Heraldika i veksilologija

No Country wrote:Има и овакво слово:


И зове се Добро.

to mi je vise da se usvoji u forumski smajli sa znacenjem dobro(tm) 

Mór Thököly wrote:

No Country wrote:Има и овакво слово:


И зове се Добро.

to mi je vise da se usvoji u forumski smajli sa znacenjem dobro(tm) 

Да се смањи и издужи, то је то.

(после сам хтео да напишем нешто и о кроповању обрезивању ма зајеби)

паће wrote:

Mór Thököly wrote:
to mi je vise da se usvoji u forumski smajli sa znacenjem dobro(tm) 

Да се смањи и издужи, то је то.

(после сам хтео да напишем нешто и о кроповању обрезивању ма зајеби)

O opiranju?

A recimo hrast koji raste iz šestokrakog korena? Šta simbolizuje hrast u slovenskoj mitologiji?

Ne znam na keca, ali mnogi rani IE-govoreci narodi imaju hrast. Pod jedan - Germani 

Nino Quincampoix wrote:A recimo hrast koji raste iz šestokrakog korena? Šta simbolizuje hrast u slovenskoj mitologiji?

Ne znam šta znači u mitologiji (pokojni Filipenko je nešto o tome svojevremeno pisao) ali u praktičnom smislu znači skoro sve. Sveto drvo, prati te od kolijevke koja se od njega pravi pa do ambalaže u koju te upakuju na onaj svijet. Između te dvije kutije živiš u kući , spavaš na krevetu, griješ se i pripremaš hranu, jedeš sa stola, u buradima čuvaš vino i sve je to sačinjeno od hrastovine. Hrastova šuma je i zaklon kad naiđu zajebana vremena. Njegov plod je vrhunska hrana za svinje, kad zagusti i za ljude, žir je ruska/slovenska riječ za mast. Salvonski hrast je 1 standard, na stubovima hrasta je Venecija napravljena...

Nakon dva dana pecanja na Spačvi, pet kilometara u dubini hrastove šume, dođe mi da ga tetoviram na sebe, npr. one žireve sa karti mađarica ili lišće sa germanskog oredena. Naravno, tamo se ide tek nakon što poprskaju komarce

ne pakuju te u hrastovinu na onaj svet. taj bi kovčeg bio teži nego čamovina ili topola sa mrtvacem unutra.

U davna vremena se pakovalo. pakuje se još uvijek poneko. Kolijevke su takođe kasnije počeli da prave od čamovine, lakše su za transport u goste ili u zbijeg.

Ovdašnji muslimani i dalje naviše cijene hrast kao krov vječne kuće. Ukopavaju se u tabutu, plitkom sanduku bez poklopca. Položi se tabut na dno groba i onda se to pokriva hrastovim daskama položenim ukoso iznad tabuta i preko toga ide zemlja. Hrastovinu vole jer najduže traje pod teretom zemlje i vlagom. Čamovina se uruši već nakon mjesec-dva pa humka propadne i izgleda kao da je stanar izašao iz nje  U mnogim seoskim domaćinstvima i dan danas se u šupama ili tavanima čuva i suši kubik-dva hrastovine, domaćinu za ukopa.

Odlično, hvala!

Perunovo/Torovo (Donarovo) drvo.

Mislim kad bi postojala neka Slovensko-germanska tvorevina nema sekund razmisljanja za simbol. Bilo ga je i kod Zevsa/Jupitera, ali nije bas ostalo tako snazno u procesu "civilizovamja"

Zaboravih da pomenem i njegovu dugovječnost, do hiljadu godina može da poživi. Višestoljetnih ima sačuvanih i kod nas, u meni susjednom selu ima jedan takav samo što niko ne zna koliko je tačno star, kažu da je tu oduvijek+. Sjećam se i frke kad se prije desetak gdoina neki takav našao na trasi puta negdje u Srbiji. Ne znam da li su ga sačuvali.

*Tristo godina min.

O'šo

Nino Quincampoix wrote:Koji bi bio dobar simbol za nekakvu hipotetičku buduću jugoslovensku državu? Ali nešto što nije ranije korišćeno (buktinje, dvoglavi orao).

Мени се свиђа она дебела петокрака коју су партизани користили понегде на почетку.
Не знам што не за петокраку? Реално и нема другог начина да се опет уједини Југославија. 

Шалу на страну, било би проблема са националним симболима на грбу, попут КЈ.

Мени је ОК словеначка застава - препознатљива и лако се црта.
Али би тешко направили комбинацију свих рељефа у Југославији на једном грбу.

Можда нека апстрактна комбинација више грбова попут Јунион Џека.
Или дрво са шест грана.
Можда и затвор са шест решетака.

Mór Thököly wrote:O'šo

Jazuk.

Pa ok su plamenovi sa grba SFRJ samo je zanimljivo da se 6 (prvo 5) baklji nije ujedinjavalo u jedan jugoslovenski plamen nego je ostalo svako za sebe. Mada bi ostalo pitanje "koliko baklji"

Jedna stvar koja je zajednicka od (bar) Niša do Istre je hum (humke)

a bre treba nešto da asocira na život i snagu, ne na kraj i smrt.

Bendegúz Somogyi wrote:a bre treba nešto da asocira na život i snagu, ne na kraj i smrt.

Reket (in more ways than one) 

Mór Thököly wrote:Jedna stvar koja je zajednicka od (bar) Niša do Istre je hum (humke)

Svidja mi se kako razmišljaš. Od (bar) Niša do Istre, never again od Djevdjelije do Triglava.

ovi što ne govore naš* jezik su ionako varvari, nemci*.

Što bi filmofili rekli, Djevdjelija i Triglav su suvišne uloge u filmu o YU.

Meni je ok hrast (sa korenjem). Buktinje asociraju na ono sto se na kraju i desilo

Zar nije lipa slavensko drvo?

jeste