СУВОмеснато - дакле, где има а да није бризгана вода

... пошто су се месари избезобразили, и у све накркају емулгатора, па ако стоји три-четири дана у хладњаку, оно се убалави, буде лепљиво и више ни мачке неће да га једу.

Не бих о појединачним месарама, јер не намеравам да јурцам по Београду, а ни до Београда, кад ме засврбе зуби. Него по произвођачима.

Елем, прави ли ико суви врат, дебрецину, паризер и слично а да није вода по цени меса?

Ima neka kasapnica kod mene (Cvetko), al nije privatna nego Agropapuk sa slavonskim proizvodima, ja našao kulen, suvu plećku i ostalu holesterol bižuteriju

Оно, кулен сам досад нашао укупно један да је проблематичан, ал' обичну кобасицу више изгледа нема нико. А и суви врат више није сув.

Све је то смути па проспи, 'знам човека', 'проверено' и остале технике набавке.
Фамис једини прави нешто што још увек личи на нешто односно месо и месне прерађевине.
Виршла и хреновка: проверено једине виршле које пуцкају и миришу на месо.
Јесу скупљи, али вреди.
Рамстек у желеу такође.
Мана је што су ретки по великим самоуслугама и нема их увек.

A gde ti je taj Famis? Jel to samo klanica koja dostavlja trgovinama ili ima svoje prodavnice?

Pade mi na pamet - seća li se neko kiosaka PKB-a i onih viršli i kobasica?

Ima po radnjama, nemaju svoju mrežu ali mrka kapa osim viršli, hrenovki, safalade i kranjske.
Ostalo kako naidje, a ne nailazi.
Inače su im viršle daleko najbliže onim svojevremenim kiosk viršlama koje pominješ, bog ubio kapitalizam. Ako su komunjare išta u ovoj zemlji napravile, onda su to bili te viršle iz lonca sa tetkicama koje ih prodaju, ajnšpricuju senf u one zemičke. Crveni kiosci obaška, a tada je i nastao izraz prva pomoć za urgentno jedenje.
Sledeći stepen ishrane su bili takozvani ekspres restorani kojih se malo ko danas seća Kasina, Atina, Zagreb i Studentski park kod Vuka.
Stepenicu više bio je Polet, ribeći restoran na početku Njegoševe...
Prvi znaci propasti pojavili su se kad je počeo sa radom onaj nazovi gulaš u lepinji u Skadarliji.
Ko je imao imalo mozga mogao je da nasluti šta se sprema.

Uz duž celog Bulevara mogao si, randomli, da jedeš, od Orašca, preko Starca, Kadinjače preko puta, pa dalje sve do Cvetka, Lion i svašta još. Ne mislim na roštilj, nego na takozvana kuvana jela.
Ko se danas seća ribića u kajmaku, na primer.
Sa hranom pre podne, onim kuvanim jelima, zezanja nije bilo jer su klijentelu sačinjavali stari majstori, vlasnici privatnih radnji iz okoline kojih je Bulevar imao puno i koje su poštovali i uvažavali, od rakije i kafe ujutru, preko ručka i povremenih čuvenih letnjevečernjih porodičnih roštilja. Računam tu i kafane na Krstu, Kajmakčalan, Rudo, stari Večiti mladoženja...
Noćni život, šta da ti pričam. Šansa je bila za decu iz boljih kuća, da mogu da pričaju da su zanoćila, Beograd je imao svoj kafanski tempo kafane su se zatvarale oko 10 - 11, išlo se u Pivnicu koja je radila do 2, a zadnji očajnici su završavali u Jablanici pored Djerma koja se nikad nije zatvarala osim oko 6 ujutru kada se mahalo metlom ne bi li se sprovelo neko čišcenje.
Anka Partizanka, Žana...
Tamo gde je danas onaj nazovi tržni centar, jebem li ga kako se zove ako uopste postoji, ona bela zgrada u visini Branka Krsmanovića bila je ona stara bioskopska sala koja se koristila za noćenje.
Po podu su bili nabacani dušeci, klijentela su bili seljaci sa pijace, sezonci, vukovci, kurve, a plaćalo se od oka i po raspoloženju, i tu je svake noci bilo po nekoliko desetina ljudi, likova nad likovima...
Ko bi slučajno izgovorio reč sendvič rizikovao bi batine.
Ili bi mislili da je stranac, mada si tamo mogao da nadjes i propale diplomate, predratne i posleratne, prvoborce eksperte za špricer, propale Rankovićeve udbaše, dame i gospodu sa prezimenom Hadži crtica nešto...

