Home
plachkica
by plachkica Fri Dec 14, 2018 12:57 pmЛеја Келер је био/ла 
фантастично
4 ч. ·
meni je najineresantnije kako oni, koji su protiv kulturnih i kreativnih industrija (delatnosti) najnormalnije svoje projekte, baš kao i mi, finansiraju na konkursima kreativne evrope NAMENJENIM KULTURNIM, KREATIVIM INDUSTRIJAMA (DELATNOSTIMA)?
Леја Келер Evo i jednog ponudjenog početka za smislenu diskusiju, trebalo bi da se najpre dogovorimo da svi poznajemo definiciju pojmova koje koristimo. Da ne bismo svaku diskusiju pretvorili u laičko i amatersko tumaranje po terminologiji kojom ne vladamo, nudimsagovornicima isečak iz naučnog rada dr Višnje Kisić, sa Univerziteta umetnosti: "Termin „kulturna industrija“ datira iz posleratne francuske kritičke teorije Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera i bila je korišćena kao kritika masovne i standardizovane kulturne produkcije. Danas je negativna konotacija koja se odnosi na ideju mešavine kulture i industrije uveliko napuštena. UNESCO tretira kulturne industrije kao sektor visoke važnosti i de niše ih kao „one industrije koje proizvode materijalne i nematerijalne umetničke i kreativne proizvode, i koje imaju potencijal za kreiranje bogatstva i generisanje prihoda kroz eksploataciju kulturnih dobara i proizvodnju robe i usluga (tradicionalnih i savremenih) baziranih na znanju. Zajedničko za sve kulturne industri je je korišćenje kreativnosti, znanja iz oblasti kulturne i intelektualne svojine za proizvodnju robe i usluga od društvenog i kulturnog značaja.“
Sektori koji spadaju u kulturne industrije su sektori u kulturi koji omogućavaju industrijsko umnožavanje umetničkih dela, kao što su iz- davaštvo, televizijska, radio i muzička produkcija, kine- matogra ja i advertajzing."
KAo što smo juče čuli na Konferenciji, u jednoj od brojnih odličnih intervencija rediteljke Jana Maricic, savršen primer iz polja kulturnih industrija je bio prenos predstave Olimp u trajanju od 24 sata na RTS-u, uz komentare i objašnjenja, koji je pratilo mnogo desetina hiljada ljudi, pored nas 4 hiljade u Sava Centru. TV prenos preddstave na taj način bio je veliki pomak u uredjivačkoj politici nacionalnog servisa, uprkos protivljenju konzervativne većine, on je bio iskorak i revolucija u prikazivanju pozorišnog čina, koji se, upravo zahvaljujući Kreativnim industrijama više ne svodi na jednu kameru, neoštri muljav snimak, loš ton, zakačen na jutjub legendarnih predstava, a za generacije koje dolaze. Nema baš mnogo veze sa kapitalom i neoliberalizmom, zar ne?
Леја Келер drugim rečima, zahvaljujuci KI, "elitna" kultura postaje dostupna svima, proširena je i na sve one koji su izuzeti iz skupe, nedostižne, intimidirajuće distribucije visoke kulture. to je bio trenutak kada je bitef postao dostupan svakom, a ne samo beogradjanima sa 2 hiljade dinara na raspolaganju da plate ulaznice. paradoks je da oni, koji veruju da zastupaju novu levicu, sprovode prakse koje upravo isključuje publiku prema klasnom principu. zadržati bitef samo za bogate i privilegovane, to je ideja ovakvih protesta. ponuditi ga svima, to je mogućnost kreativne industrije.
фантастично4 ч. ·
meni je najineresantnije kako oni, koji su protiv kulturnih i kreativnih industrija (delatnosti) najnormalnije svoje projekte, baš kao i mi, finansiraju na konkursima kreativne evrope NAMENJENIM KULTURNIM, KREATIVIM INDUSTRIJAMA (DELATNOSTIMA)?
Леја Келер Evo i jednog ponudjenog početka za smislenu diskusiju, trebalo bi da se najpre dogovorimo da svi poznajemo definiciju pojmova koje koristimo. Da ne bismo svaku diskusiju pretvorili u laičko i amatersko tumaranje po terminologiji kojom ne vladamo, nudimsagovornicima isečak iz naučnog rada dr Višnje Kisić, sa Univerziteta umetnosti: "Termin „kulturna industrija“ datira iz posleratne francuske kritičke teorije Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera i bila je korišćena kao kritika masovne i standardizovane kulturne produkcije. Danas je negativna konotacija koja se odnosi na ideju mešavine kulture i industrije uveliko napuštena. UNESCO tretira kulturne industrije kao sektor visoke važnosti i de niše ih kao „one industrije koje proizvode materijalne i nematerijalne umetničke i kreativne proizvode, i koje imaju potencijal za kreiranje bogatstva i generisanje prihoda kroz eksploataciju kulturnih dobara i proizvodnju robe i usluga (tradicionalnih i savremenih) baziranih na znanju. Zajedničko za sve kulturne industri je je korišćenje kreativnosti, znanja iz oblasti kulturne i intelektualne svojine za proizvodnju robe i usluga od društvenog i kulturnog značaja.“
Sektori koji spadaju u kulturne industrije su sektori u kulturi koji omogućavaju industrijsko umnožavanje umetničkih dela, kao što su iz- davaštvo, televizijska, radio i muzička produkcija, kine- matogra ja i advertajzing."
KAo što smo juče čuli na Konferenciji, u jednoj od brojnih odličnih intervencija rediteljke Jana Maricic, savršen primer iz polja kulturnih industrija je bio prenos predstave Olimp u trajanju od 24 sata na RTS-u, uz komentare i objašnjenja, koji je pratilo mnogo desetina hiljada ljudi, pored nas 4 hiljade u Sava Centru. TV prenos preddstave na taj način bio je veliki pomak u uredjivačkoj politici nacionalnog servisa, uprkos protivljenju konzervativne većine, on je bio iskorak i revolucija u prikazivanju pozorišnog čina, koji se, upravo zahvaljujući Kreativnim industrijama više ne svodi na jednu kameru, neoštri muljav snimak, loš ton, zakačen na jutjub legendarnih predstava, a za generacije koje dolaze. Nema baš mnogo veze sa kapitalom i neoliberalizmom, zar ne?
Леја Келер drugim rečima, zahvaljujuci KI, "elitna" kultura postaje dostupna svima, proširena je i na sve one koji su izuzeti iz skupe, nedostižne, intimidirajuće distribucije visoke kulture. to je bio trenutak kada je bitef postao dostupan svakom, a ne samo beogradjanima sa 2 hiljade dinara na raspolaganju da plate ulaznice. paradoks je da oni, koji veruju da zastupaju novu levicu, sprovode prakse koje upravo isključuje publiku prema klasnom principu. zadržati bitef samo za bogate i privilegovane, to je ideja ovakvih protesta. ponuditi ga svima, to je mogućnost kreativne industrije.
