WW2 revizionizam

Гробна поља
Називи за поједина гробна поља дати су према основним карактеристикама локације.
ГРОБНО ПОЉЕ „ТОПОЛЕ“
Гробно поље обухвата 41 масовну гробницу укупне површине 2.465 квадратних метара. Гробнице су мјестимично дугачке 17 метара, широке 3-4 метра а дубоке до 2,5 метра. Укупна површина гробног поља износи 21.700 квадратних метара.
ДЈЕЧИЈЕ ГРОБЉЕ – ГРОБНО ПОЉЕ „ЈАСЕН“
Гробно поље обухвата 4 масовне гробнице укупне површине 400 квадратних метара. Гробнице су мјестимично дугачке 20 метара, широке 4,5 а дубоке до 2,5 метра. Укупна површина гробног поља износи 300 квадратних метара.
ГРОБНО ПОЉЕ „БАРЕ“
Гробно поље обухвата 2 масовне гробнице укупне површине 115 квадратних метара. Гробнице су мјестимично дугачке 17 до 19 метара, широке 3-4 метра а дубоке 2-4 метра. Обиљежена је једна гробница, док је постојање друге утврђено дуго након изградње насипа испод ког се и данас налази. Укупна површина гробног поља је 1.320 квадратних метара.
ГРОБНО ПОЉЕ „ХРАСТОВИ“
Гробно поље обухвата 17 масовних гробница укупне површине 2.443 квадратних метара. Гробнице су мјестимично дугачке 25 метара, широке 3,5 метра а дубоке до 2,5 метра. Укупна површина гробног поља износи 9.600 квадратних метара.
ГРОБНО ПОЉЕ „КОШУТЕ“
Гробно поље обухвата 12 масовне гробнице укупне површине 569 квадратних метара. Гробнице су мјестимично дугачке 15 метара, широке 3-5 метара, а дубоке до 2,5 метра. Укупна површина гробног поља износи 3.100 квадратних метара.
ГРОБНО ПОЉЕ „ОРЛОВАЧЕ“
Гробно поље обухвата 22 масовне гробнице укупне површине 2.408 квадратних метара. Гробнице су мјестимично дугачке 50 метара, широке 3-4 метра а дубоке 2,5 метра. Укупна површина гробног поља износи 14.500 квадратних метара.
ГРОБНО ПОЉЕ „БРИЈЕСТОВИ“
Гробно поље обухвата 2 масовне гробнице укупне површине 30 квадратних метара. Гробнице су дугачке 7-8 метара, широке 2 метра а дубоке око 2,5 метра. Укупна површина гробног поља износи 1.040 квадратних метара.
На подручју ГП „Бријестови“ налази се и „Костурница“ гдје су пренесени разбацани остаци жртава нађених у меморијалном комплексу, изван масовних гробница. Године 1983. пронађене су у десној обали Саве и овдје пренесене кости 92 логораша. Године 1985. са истог локалитета, из обала и водотока Саве, извађени су и овдје пренесени остаци више од 200 логораша. Године 1988. Сава је на истом мјесту откинула дио обале и ту су се показале кости уморених јасеновачких заточеника. Установљено је да су то остаци 40 скелета, који су пренесени на Костурницу и тамо сахрањени.
ГРОБНО ПОЉЕ „ВРБЕ“
На цијелој површини гробног поља које обухвата 8.900 квадратних метара разбацане су гробнице масовне и појединачне. Антрополошка истраживања нису утврдила тачан број, величину и распоред.
ГРОБНО ПОЉЕ „ТИШИНА“
На овом гробном пољу укупне површине 5.000 квадратних метара у сјеверно – западном дијелу, досадашњим антрополошким истраживањима идентификован су 4 масовне гробнице укупне површине 200 квадратних метара, док је на југоисточном дијелу утврђено постојање појединачних и масовних гробница разасутих по цијелој површини.


Овим истраживањима утврђено је да у Доњој Градини постоје три типа гробница:

• гробнице убијеног народа у стојећем ставу,
  
• гробнице у које су довезени лешеви и
  
• гробнице са искуханим костима жртава, које су кухане у жељезним казанима у Доњој Градини, и са паљеним костима.
  

