati' u Srbiji – bila upadljivo nastojanje da se po mogućstvu sakrije ili makar ne potencira na koji način su njegovi potpisnici došli do podataka predstavljenih u tekstu

On objašnjava da je iskorištena činjenica da na fakultetima u Srbiji tada još nisu bili u upotrebi softveri za proveru autentičnosti akademskih radova, te da šira javnost nije ni znala za njihovo postojanje i da je na "izradi ovog teksta učesvovao znatno širi krug interesno povezanih ljudi".

Kaić kaže i da je "svako sa solidnim znanjem korišćenja računara i programa za obradu teksta, uz posedovanje odgovarajućeg softvera, bio u stanju da reprodukuje ključne delove iz teksta sa Peščanika i da za to uopšte nisu potrebna nikakva akademsko-naučna znanja. Kada se uzme u obzir i detalj da nijedan od potpisnika profesionalno nema ni najmanjih dodirnih tačaka sa naučnom oblašću u kojoj je doktorirao Nebojša Stefanović, dok su predstavljeni kao kompetentni stručnjaci koji analiziraju njegov rad, obmana je još očiglednija"

"Ono što u Srbiji 'glupi i neobrazovani plebs' nije znao i na čiju su zbunjenost i povodljivost računali naši časni profesori jeste da rezultati softvera za proveru autentičnosti nigde u svetu – ponovimo to – nigde u svetu ne mogu dati definitivan odgovor da li je neki rad plagijat ili ne. Oni mogu dati informacije o prepisanim ili sličnim, tj. plagiranim delovima, ali ne mogu doneti procenu u kojoj meri takvi rezultati utiču na verodostojnost, naučnost i originalnost kompletnog rada ili da li je na osnovu takvih nalaza opravdano ili ne oduzeti nekome titulu, a rad u celosti proglasiti ništavnim", navodi Kaić.

"Ovo je isprva prećutano upravo zato da bi se, ono što inače treba da ostane ili makar dobije epilog u akademskim krugovima, bez komplikovanja odmah prenelo na javno mnjenje i medijsku sferu kao unapred 'dokazani plagijat', u kojoj je potencirana jedna jedina i pritom lažna teza – da prisustvo plagiranih delova, ili štaviše već jednog softverskog rezultata, automatski po definiciji znači da je rad plagijat i da samim tim više nije potrebno procenjivati njegovu autentičnost. Sve to čak ne računajući da u naučnoj sferi postoje iskazi, definicije, postulati, podele ili fakti koji se u literaturi prosto ne izražavaju na drastično različite načine i već ponavljaju kao činjenice bez ikakvog citiranja kod mnoštva autora, što softver takođe nije u stanju da razdvoji. On je samo pomoćno sredstvo, alatka sa komparativnim algoritmom koja pomaže pri odluci koju na kraju mora da donese čovek, onaj koji upravo ima u vidu sva ograničenja softvera. Zašto se onda taj sled ne poštuje?", pita Kaić.

Doktorat Siniše Malog

"Posle tri stručne komisije, koje su povodom doktorskog rada Nebojše Stefanovića zasedale na Megatrendu, sastavljene i od profesora sa mešovitih univerziteta, a najzad i isključivo sa Univerziteta u Beogradu, zaključeno je da su sve radnje u vezi s prijavom, pripremom i odbranom navedene doktorske disertacije bile u skladu sa zakonom i akademskom praksom, dok njegova naučna autentičnost nije osporavana. Deo ostrašćenih medija i javnih ličnosti koji su vodili kampanju i hajku protiv Stefanovića digli su ruke, jer su u međuvremenu zaključili da su uspeli da prikažu kako ministra, tako i Megatrend koji se sada vodi kao metafora za ekskluzivnu proizvodnju naprednjaka", navodi Kaić.

Ištvan Kaić dodaje da se "ozbiljan problem pojavio nenadano pet godina kasnije, kada je druga po redu komisija na Fakultetu organizacionih nauka došla do zaključka da je disertacija Siniše Malog problematična u oko 7 odsto celokupnog rada, tj. da sadrži plagirane delove, ali da oni kao takvi konkretno ne utiču bitno na autentičnost i ne kompromituju vrednost njegovog naučnog rada. Značaj ovakve odluke sa medijskog aspekta je u tome što se ispostavlja da najednom upravo ona preti da razotkrije otpočetka potiskivanu suštinu u vezi sa softverom za proveru autentičnosti – da mogu postojati plagirani delovi, a da se sam rad ne proglasi plagijatom, kao što je to svuda u svetu, pa i kod novoizabrane predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen – i time poremeti čitavu logiku kampanje koja se vodi još od 2014".

"Čini se da je na ovakav pokušaj nastavka manipulacije nad upotrebom softvera, u moru sličnih pritisaka, najtačnije odgovorila ni manje ni više nego sama rektorka Univerzuteta u Beogradu, Ivanka Popović. Ona je 11. maja nedvosmisleno rekla: 'Limit ne može biti kvantitativno propisan jer su moguće vrlo različite interpretacije konteksta zašto je tekst prepisan. Na mentoru i komisiji koja analizira nalaz softvera za proveru originalnosti teksta je da utvrdi da li je razlog preuzimanja teksta opravdan ili ne'", podseća on

Bivši partner pevačice Jami je rod ovog učesnika "Zadruge", pogledajte kako izgleda! FOTO