Hobs, filozofija i svašta

Ointagru Unartan

Posts : 6558
Join date : 2012-02-11

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by Ointagru Unartan on Sun Feb 12, 2017 12:17 am

ontheotherhand wrote:
Podaci od pre 10-12k godina nam govore da je bilo vrlo malo nasilja. 

Tada je bilo manje ljudi na planeti nego sto danas ima u Srbiji, moguce manje nego i u danasnjem Beogradu. Nije bas da su se morali otimati za resurse. Hobs, filozofija i svašta - Page 3 1233199462


_____
"Ne morate krenuti odavde da biste dosli tamo. Moguce je krenuti odavde i vratiti se ponovo tu, ali preko onoga tamo."
Aca Seltik, Sabrana razmisljanja o topologiji, tom cetvrti.

My Moon Che Gavara.
Ointagru Unartan

Posts : 6558
Join date : 2012-02-11

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by Ointagru Unartan on Sun Feb 12, 2017 12:20 am

William Murderface wrote:To je bar prosto! Dopusti da ti nacrtam:

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 3579118792


_____
"Ne morate krenuti odavde da biste dosli tamo. Moguce je krenuti odavde i vratiti se ponovo tu, ali preko onoga tamo."
Aca Seltik, Sabrana razmisljanja o topologiji, tom cetvrti.

My Moon Che Gavara.
ontheotherhand

Posts : 2046
Join date : 2015-02-17

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by ontheotherhand on Sun Feb 12, 2017 8:38 am

William Murderface wrote:

Što se tiče aršina, shvatio sam da tvojim aršinima gledano, empirijska nauka stoji bolje od političke filozofije, jerbo barata "first-hand" podacima. Međutim, ono što empirijsku nauku čini empirijskom naukom, nije to što barata first-hand podacima (to može svako dete), nego to što sa njima postupa u skladu sa nekim naučnim metodom, koji njenim nalazima garantuje opšte važenje i prediktivnu moć. Status antropologije kao nauke je tu vrlo problematičan (ne za mene, nego za onog ko, poput tebe, povlači jasne linije demarkacije između nauke i pseudonauke).

Mislim da si previše rigorozno shvatio ovo first-hand podacima. Napisao sam to u opuštenom stilu, ne mora baš uvek da se koristi precizan akademski jezik.

Zašto je problematičan status antropologije ako empirijske nauke? Odeš, vidiš, zapišeš. Čista empirija bolan! 

Btw, hvala na iscrpnom odgovoru. Hobs, filozofija i svašta - Page 3 1143415371

Radagast wrote:


Tada je bilo manje ljudi na planeti nego sto danas ima u Srbiji, moguce manje nego i u danasnjem Beogradu. Nije bas da su se morali otimati za resurse. Hobs, filozofija i svašta - Page 3 1233199462
To ne umanjuje istinitost ondašnje situacije.

Ljudi ne moraju da se kolju oko resursa, nije to neka datost koja je u nas ugrađena. Moje pitanje je zašto se to dešava i zašto nas ubeđuju da je to naša tužna sudbina (kroz ideologiju/lažnu svest). Jasno je naravno da se ogromna promena desila prelaskom na tzv. civilizaciju, a naročito na industrijsko kapitalističku. Međutim, sa tačke gledišta evolucije i opstanka nas kao vrste, makar u obliku koji smo do sada poznavali, i planete, ne znači da je to "dobro" i da predstavlja nekakav napredak. Civilizacija se od početka zasniva na širenju zbog promenjenih materijalnih uslova životne sredine, a sa industrijskom je taj proces ubrzan mnogostruko. Stopa izumiranja vrsta je danas ~1000x brža od normalne. Sasvim je moguće da će ljudska priroda morati biti drastično izmenjena, uz pomoć bioloških, psiholoških i industrijskih tehnika, da bi ljudi opstali na totalno devastiranoj Zemlji ili na nekoj novoj kolonizovanoj planeti. 

Ja verujem u ciklični Ničeanski i Špenglerovski model istorije, a ne u linearni i prosvetiteljsku ideju tzv. progresa. Šopenhauer je mislio da ljudska istorija ne ide nikuda što je klanica iz prve polovine XX veka potvrdilla. Nije bio progresivista kao Hegel i Marks. Marks je znao da put do nekakvog budućeg komunizma mora da vodi kroz sve kontradikcije kapitala i kroz modernu a ne izvan nje. Sad, što će se na tom putu desiti 2 svetska rata, 4 genocida, ko zna koliko manjih sukoba i kriza, globalna ekološka destrukcija, to nije mogao da predvidi, tj. mogao je i jeste, ali ne sve.

