by disident Mon Nov 05, 2018 9:50 pm
Otkriven jos jedan sveti gral prave istorije
Bane Gajic
1 сат ·
Prebirajuci po nekakvoj hrpi papira u jednoj naucnoj ustanovi, nabasam na stvar za koju sam bio u potpunosti ubedjen da je izmisljotina: ugovor o saradnji Komunisticke partije Jugoslavije i Ustaskog revolucionarnog pokreta koje su, kao potpisnici, zastupali Mosa Pijade i Mile Budak.
Dobrano se iznenadim cinjenicom da takav "ugovor" zaista postoji i da mi je jedan primerak upravo u rukama. Sve tlapnje po forumima, emigracijskoj stampi, u krugovima pobornika teorija zavera... odjednom postadose stvarne.
Pomalo uzbudjen brzo preletim po dokumentu. Zapadne mi, kako to slucaj samo ume da uredi, jedan clan cija me kratka sadrzina potrese. Jer, iako su mi simpatije intimno uvek na strani slabijih i tragicnijih, jugoslovenske komuniste sam cenio zbog neverovatne snage kojom su "izgurali" svoju "pricu", zbog nepokolebljivosti, vrhunske organizacije, rata u kome su svi zdusno ucestvovali, i sto sam negde zaista verovao da su ih do oruzja i politickog nasilja nad suparnicima na kraju dovele neka zelja za pravdom i pomoci slabima umesto puke zelje za vlascu.
Avaj, zapadne mi, rekoh, pogled na toj jednoj od mnogo tacaka Ugovora iz 1934. godine, zaboravih da napomenem. U kojoj kratko i konkretno pise sledece: "Obe strane ce se boriti za unistenje monarhije, pravoslavlja i Srpstva".
Stade mi tu knedla u grlu. Ok, jeste to bilo mnogo pre Jasenovca, kad su i komunisti, a posebno ustase, delovali kao neke grupe malobrojnih fanatika, otprilike kao danas oni ludaci po Siriji sto deluju svetu, ali mi zasmeta procitano. Dobro, mozes da ne volis kralja, slazem se, republika i parlamentarna demokratija za sad nemaju premca kao model drustvenog uredjenja, uz sve manjkavosti, i toliki su kraljevi pali od ruku svojih naroda, da eto to mogu da razumem, mogu da razumem i da si ateista pa ne da ne verujes u Boga nego ti i crkva smeta, doduse, samo Ova Ovamo, nista ugovor ne kaze o katolicizmu, a tesko i da ce reci, ustase su za razliku od komunista itekako volele crkvu, doduse katolicku, dok su ovu pravoslavnu, kaze Ugovor lepo, hteli da satru, i sve to razumem, al sto da uz kralja i pravoslavlje da zele da uniste kukavno Srpstvo, to mi bas zasmeta kad sam procitao, bas.
Jeste da se osecam "gradjaninom sveta", ono sto se kaze, i da sa ljudima trazim linkove nezavisno od nacionalnih, uvek, da se u nekim mestima van Srbije osecam bolje ponekad nego u mnogim u Srbiji, ali, eto, ne mogoh citav dan da predjem olako preko toga, da se, dogovorise se drug Pijade i gospodin Budak, ima unistiti Srpstvo.
Jer, na kraju dana, sto bi rekli Englezi, o cijoj daljoj sudbini i eventualnom unistenju Pijade i Budak nista nisu dogovarali 1934., to "srpstvo" je negde i pitanje mog identiteta i neke sire zajednice kojoj pripadam. Kad pise koje drzavljanstvo imam - srpsko. Sta si po nacionalnosti - Srbin. Ciji ti je pasos - srpski. Dakle, samo ako krenemo po suvoj birokratiji vec smo tu, u toj odrednici. Na stranu intimna osecanja, rodtelji, preci, dedina i babina sela, dva lokalna groblja, jesenje magle u Tamnavi sa zbunovima trnjina i sipuraka, vlaznih od jutarnje kise, vinogradi u Gledicu puni grozdja u kasni septembar, slave kod majke kad se svi skupimo, deda Milovanove slike kad je bio i "u cetnike i u partizane", sta sa ovim Beogradom, Senjakom, Hajd parkom, svim tim sto mi nesto znaci, a da je, eto, tu nekako - deo Srpstva i niceg drugog?
A sto su drug Mosa i gospodin Mile iskreno zarekli da mora da se unistava...
Izasao sam iz ustanove prilicno pomesanih osecanja. Ugovor ode u arhivu, a ja u obliznji kafe da saberem misli. Jeste bilo davno ali, nekako, kao da i nije...
Home
ova ti je dobra.
