Garijeva septička jama

Inače serete za turizam. Srbija je krasna. Ja bih sad iišao kad bih imao para.

mora da je zato što nisi skoro bio.

haha taman da uplati taj aranzman da obidje sta su uradili od one tvrdjave u golupcu na dunavu, bukvalno su opalili laminat i behaton

ja do danas nisam znao da je maja volk profesor fdu, a i na ns akademiji 

To je nasledno.

venexiana stevenson wrote:ja do danas nisam znao da je maja volk profesor fdu, a i na ns akademiji 

Чегбре, то ова дијеталка од које је пропо Ђовак?

Голицај ме да се смејем... ово је дркопиш.

da, ćerka petra volka, ne znam da li je on u zasluženoj penziji ili i dalje predaje.

Дај јеботе виђао сам његове књиге док сам био основац, а мени фали 1 до пензије... мора д'има бар осам банке.

88 godina, ne samo da je u penziji nego je (valjda još uvek) na čelu one komisije za dodelu nacionalnih penzija (ili kako se to već zvalo). Inače pionir lažnih doktorata, prijavio da je doktorirao u Karlovim Varima. A nije.

ja sam mislio da ona predaje na nekom megatrendu sa ekstra nenom ili tipa na prirodnom univerzitetu onog govneta petrovica, kad ono drzavna ustanova septicke jame 

otto katz wrote:

beatakeshi wrote:O ovome (BB vs Dino) može knjiga da se napiše.

Da, savršena parabola. 
Na tom Slobodištu sam doživio završetak vježbe gdje smo sadejstvovali mi JNA i rezervni sastav. Kad smo išli po selima kapetan nas upozorio da se previše ne kačimo sa seljacima, da su navikli na neku drugu vojsku. Na Slobodištu se postrojili u nekakvom amfiteatru u prilično euforičnom raspoloženju zbog kraja zdrave aktivnosti na svježem zraku. Mi s jedne strane, rezerva s druge. Pošalice dobacivanja. Kad ovaj jedan rezervist bradonja natače šubaru. Vojska i rezerva se smijala, vikali ua, pa ga zasuli grudvama.

tzare otto, kada si ti bio u JNA? koje se to godine natakla shubara?

otto katz wrote:Inače serete za turizam. Srbija je krasna. Ja bih sad iišao kad bih imao para.

Da je tek vidiš na luksuznim prospektima u ambasadi Srbije u Tokiju. Išao sam tamo nekim pravnim poslom, dali su mu 2kg fantastičnih i profesionalno urađenih prospekata koje sam podelio po firmi.

Kad to vidiš, tačno da se zapitaš što sam ja iz te lepote uopšte ikada otišao. I to je kraj dobrih vesti.

rasisticka septicka jama


https://www.facebook.com/329981187124301/photos/a.411393175649768/2040346182754451/?type=3&theater

https://luftika.rs/radnice-crvena-traka-menstruacija/?utm_source=Midas&utm_medium=Widget&utm_campaign=Razmjena%2bprometa

Ovo me podseca na saopstenja GK SUBNOR-a kad je izasla knjiga Gresnik:
- nisam citao ali rec je o knjizi koja propoveda mrznju i podriva..
A knjiga tek izdata 90% clanstva nije je ni tad a ni kasnije otvorio.

Edit: ubacio se Jutka

https://www.blic.rs/vesti/hronika/sok-snimak-saobracajke-iz-zemun-polja-automobil-se-prevrnuo-udario-u-izlog-prodavnice/flwbvcf

Za njima je ostao prizor uništenog automobila, srušene ograde kuće i bilborda, koji je jutros sačekao meštane.
Međutim, u MUP-u su za "Blic" rekli da nemaju informacije o ovoj saobraćajnoj nesreći, a isto nam je rečeno u tužilaštvu, pa ostaje nejasno da li je nesreća uopšte bila prijavljena policiji i da li su slike i snimci, koji su objavljeni na različitim mestima i internet grupama, autentični i od noćas.