Да пријавим да је "Посрнули сточар" замандалио радњу негде у децембру, а уместо њега је сад 1 мењачница и 1 рибарница. А штета, но раја навикла на разводњено и поред четири друге месаре на истих 200м није могао да опстане.

Зато је на другом крају улице па мало иза ћошка (Зрењанинци ће знати, насупрот Леснини) отворена месара Пап (Papp, фирма је на магуарском) који се углавном држи старих рецепата. Е сад ту где опа где тропа. Његов занатски паризер је исти као кад сам био клинац (дакле исто оно што иде у виршле), салфаладе праве, печена сланина, неке шункарице и нарочито обичне домаће кобаје за у тигањ су баш оно право, без просеравања. Дебрецина и још пар ствари из тог средњег дела, хм, као да је продавао туђе, набризгано и зачињено да се не примети од чега је прављено. Личи ми да би требало да га има још којегде, није овдашњи.

А и особље је добро расположено, нешто су орни за зајебанцију

jel mozemo ovde domace da kacimo?..tacnije moje domace :p :p
spremno za sutrasnje vakumiranje 

Ти си Сремица? Да ниси мало северније нег' што дође... свињски Срем је штогод јужније.

Ал много добро изгледа. Једва чекам вечеру.

pa valjda se i u Backoj gaji svinja majkumu?

odlicno, narocito adidas slanina

plavaivy wrote:pa valjda se i u Backoj gaji svinja majkumu?

Учинило ми се због фризуре...

https://goo.gl/maps/FNmsw
u donjem lovackom domu suseno mesiste povoljno i ok, a gornji je pakerica divljackog mesa koje takodjer moze da se kupi

samo zaboravih da kazem da ima gomila pasa, nece da grizu, ali skakucu pa umeju iscepati odecu
doduse ponekad i hoce da grizu

Док сам радио тамо, једно годину ипо је фирма била прекопута Мегдоналдса. Често сам пролазио туда и ниједном нисам видео ниједну мачку око канти за отпатке страга. Што је прилично чудно за ресторан...

kapetanm wrote:

Pade mi na pamet - seća li se neko kiosaka PKB-a i onih viršli ?

 
najblize tom ukusu su sada virsle od mangulice iz univerexporta, uzeo pre neki dan i bas me pukla nostalgija  

samo su falile one bajate zemicke iz crvenog kioska  

Danas overih i ovogodisnju Kulenijadu u Erdeviku. Za stare kajle nista novo, samo potvrda od ranije poznatih nalaza. Lemajic je opet iskidao, ovaj put kao nikad jer je iz nekog svog hira poslao 5 uzoraka kulena pod sifrom na ziriranje i osvojio prvih 5 mesta, pa su mu dali izmedju ostalog i titulu apsolutnog pobednika. Pritom nije preterivanje jer je ocigledno, po ukusu i strukturi, ozbiljno bolji od svih. Ove godine ima vise kulena nego ranije tako da mu nije bilo sve rasprodato pre nego sto je Kondo stigao, a rekao mi je da ima stek i za kasnije. Ko hoce prosledicu telefon.

Na Kulenijadi sam inace pored svega lepog pojeo i najgore jelo u zivotu. Sedoh za astal da pojedem skembice i neko kraft pivo, ovo drugo recimo OK (neki ale koji nidje veze sa ukusom alea koji sam zapamtio iz irske i engleske, jako gorko ali je osvezavalo i popilo se) ali fakin skembici - ja kao najveci obozavalac na svetu sam u fazonu, braco slovaci, snimajte pornice i sklapajte panasonike ali ruke dalje od skembica. Prvo, svinjski burag a ne juneci, drugo, najdosadnije moguce izvodjenje, koje ni dzabana od 300 kinti za pun corbaluk, salatu od kupusa i lepinju nije mogla da opravda a ja sam posle 30 minuta imao utisak da mi se u stomaku desava borba aliena i mog zeluca. Enivejs, sreca da je onaj zastupnik manjinskih prava zapalio sa foruma inace bi mu spocitao zaostalost nacije.

S obzirom da je ovo bio mesni dan, u povratku sam svratio na Altinu po dalmatinski prsut na jaku preporuku i sve stoji, 12e po kili za celu butku, mislim da je 2 godine star, suv kao barut, 6.6kg... Nosim ga ortacima u Grcku, zivi nisam da ga zakoljemo.

