by Летећи Полип Wed Mar 28, 2018 12:26 pm
Za umetnost bi i trebalo da bude pijaca. Kada kupuješ umetnička dela valjda je bitna ta intimna reakcija na svako delo ponaosob. Ne kupuješ deset slika ko deset džakova krompira. Nego više kao lubenice. Dođeš, pokucaš svako ponaosob, i kupuješ šta ti se sviđa. Kao na pijaci.
Kupovina umetnosti na veliko, za kancelarijske prostore i sl, tu važi čist virtue signaling. Tu se kupuje šta je moderno, tj radi tržište. Ako je npr. trenutno patriotizam na ceni, kupovaće se patriotsko, bez obzira šta umetnička komisija kaže . Tamo gde postoji redovan otkup od strane državnih firmi, tu nema tržišta. Komisija otkupljuje udjuovog ćaleta, a u narodskim kućama i direktorskim kancelarijama - Pavle Orlović na goblenu.
Ne kažem ja da je to bilo loše. Ja zapravo mislim da je Jugoslavija radila dobro, odnosno da je fino balansirala izmedju udjuovog ćaleta i Zorana Čalića,
ali to nije bilo tržište. Barem ne u onom kapitalističkom smislu. Drugovi umetnici su mislili da jeste, pa su udarali na socijalizam misleći da im se položaj neće promeniti. Tj. da će se poboljšati. Valjda su mislili da će svi biti Marine Abramović. Zajebali su se. I tu upućujem jedan +trilion drugu Xie Saikeu.
xie saike wrote:zasto bi drzava otkupljivala umetnicka dela od umetnika koji se skoro listom slazu da je prethodna drzava bila tamnica i slavili su njenu propast. neka im otkupi ravnogorska likovna kolonija dela.
+ trilion