Zapisi o mrtvom domu
Nesreća koja je pripala meni jeste ta da je od raka bolesna mi mater, htela da – sluteći svoj kraj – ostavi iza sebe makar jednu sigurnost za svoju decu: krov nad glavom, i zaletela se da baš kod izvesnog „Brane“ kupi naumljenu nepokretnost
Pre desetak i kusur godina, lokalni mufljuz – preduzetnik, „izvođač radova“, zajedno sa sebi sličnom „Kukom“ – „investitorom“, došao je na „genijalnu“ biznis ideju da na obodima Beograda - Petlovom brdu, Ulica Đuje i Dragoljuba – na brzaka sklepa kompleks zdanja, rasproda stanove u njima ljudima lišenim krova nad glavom, onima koji su uspeli nekako, na jedvite jade, da skupe neki dinar za svoje skućavanje (na periferiji grada) na koje su, gotovi svi, listom, čekali čitavog života. Naravno, ova priča je i više nego tipična i, nažalost – prilično česta i svakidašnja. Mufljuz i „Kuka“ podigli su bespravno zidane objekte, a od strane tadašnje opštinske vlasti – imali „punu podršku“,“ zeleno svetlo“ i sve druge podsticaje. Ti podsticaji lokalne vlasti, razume se, išli su uz određena „podmazivanja“ – pa je „priča tekla glatko“ i svakom iz te fele „sposobnih“ prevrtljivaca, jasno je ko dan i kako. Nesreća koja je pripala meni jeste ta da je od raka bolesna mi mater, htela da – sluteći svoj skorašnji kraj – ostavi iza sebe makar jednu sigurnost za svoju decu, brata i mene: krov nad glavom, i zaletela se, grižena kancerom i vremenom koje joj je u životu „isticalo“, da baš kod izvesnog „Brane“, opunomoćenog „mufljuza“, kupi naumljenu nepokretnost. Uredno se žena raspitala, po opštini, najpre, i dobila, i tamo, samo ohrabrenja i garancije da se, na pomenutoj lokaciji, planira gradnja, te da se sve odvija po zakonskom protokolu.
Ne lezi vraže. Umre ti ona ubrzo, baš u toj novoizgrađenoj nepokretnosti, bez grejanja i struje, i sama nepokretna. Ispostavilo se, najednom, naravno, da je baš taj naš stan „izrazito nelegalan“, te da EDB ne postavlja električna brojila na takve jedinice. Njenom kanceru je to, verovatno, išlo naruku – razvijao se i brže nego što to proliferacija malignih ćelija inače podrazumeva. „Infostan“ je, sa svoje strane, uredno nastavio da potražuje nekakva dugovanja, za stan u kojem nisu postojali elementarni uslovi za život. Kod njih nam, nakon što smo se požalili na tu nelogičnost, rekoše da je cena umanjena za grejanje kojeg nema, ali da se ostali troškovi moraju nadoknaditi – komunalne usluge, voda – iako ni brat ni ja, do dana današnjeg, nismo živeli tamo gde je i nemoguće živeti. Situacija u kojoj smo se našli, idealno je slikala društvo u kojem smo se obreli. Privatni izvršitelji, kad su se „pojavili“ i zacarovali po zakonu i „u ime zakona“, odmah su se nakačili na moj inače oskudnih sredstava bankovni račun, i svaki honorar, bilo kakvu spisateljsku crkavicu koja bi mi se katkad uplatila, sisali po istom tom „zakonu“ i sili Boga. Mufljuz i „Kuka“, gore narečeni „sposobnjakovići“, su se, međutim, snašli kako i dolikuje snalažljivim ljudima poput njih. Prvi je, u prvo vreme nakon svojih građevinskih „podviga“, odsustvovao iz zemlje godinama, a ostalo vreme boravka u zemlji, po svom povratku, koristio je da poseti pokoji manastir, da „podmaže“ i „onog gore“, i očisti dušu svoju tako, a drugi je izmislio drugo rešenje, „izvuk’o“ je papir da je lud, dakle, pred zakonom čist za sva svoja uspešna i neuspešna, prošla i buduća biznis nastojanja. Što se njih tiče – Bačka je mirna. S njima dvojicom, naravno, ovoj peripetiji nije kraj. U takvom zdanju, nelegalnom, za život neuslovnom (specijalno kada je u pitanju naša stambena jedinica), samovoljno je odlučio da njegovoj zajednici nasamarenih i prevarenih stanara predsedava penzionisani „obaveštajac“ koji je deset godina evo već „stvar uzimao u svoje ruke“, uveren u svoje „sposobnosti“, koje ga nisu izdale uprkos činjenici da je penzionisan. Vrlo verovatno, sama činjenica da je penzionisan, dodatno ga je motivisala da „stvar“ rešava beskonačno dugo. Čas je radio-talase odbijao od mesec, prisluškujući i tražeći dokaze i rešenja, čas je pokušavao nešto klasičnijim putem, objašnjavajući opštinskim i gradskim vlastima da smo prevareni, „i da to ne može tako“, kao da to da smo prevareni nije jasno najpre njima tamo, i kao da to da ipak, može baš tako, nije jasno najpre njemu – penzionisanom „obaveštajcu“. Njegov se „njuh“, međutim, sve više „izoštravao“, kako se situacija komplikovala i usložnjavala. Prema meni je razvio posebno podozrenje. Kad bih svraćao u taj stan da – po danu – nađem neku knjigu ili posedim tek onako, on bi, zbog mojih tetovaža, umišljao da sam baš ja taj koji vršim nekakvu nezakonitost u vlastitom nelegalnom stanu koji se nalazi u zgradi u kojoj on patrolira. Kad je saznao da sam pisac, stvari su mu postale još sumnjivije. Videvši da sam dobio NIN-ovu nagradu, definitivno mu je postalo jasno da „nešto mutim“. Izvršiteljima je, međutim, laknulo, a meni – onako.
Vladimir Tabašević

e, al i gazda ima gazdu. u tom lancu ubedljivo su najgori ovi sa zamrzivacima

spekulanti obicni pogani

WTF? 

То се односи мене. 
Филипе, кад ће више тај материјал из пупка?

Do sad sam mislio da se moja roba transportuje u srebrnim kovčežićima koje na festivale unose oskudno odevene Polinežanke.

Razlog onečišćenja rijeke Miljacke je izgradnja mini-hidrocentrale u mjestu Bulozi u Istočnom Starom Gradu. Iako je iz Vlade KS upozoravano da je riječ o području koje graniči sa zaštićenim pejzažem „Bentbaša“, gradnja se nastavila.