Ostavljam Lemajića u PM. Ja planirao, auto ispalio noć pre. Daj još neke utiske, btw. Kakvi su bili Slovaci?

Erdevicki i okolni, pristojni. Oni tamo oko Backog Petrovca furaju drugu recepturu za kulen i manje paznje obracaju na strukturu, blize je nekoj kobasici gde se meso melje a ne sece rucno kao za vrhunski kulen. Inace u najbolju svarglu imali slovaci...

Jbga, a baš sam se tempirao za ovu godinu... No, biće prilika. Dobaci kontakt za L.

Промес из Новог Бечеја (или само Бечеја? никад не знам) је у начелу једина ваљана кобасичара, пре свега јер су преузели скоро пола радника из некадашњег Бека, и што још увек имају ствари које праве како ваља, по старом рецепту и без муљања.

Али пошто мора од нечег и да се живи, муљају на неким артиклима, у начелу што јефтиније то више зарађују јер ту више муљају. Бризгају саламуру као и сви, убацују емулгаторе да може да прими више воде... ал' ово још нисам видео. Обарили смо два пара салфалада, онако, није било лоше док се јело, мало мање добро десет минута касније, али... јеботе, вода у којој су барене је била розе. Па пизда ли вам стринина, зар мора да се још и фарба?

Јер сваки кобасичар ће вам рећи да се зачини стављају да се не примети шта стварно има унутра. И да се нитрати стављају да месо не посиви. Али фарба, јеботе.

moraju da farbaju, prirodna boja industrijske safalade je danas oker.

Сјебала им се та природа.

Kondo wrote:moraju da farbaju, prirodna boja industrijske safalade je danas oker.

Upravo one boje koje je Famisova safalada. Međutim, čini mi se da su i oni malo otišli stranputicom veće rentabilnosti na uštrb kvaliteta, proizvodi su im u poslednje vreme preslani, sa pojačanim industrijskim šmekom.

Bio nedavno kod Bate u Beškoj, radi neka nova sa kojom sam uspeo i da se posvađam. Bio sam nešto nakrivo, stanem kod svežeg mesa, pitam pošto pauflek, kaže ona - mislite slanina? Ne, mislim carsko meso, kažem ja. Kaže ona - nema. Ima, eno - uprem ja prstom. To je slanina. Nije, to je pauflek, ali dobro, naseci kilo.

Pređem kod prerađevina, nema krvavice, nema bele kim švargle... Dobro, dajte mi metwurst. Molim? Metwurst, jel ima? Nemamo mi to... Gospođice, imate, po tome je poznata vaša mesara. Nemamo. U tom se pojavljuje frau Gloria, i kaže joj: mesni namaz. Dobijem metwurst.

Dajte mi i... Jel ima kuvane šunke? Mislite šunkarice? I ja popizdim. Ne, mislim da šunku, kuvanu šunku u komadu, da li je moguće da radite kod Bate i da ne znate šta prodajete?! Izleti frau Gloria ponovo, izvinite komšija, devojka radi tek par meseci... Izvinim, platim i progunđam doviđenja.

@паће - U Promesu sam kupovao isključivo ovčetinu, bilo je odličnih komada, to su zapravo bila šilježad. Jedino što si morao da kupiš komadešku, jer su je sekli na četvrtine valjda. Ne bih se ja zezao sa tim prerađevinama.

Nego, probaj Graničar zanatsku šunku iz Gomeksa, to neko radi za njih, odlično je. Ima baš taj izvorni BEK ukus (za nas koji znamo), a struktura rustična, sa vidljvim komadima mesa. Baš dobro.

dimitrije iz čakova wrote:
Nego, probaj Graničar zanatsku šunku iz Gomeksa, to neko radi za njih, odlično je. Ima baš taj izvorni BEK ukus (za nas koji znamo), a struktura rustična, sa vidljvim komadima mesa. Baš dobro.

Граничар ми звучи познато... хм, Гаково?

Најбољи комад сланине ових месеци смо нашли у, веровао или не, Врњачкој Бањи, и то у некој безвезној малој месари уз поток, зове се нешто на енглеском, дакле скоро да ми се није улазило. Унутра, међутим, тројица ко да су их урадили Магнус и Банкер. Сланина урађена онако домаћински, и то без кожуре. Узели само једну таблу, требало је бар две.