Očigledno je da u ovom trenutku svog postojanja ljudski rod ima vrlo ograničene mogućnosti za rešavanje značajnijih društvenih problema. Stvari kao što su nasilje u porodici i školi, etnička, verska, rasna, polna i rodna diskriminacija su postala skoro nerešive. Kako će tek biti rešen daleko složeniji problem usklađivanja slobode, naučno-tehnološko-industrijsko kapitalističkog progresa i ekološke održivosti? Veći društveni problemi se retko ili nikada ne rešavaju na osnovu nekakvog racionalnog plana nego kroz sukob interesa, koji se završi u manjem ili većem kompromisu. U slučaju ekologije kompromis je najočigledniji: masovna industrijska proizvodnja i potrošnja koje deluju da su sami sebi cilj i uvećavanje profita vs. očuvanje resursa za naredne generacije i opstanak biosfere.

Ja bih rekao da je upitno da vrsta koja u ovom trenutku svog postojanja, raspolaže toliko naprednom tehnologijom i u isto vreme ima tako dihotomizovan, kartezijanski pristup životu (um naspram tela, logika i razum naspram instinkta i volje, države naspram individue, ovaj svet spram naspram onog) može da preživi. 

Moguća je neka varijanta eko-anarhističke/komunističke/socijalističke utopije, a moguća je i Wall-E + soylent green + Elizijum distopija. Ja sam mišljenja da je verovatnoća za ovo drugo znatno veća.


Last edited by ontheotherhand on Sun Feb 12, 2017 9:18 am; edited 3 times in total
ontheotherhand

Posts : 2046
Join date : 2015-02-17

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by ontheotherhand on Sun Feb 12, 2017 8:45 am

Mislim, jasno je da je sistem čija je logika:

privatno/javno/državno vlasništvo nad produktivnim* asetima/sredstvima za proizvodnju tj. kapitalom -> tržišna konkurencija između kapitalista i eksploatacija između kapitalista i radnika -> stalna potreba za uvećanjem produktivnosti rada (tj. outputa na jedinicu rada) i snižavanje cene rada da bi se što više snizila cena robe i maksimizovali profiti. 

...osuđen na propast pre ili kasnije. 


*kapital = produktivni aseti/bogastvo = oni aseti/bogastvo koji stvaraju ili utiču na stvaranje nove vrednosti
Sav kapital je bogatstvo, ali nije sve bogatstvo kapital. Zlatne poluge koje samo džedže u ormanu nisu kapital.


Kapitalisti ne mogu da kontrolišu društveni prosek produktivnosti koji na bilo kom tržištu određuje uspeh u cenovnoj konkurenciji sa drugim kapitalistima. Ne mogu unapred da znaju neophodne uslove koji garantuju prodaju njihove robe, a kamoli profitabilnu, i ne mogu da kontrolišu cene pod kojima će se ta roba uspešno prodati.

Jedna stvar koju značajno mogu da kontrolišu su troškovi. Pošto profiti zavisi od povoljnog odnosa cena/troškovi, moraju da urade sve neophodno da smanje troškove i osiguraju profit. To znači pre svega srezati cenu rada kroz konstantno uvećanja produktivnosti rada, tako da je potrebno pronalaziti organizaciona i tehnička stredstva za ekstraktovanje što više viškova od radnika unutar fiksnog vremenskog perioda za što nižu moguću cenu. Da bi se taj proces nastavio potrebne sustalne investicije, reinvesticija viškova i konstantna akumulacija kapitala.
avatar
Guest

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by Guest on Sun Feb 12, 2017 10:45 am

Anttopologija nije "odes, vidis, zapises" jos od pocetka XX veka. Rusi su tu fazu zvali etnografijom i to je zaista bila empirijska disciplina, ali to je sve davno proslo vreme.
William Murderface

Posts : 50569
Join date : 2012-06-10

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by William Murderface on Sun Feb 12, 2017 12:05 pm

Stvarno mi nije jasno kako je XX vek potvrdio Šopenhauera ili Špenglera (mada je, što kaže Plesner, Špenglerova knjiga bila fiozofija WWI, a Hajdegerov Bitak i vreme, filozofija WWII, ali to je već drugi par rukava, ne predviđanje, nego učestvovanje). Ni Hegel ni Marks ne bi imali puno problema da objasne XX vek i njegove užase. Ali moram ponoviti, filozofija nije nauka i ona ne predviđa ništa.

