Home
by Vilmos Tehenészfiú Sat Jul 22, 2023 1:19 amOvo ovdi je topik o serijama koje pripadaju žanru koji ne gledate, ne podnosite, ne zanima vas, ali ipak... pratite tu jednu seriju iz tog žanra, super je zabavna, uprkos tome što je tipičan izdanak nečega za šta nimalo ne marite. Daklem. lejdies and žentlmen, predstavljam vam...
The Beaty Queen of Jerusalem
Ovo sam počeo da gledam jer mi je izgledalo da je period piece, Jeršalem na kraju prvog svetskog rata pa do stvaranja države Izrael. Takođe je ličilo da će to biti priča međuljudskih odnosa gradskih Arapa i Jevreja, možda bude i neka zabranjena ljubav mladog Arapina i Jevrejke?
Ah kako sam fulao prognozu. Ovo je 1/1 čista telenovela, samo smeštena u Jerusalemu i provučena kroz optiku jevrejske kulture onog doba. Sve je tu, svekrva koja kinji snaju, manipuliše sinom i razmazi unuku, mlada gospođa koja napravi scenu na javnom mestu kada vidi momka kako sedi sa devojkom (koja mu je u stvari sestra), zabranjena ljubav i dete za koje otac ne zna preko sedam mora, aaaaa ima sve.
Ali ipak...
Gledam ovo pre svega zbog savrsene glume staramajke koja upravlja kućom i ukućanima ko Staljin SSSRom tridesetih godina prošlog veka. I sve to radi uz prilično otrovan humor koji mi, x-pripadnici Otomanskog carstva, savršeno razumemo. Svaka scena sa njom je blago, i prava mini studija o odnosima u jevrejskoj porodici. Kao što kaže stara poslovica "razlika između pitbula i jevrejske majke je u tome što pitbul ponekad i popusti", i u ovoj seriji su jevrejska staramajka stereotipi odvrnuti na 11.
Gledam i jer mi je interesatno da vidim da Sefardi ne podonose Aškenazije, ne mešaju se sa njima ni u kakvom obliku, i u suštini misle o njima kao što mi mislimo o Romima: da su lenji i da vole da kradu. Porodica protagonista govori međusobno malo hebrejski a uglavnom Ladino pa možete da čujete španske izraze casa de loco, corazon, vamos. Kad smo kod ovog posledjeg, uz vamos staramajka uvek kaže i "ajde", čisto da podvuče da je stvarno žurba.
Arapi... nema ih. Ima ih koliko mora da ih ima jer je 1929 bio pogrom Jevreja. Arapi iz Jerusalima su prikazani su kao životinje koje siluju mirne Jevrejke. Arapi iz Bejruta još i hoće da pomognu Jevrejinu putniku namerniku da ne nastrada tokom nemira. Inače se Arapi uvek spominju u negativnom kontekstu. Ako žena prodaje nešto na ulici, komentar je vidi šta radi kao da je Arapkinja a ne Jevrejka. Ako muž udari ženu, onda mu se skrene pažnja da to samo Arapi rade svojim ženama, da to Jevrejinu domaćinu ne priliči.
Turci su prikazani kao korumpirana stoka, a Britanci su stoka koja nije korumpirana i koja pije viski umesto Araka kao sav normalan svet, i koja jede neku Budibogsnama hranu koja smrdi kad se sprema. Ali oni su i naočiti, visoki momci koji su i uspevali da osvoje poneku lakomislenu Jevrejku, koja, nuto čuda, uvek nekako nastrada kada jevrejski gerilci napadnu oficirski klub ili tako nešto slično.
Uglavnom, sezona 1 malo smara jer stalno skaču 10 godina napred pet godina nazad. U drugoj sezoni su se smirili, idu strojevim korakom kroz drugi svetski rat. Pogledajte bilo koju epizodu iz bilo koje sezone, sve su na isti kalup, a opet, na svoj način, zabavne.
The Beaty Queen of Jerusalem
Ovo sam počeo da gledam jer mi je izgledalo da je period piece, Jeršalem na kraju prvog svetskog rata pa do stvaranja države Izrael. Takođe je ličilo da će to biti priča međuljudskih odnosa gradskih Arapa i Jevreja, možda bude i neka zabranjena ljubav mladog Arapina i Jevrejke?
Ah kako sam fulao prognozu. Ovo je 1/1 čista telenovela, samo smeštena u Jerusalemu i provučena kroz optiku jevrejske kulture onog doba. Sve je tu, svekrva koja kinji snaju, manipuliše sinom i razmazi unuku, mlada gospođa koja napravi scenu na javnom mestu kada vidi momka kako sedi sa devojkom (koja mu je u stvari sestra), zabranjena ljubav i dete za koje otac ne zna preko sedam mora, aaaaa ima sve.
Ali ipak...
Gledam ovo pre svega zbog savrsene glume staramajke koja upravlja kućom i ukućanima ko Staljin SSSRom tridesetih godina prošlog veka. I sve to radi uz prilično otrovan humor koji mi, x-pripadnici Otomanskog carstva, savršeno razumemo. Svaka scena sa njom je blago, i prava mini studija o odnosima u jevrejskoj porodici. Kao što kaže stara poslovica "razlika između pitbula i jevrejske majke je u tome što pitbul ponekad i popusti", i u ovoj seriji su jevrejska staramajka stereotipi odvrnuti na 11.
Gledam i jer mi je interesatno da vidim da Sefardi ne podonose Aškenazije, ne mešaju se sa njima ni u kakvom obliku, i u suštini misle o njima kao što mi mislimo o Romima: da su lenji i da vole da kradu. Porodica protagonista govori međusobno malo hebrejski a uglavnom Ladino pa možete da čujete španske izraze casa de loco, corazon, vamos. Kad smo kod ovog posledjeg, uz vamos staramajka uvek kaže i "ajde", čisto da podvuče da je stvarno žurba.
Arapi... nema ih. Ima ih koliko mora da ih ima jer je 1929 bio pogrom Jevreja. Arapi iz Jerusalima su prikazani su kao životinje koje siluju mirne Jevrejke. Arapi iz Bejruta još i hoće da pomognu Jevrejinu putniku namerniku da ne nastrada tokom nemira. Inače se Arapi uvek spominju u negativnom kontekstu. Ako žena prodaje nešto na ulici, komentar je vidi šta radi kao da je Arapkinja a ne Jevrejka. Ako muž udari ženu, onda mu se skrene pažnja da to samo Arapi rade svojim ženama, da to Jevrejinu domaćinu ne priliči.
Turci su prikazani kao korumpirana stoka, a Britanci su stoka koja nije korumpirana i koja pije viski umesto Araka kao sav normalan svet, i koja jede neku Budibogsnama hranu koja smrdi kad se sprema. Ali oni su i naočiti, visoki momci koji su i uspevali da osvoje poneku lakomislenu Jevrejku, koja, nuto čuda, uvek nekako nastrada kada jevrejski gerilci napadnu oficirski klub ili tako nešto slično.
Uglavnom, sezona 1 malo smara jer stalno skaču 10 godina napred pet godina nazad. U drugoj sezoni su se smirili, idu strojevim korakom kroz drugi svetski rat. Pogledajte bilo koju epizodu iz bilo koje sezone, sve su na isti kalup, a opet, na svoj način, zabavne.