Sotir wrote:Данашњим форензчким методама би се врло лако чак и без бушења могло одредити где се налазе масовне гробнице у Јасеновцу. 
Прво се лајдаром може снимити терен, затим радаром снимити шта је доле и то све потврдити са псима трагачима.

То не би ни било скупо нити би дуго трајало, али то овде никога не занима. Прошло је 30 година од пада комунизма и преко 20 од краја рата у Хрватској, мора да комунисти и даље спречавају да се сазна истина. 
То би исто могло да се уради и у Јајинцима. Иако су тамо спаљени остаци, сигурно и даље има довољно остатака да се види површина гробница.

Kondo wrote:aj kad ste vratili vodenicu na dražu da podelim masan trač
znači pored braće bitići drugi zahtev amerikanaca ovoj vlasti je otkrivanje lokacije dražinog groba 
nije mi teško da poverujem nakon onog cirkusa u preljinama letos

KinderLad wrote:Ja sam cuo da ih je on pitao dok su ga predavali - pa jel vi znate da su to komunisti? A oni su mu rekli - sta te briga neces ziveti tamo, ha ha ha.

Ništa čudno za prilike u jugoistočnoj Europi – u još jednom gradu, lokalne vlasti odlučile su preimenovati ulicu nazvanu po partizanu i narodnom heroju, koja će se ubuduće zvati imenom i prezimenom nekadašnjeg dužnosnika režima Nezavisne Države Hrvatske. Jedina je začkoljica u tome da se sve ovo posljednjih dana dešava u - Beogradu.


Nedavno je službeno objavljeno da je nekadašnja Ulica Stevana (Stjepana) Filipovića promijenila naziv u Ulica Emila Perške. U obrazloženju ove odluke navodi se da je Perška bio profesionalac, zvijezda jugoslavenskog nogometa i prvi igrač koji je odigrao 10 utakmica za nacionalni tim u prvom desetljeću nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
eđutim, kada je već odlučeno da Perška dobije ulicu, otkrilo se da je on bio i hrvatski nacionalist, a kada je 1941. uspostavljena NDH, sve do kraja rata, radio je u policiji. Zato ne čude ogorčeni naslovi u srpskim medijima, poput Telegrafovog: „Ustaša ima ulicu u Beogradu! Emil Perška isterao Stevana Filipovića iz Železnika”.

Odlukom beogradskih vlasti, stvarno je “nastradao” Stjepan Filipović, Hrvat koji je kao partizanski komandant, pogubljen u Srbiji, a njegova slavna fotografija na kojoj stoji uzdignutih ruku nalazi se u sjedištu Ujedinjenih naroda u New Yorku, dok je njegov spomenik u Hrvatskoj, dignut u zrak.


Za razliku od Filipovića, koji je bio Hrvat, jugolavenski orijentirani komunist, Perška je po nacionalnosti Slovak, no, politički, žestoki Hrvat. To ga ipak nije sprječavalo da između 1920. i 1928. odigra 14 utakmica i postigne dva gola za reprezentaciju Kraljevine SHS, za koju je nastupao na Olimpijskim igrama 1920., 1924. i 1928. Kao napadač zagrebačkog Građanskog, osvojio je tri prvenstva tadašnje države, ali se krajem dvadesetih posvađao s klupskim vodstvom i preselio u Karlovac. Nakon što je 1928. Puniša Račić u beogradskoj skupštini pobio prvake HSS-a, svi hrvatski nogometaši pa i Perška, odbili su nastupati na državnu selekciju.
Uskoro je završio igračku karijeru i posvetio se sportskom novinartvu i publicistici. Po uspostavi NDH, Emil Perška je promovirao knjigu "Hrvatski vojnički revolucionarni odbor za sjećanje na vojnički ustanak od 5.12.1918.", i radio u NDH-zijskoj policiji. Hrvatski desničari ga slave zbog načina kako je navodno skončao. Tvrdi se da nije pobjegao pred partizanima nego ih je s oružjem dočekao u svojoj kući na Zvijezdi, i tada je ubijen. Samo, koliko je poznato, ne postoje svjedoci ili materijalni dokazi, koji potvrđuju ovu priču.

ćaća wrote:Čekaj, Emil Perška je stvarno dobio ulicu u Beogradu?