Ničeova ideja večnog vraćanja istog, nije teorija istorije, već intelektualni eksperiment.



_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
Ointagru Unartan

Posts : 6558
Join date : 2012-02-11

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by Ointagru Unartan on Sun Feb 12, 2017 12:48 pm

Photino Bird wrote:Anttopologija nije "odes, vidis, zapises" jos od pocetka XX veka. Rusi su tu fazu zvali etnografijom i to je zaista bila empirijska disciplina, ali to je sve davno proslo vreme.

Pa i tada je empirijska priroda antropologije bila upitna. Jeste, "odes, vidis, zapises", ali ono sto vidis je uslovljeno tvojim svesnim i nesvesnim znanjem i ocekivanjima, u to vreme naprimer potrebom da opravdas civilizatorsko prisustvo onih koji te placaju u koloniji ciju populaciju posmatras, sada, recimo u slucaju Sahlinsa, zeljom da nadjes empirijsku osnovu za svoja levicarska ubedjenja, to jest nekakav naucni dokaz da je kapitalizam los.


_____
"Ne morate krenuti odavde da biste dosli tamo. Moguce je krenuti odavde i vratiti se ponovo tu, ali preko onoga tamo."
Aca Seltik, Sabrana razmisljanja o topologiji, tom cetvrti.

My Moon Che Gavara.
avatar
Guest

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by Guest on Sun Feb 12, 2017 1:18 pm

Naravno, ali je nominalno stremila empiriji a njeni nalazi mogli su se koristiti multidisciplinarno jer su bili opipljive prirode. No, posle se potpuno raskinulo sa etnografskim skupljastvom.
ontheotherhand

Posts : 2046
Join date : 2015-02-17

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by ontheotherhand on Sun Feb 12, 2017 1:27 pm

Radagast wrote:


sada, recimo u slucaju Sahlinsa, zeljom da nadjes empirijsku osnovu za svoja levicarska ubedjenja, to jest nekakav naucni dokaz da je kapitalizam los.
E jbg sad, ti izgleda misliš da prema vrednostima samo jedne kulture se treba upravljati kao jedino validnim i legitimnim.
ontheotherhand

Posts : 2046
Join date : 2015-02-17

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by ontheotherhand on Sun Feb 12, 2017 1:31 pm

William Murderface wrote:Stvarno mi nije jasno kako je XX vek potvrdio Šopenhauera ili Špenglera (mada je, što kaže Plesner, Špenglerova knjiga bila fiozofija WWI, a Hajdegerov Bitak i vreme, filozofija WWII, ali to je već drugi par rukava, ne predviđanje, nego učestvovanje). Ni Hegel ni Marks ne bi imali puno problema da objasne XX vek i njegove užase. Ali moram ponoviti, filozofija nije nauka i ona ne predviđa ništa.

Ničeova ideja večnog vraćanja istog, nije teorija istorije, već intelektualni eksperiment.
Potvrdio u ovom smislu, sa Stanfordove enciklopedije o Šopenhaueru:

Schopenhauer's ideas about the importance of instinctual urges at the core of daily life also reappeared in Freud's surrealism-inspiring psychoanalytic thought, and his conviction that human history is going nowhere, became keynotes within 20th century French philosophy, after two World Wars put a damper on the 19th century anticipations of continual progress that had captured the hearts of thinkers such as Hegel and Marx.


Marks je progresivista u smislu da je smatrao da će kapitalistički "razvoj proizvodnih snaga" dovesti do njegove zamene novim modom proizvodnje. 

Niče jeste uticao na Špenglera. Negirati to prosto nema potporu u stvarnosti. Ničeov metod kritike kulture kaže da kulture imaju morfologiju: rode se, dostignu vrhunac nakon nekog vremena i onda počnu da opadaju. Špengler je to primenio na istoriju.

