Sotir wrote:У Лидлу од прекосутра имају ливене тигање, 1600 дин.
Као и таландару и плочу за роштиљање.
kud ne vido ovaj post na vreme, inače sam se baš taj dan vratio u bgd sa mora pa je tehnički bilo moguće. talandara mi treba.
ukratko, primio sam se na prženje ribe. sasvim slučajno pošto mi je u poseti drugarica koja je mega zgodna riba a komšija fotis koji je težak pićkopaćenik je došao da je upozna i doneo kilo ribe koju je ulovio da se počastimo. i najbrže je bilo da ispržimo, sitniji arbuni, skušice pelagijske, gope i slično. pala je improvizacija pošto slabo stojim sa vulgaris tiganjima pa smo uzeli jedan tučani koji je drugar spasio sa zrenjaninskog buvljaka, očistio ga, ispolirao i zaštitio uljem premda koliko vidim po svemu, proces spaljivanja sa slojem ulja nije odrađen. tako da nisam imao šta da razjebem, ubacio sam 2 deci ulja, ribice uvaljane u besan (nisam imao pravo brašno u kući eto takav sam debil) i par minuta pržio. ispalo je strava a možda je bio sam utisak jer nas je narajcani fotis megalo zabavljao svojim lupetaranjem.
enivejs od tada samo gledam talandare na KP i na netu i razmišljam šta ću da donesem ovde kad sledeći put budem dolazio kolima. sinoć rešim da ponovim operaciju i setim se da na spratu imam nekorišćen tučani vok sa gazprom pumpe, 2000RSD letos. ponovim celu operaciju, ribica ispadne super kao i prethodni dan jedino što se ispostavi da je tiganj sa buvljaka mnogo veća laća za pranje od ovog voka jer mu je površina finija sa razliku od naboranog voka. tako da moram vok da probam uskoro u svojoj primarnoj funkciji a da će potraga za hardverom za prženje ostati aktuelna u srbiji. ortak je na pijaci u zadru kupio kotlovinu prohromsku, malo zahrđalu (!) od soli ili lošeg materijala, to bumo probali uskoro. zapravo sam pikirao na nešto što može da se stavi na stari vulgaris gorenje plinski šporet bez topova, usmerenih gorionika i sličnih pizdarija koje trebaju za vokove talandare i slično, jer to jbga nemam a ne znam baš da li može da se improvizuje nekakvim prstenom na plameniku.
no sinoć se kuća solidno usmrdela od prženja pa sam sada bliži rešenju da kupim talandaru sa plinskim gorionikom za full napolje ali ni to nije bez problema. na ostrvu je ograničen izbor plinskih boca i za sada znam da postoje samo 2, obe su velike a za ovo bi dobro došla ona mala od 3kg koja se može lepo izneti napolje po potrebi jer nešto ne bi držao bocu na direktnom suncu od 35C preko leta. OK mogu da je donesem iz srbije ali ne mogu da je zamenim kad se isprazni niti da je napunim - to ovde ne postoji nego sa kupuje od corala (shell) za 40e za bocu od 13,2kg čistog gasa za pro upotrebu ili za 30e za 11kg mešavine za kuću. i to je to. dobro neću da smaram, problemi prvog sveta, tek moram da vidim kako i šta za to prženje napolju, plus bi ta gas skalamerija bila korisna za pečenje na gusanoj gril ploči koja je bila hit ovog leta (toliko da sam za sada samo jednom palio ćumur i to ne ja nego drugar u gostima).
drugi povezani problem je bacanje korišćenog ulja, ove 2 ture sam ispraznio u wc šolju i otišlo je u septičku jamu. ne bi to radio, trudimo se da je odgovorno koristimo tako da se ne ugrozi predviđena samoregulacija pristustvom neželjenog nerazgradivog otpada u njoj. moram da razmislim.
Home
by Guest Sat Jun 27, 2020 2:54 pm
Najbolji je kad se ne fetišizuje (oh, moj dragoceni sloj polimera, nikako paradajz u njega, nikako deterdžent, ugroziće dragocene polimere...), nego koristi za kuvanje kao i bilo koji drugi tiganj.
