by паће Tue Sep 24, 2024 1:11 am
beatakeshi wrote: паће wrote:
Нимало. У животу (и шире) сам видео укупно три ћириличне писаће машине, од чега две предратне, оне високе. На телевизији сам прве ћириличне титлове видео тек 1990. а и онда је то било само да се сусједима потера сучка, јер је филм ишао на целом СХ подручју, па су се у Загребу извињавали гледаоцима што су морали то да виде.
Путоказе на ћирилици исто нисам виђао пре тога, били су само на латиници.
Ако није била протерана, била је сабијена у ћошак и тачно се знало на којим местима не сме да се појави. Чак је био јак осећај (и понекад доживљај) да кад неко предложи да се нешто уради на ћирилици, да ће неко одмах да се појави са примедбом, оно дајмо немојмо. Јер сваки такав покушај да се нешто јавно напише њом је могао неком да засмета као српски национализам.
Primećujem da nisi video puno knjiga izdatih od 1946. do 1962. (npr.)
Ћуј видео,
аудио ћито, болан. Књиге, новине које су већ излазиле на ћирилици, то је све спадало у тај буџак.
У том буџаку се никако нису могли наћи титлови (ни у биоскопу), стрипови (осим код Боликите), омоти албума (до Идола, а и то само једном јер је тематски), етикете на роби (осим књаза, класичних цигарета и дечијег сапуна, увек на два писма, наслеђено), рекламе на тевеу, називи већих фирми, упутства за употребу, шапирографисани материјал (јер је из писаће машине), било шта што пише на кућном уређају, супа са словима, супа из кесице, шунд романи (е, књиге), СФ, филмски плакати, табле са упозорењима... ма гомила места где је било незамисливо да пише на ћирилици.
Данас је горе, много горе, а то што је држава кренула да се курчи са ћирилицом још погоршава ствар.