Burundi za kormanom

ništa što jedan kamiondžija, ful veganski restaurant, ne može da izleči

Inače bus je čist i moderan, sa sedištima od lažne kože i sa tabletom ispred svakog sedišta, da putnici mogu da gledaju film. Pogodite koji film jedino može da se gleda?
Žikina dinastija. I shit you not.

Kanis.
Ali im je prtljag tolki da nisam morala da položim Bajs nego stoji uspravno

Пртљажник, другарице и другови. Пртљаг је оно што се у њега меће.

Ovo je onaj standardni, sa strane. Baš je visok bus.
I ima šteker za punjenje telefona

Erzsébet Biszak wrote:Inače bus je čist i moderan, sa sedištima od lažne kože i sa tabletom ispred svakog sedišta, da putnici mogu da gledaju film. Pogodite koji film jedino može da se gleda?
Žikina dinastija. I shit you not.

kao 2008 i verovatno 1998 i 1988

tom istom u kanisu sam tih nekih godina doziveo da je kondukterka ispala iz busa pri zastavljanju busa na stanici (iso je mozda 40-50 na sat, usporavao je). vozac otvorio vrata dok se priblizavao stanici i ona verovatno nije provalila da se bus i dalje krece i mahinalno izasla. i ja reko pogibe zena a ona se vraca izubijana, ugruvana i jebe majku vozacu na vlasotinackom. iz tragedije u tom i dzeri crtac za 2 minuta.

Pala je stara planina

Ти мали, тамо, држ тај прозор, не сме пасти!

Bravo

Mislila sam da ću ići do Dimitrovgrada ali ću se danas i sutra samo vozila ti ovde, kuvati na vatri i izležavati u hamoku. Pa onda nazad za Pirot pa odande kući

Iz Pirota sam krenula, sad ću ka nekom selu Slavinja, da vidim rosomacke lonce

Da

Erzsébet Biszak wrote:Inače bus je čist i moderan, sa sedištima od lažne kože i sa tabletom ispred svakog sedišta, da putnici mogu da gledaju film. Pogodite koji film jedino može da se gleda?
Žikina dinastija. I shit you not.

Који део?
Ми кад смо ишли у Италију пуштали су онај са санаторијумом, био је толики дреш да сам морао да га погледам.

Ma de znam. Onaj gde je unuk mali, ne igra ga još Nikola Kojo

Mór Thököly wrote:To ovo?



Strava

Prelijepo, tek na drugo gledanje sam uočio ljude na slici, mislio sam da je manje i pliće.


Eržebet je gledala film u kom se i Zorica Brunslik pojavljuje.

Warning! dugačak post!

Dakle, Srbija nume u turizam, to mi je ponovo glavni utisak puta. Ipak, priroda je baš lepa.



Prvog dana sam se vozikala po Nišu, a popodne krenula ka Svrljigu, ukupno tog dana oko 25km. Kampovala sam u nekom šumarku par km pre Svrljiga.

Drugog dana sam preko Temske stigla do Pirota, i u gradu jedva našla smeštaj. Iz nekog razloga je sve puno. Na nekih 40km od Svrljiga ima baš lep vodopad Bigar, gde se može lepo piknikovati. Nigde ne piše niti kako se vodopad zove niti ima putokaza ka njemu. Sasvim neočekivano sam naletela na njega. Sam put je kvalitetan i maltene prazan.



Trećeg dana sam se iz Pirota popela na Staru Planinu i to je bilo pakleno. Put je jako loš i strm, nema puno hlada a bilo je 35 stepeni. Izgorela sam ko rak. Ali gore kad se popne je mnogo lepo, nije toliko vrelo i može se napraviti lep piknik. Greota je jedino što planinarski dom tu na vrhu ne radi i ostavljen je da propada. Lepo je izletište ali nigde nema nikakvog javnog wca pa možete zamisliti na šta liči svaka moguća stazica.



Hobo stove mi odlično radi







Te večeri sam spavala kod samog kanjona, i jebem ti ja te neimare. Staza do njega je dobro obeležena i ne može se izgubiti, ali na pola puta na sred staze ima zid, pravi pravcati zid koji se mora preskočiti. Nije visok, ima recimo 50 santimetara, lako se preskoči, ali ne ako tegliš natovaren bajs! koji sam dakle morala da raspakujem pa prebacujem pa opet pakujem. Užas. Plus, da bi se došlo do samog kanjona, mora se pregaziti ta rečica. Dakle opet raspakuj bajs. Užas. Kad sam stigla već je bio mrak, pa sam tu namestila hamok. Jedino su me plašile suve grane koje su padale sa drveća. Al šta ima veze, lepa bi to bila smrt.
Kad sam se raspakovala otišla sam da pogledam kanjon tako u mraku i moram priznati da je ambis i ceo kanjon mnogo zastrašujuć tako u mrklom mraku.
U toku noći sam se smrzla što je bio lep kontrast u odnosu na 35 stepeni u toku dana. Jedva sam zaspala. U toku noći me posetila srna

Sledećeg jutra mi se nije dalo kretati rano, pa sam prvo malo fotkala kanjon, pa se pentrala po stenama, pa kuvala kafu, pa se pakovala. Prvi ljudi došli su tek oko 10. Mesto je toliko lepo da me jako čudi što nema nikog. Mislim, ne čudi me, retko ko je uopšte čuo za ovo mesto. Moja sestra je pre par godina obišla Staru Planinu, nije imala pojma da ovo postoji.







Tog poslednjeg dana sam ipak krenula ka Dimitrovgradu, imala sam oko 4 sata da pokrijem 35 kilometara. Inače to ne bi bio problem ali ovde je put makadam, a kad se makadam završi i počne lep gladak asfalt, takođe počinje i uzbrdica bez hlada. Obzirom da sam prethodnog dana izgorela ko rak morala sam da vozim u dukseru, da ne bih dobila neku rakčinu Crkla sam. Ali je zato spust divan, divan. Odličan asfalt, sve do jedno 5km pre Dimitrovgrada, gde ga nema uopšte jer obnavljaju put. Pa sam opet morala makadamom. Na kraju sam stigla u 3, a voz za Niš je kretao u pola 4.

Na kraju je voz išao samo do Niške Banje, jer je prethodni voz uspeo da ispadne iz šina. Tako da sam na kraju umesto 170 nakrcala 180km. Jedino mi je žao što se voz nije pokvario ranije, mnogo bih volela da sam vozila kroz Sićevačku klisuru.

Ovaj deo koji sam obišla osim biciklom može samo kolima da se obiđe, nema nikakvog gradskog prevoza. Užas. Priroda je jako lepa, ali infrastruktura ne postoji. Kuće su od blata. Prodavnica nema, kafiće zaboravi. Sreća te sam ponela dovoljno hrane. Jedino čega ima dovoljno su česme, a voda je čista i divno ledena.

Eto