Špengler u knjizi iznosi svoju morfologiju istorije tj. učenje o raznim osnovnim oblicima, menama i sklopovima istorijskog zbivanja. Istorija pokazuje ciklički red pojedenih izolovanih, samoniklih životnih sklopova, a pojedinačne kulture su između sebe potpuno različite. Špenglerova filozofija istorije se suprotstavlja shvatanju istorije čovečanstva kao jednostavnog pravolinijskog razvitka, progresivnog kontinuiranog procesa u kojem čovečanstvo neprekidno napreduje. Umesto kontinuuma, Špengler vidi samo život samostalnih velikih organizama, međusobno potpuno odvojenih - ti organizmi su kulture. Istorija čovečanstva nije ništa drugo do istorija tih kultura. Postoje tri osnovne kulture: antička (apolonijska), arapska (magijska) i zapadnoevropska (faustovska). Svaka od tih kultura se rađa, razvija i umire. Takođe, svaka kultura je i prapojava ili prafenomen, osnovna ideja, pralik postojanja. Kao organsko više jedinstvo, kultura nije mehanički agregat, nego je organsko više jedinstvo, duhovni organizam. Kultura je duhovno delo čije su manifestacije: filozofija, umetnost, nauka, religija, politika. Sve kulture su unapred određene da sudbinski idu ka svojoj propasti, a civilizacija je poslednji stadijum njenog postojanja. Tendecije opadanja kulture ogledaju se u prevlasti racionalizma i tehnike, stvaranju megapolisa, demokratizmu, kosmopolitizmu i pacifizmu, kao i u isticanju opšteljudskih prava. Jedino što nam preostaje u našoj kulturu koja polako nestaje jeste - izdržati uprkos mračnoj viziji propasti.


Last edited by ontheotherhand on Sun Feb 12, 2017 1:36 pm; edited 1 time in total
William Murderface

Posts : 50569
Join date : 2012-06-10

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by William Murderface on Sun Feb 12, 2017 1:33 pm

Pa ne sledi to iz ovoga što je napisao Radagast.

Inače, zaboravih da dodam nešto glede Hobsa, on jeste pisao na snovu first-hand podataka, svog iskustva građanskog rata u Engleskoj, odnosno Kromvelove revolucije. Što ga naravno ne čini epmirijskim naučnikom, ali daleko od toga da je on pisao iz neke kule od slonovače. Kao i bilo koji politički filozof koji ima nešto zanimljivo i bitno da kaže, pisao je iz dubokog i temeljnog razumevanja sopstvenog društva i političke zajednice.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
William Murderface

Posts : 50569
Join date : 2012-06-10

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by William Murderface on Sun Feb 12, 2017 1:47 pm

ontheotherhand wrote:
William Murderface wrote:Stvarno mi nije jasno kako je XX vek potvrdio Šopenhauera ili Špenglera (mada je, što kaže Plesner, Špenglerova knjiga bila fiozofija WWI, a Hajdegerov Bitak i vreme, filozofija WWII, ali to je već drugi par rukava, ne predviđanje, nego učestvovanje). Ni Hegel ni Marks ne bi imali puno problema da objasne XX vek i njegove užase. Ali moram ponoviti, filozofija nije nauka i ona ne predviđa ništa.

Ničeova ideja večnog vraćanja istog, nije teorija istorije, već intelektualni eksperiment.
Potvrdio u ovom smislu, sa Stanfordove enciklopedije o Šopenhaueru:

Schopenhauer's ideas about the importance of instinctual urges at the core of daily life also reappeared in Freud's surrealism-inspiring psychoanalytic thought, and his conviction that human history is going nowhere, became keynotes within 20th century French philosophy, after two World Wars put a damper on the 19th century anticipations of continual progress that had captured the hearts of thinkers such as Hegel and Marx.


Marks je progresivista u smislu da je smatrao da će kapitalistički "razvoj proizvodnih snaga" dovesti do njegove zamene novim modom proizvodnje. 

Niče jeste uticao na Špenglera. Negirati to prosto nema potporu u stvarnosti. Ničeov metod kritike kulture kaže da kulture imaju morfologiju: rode se, dostignu vrhunac nakon nekog vremena i onda počnu da opadaju. Špengler je to primenio na istoriju.

Špengler u knjizi iznosi svoju morfologiju istorije tj. učenje o raznim osnovnim oblicima, menama i sklopovima istorijskog zbivanja. Istorija pokazuje ciklički red pojedenih izolovanih, samoniklih životnih sklopova, a pojedinačne kulture su između sebe potpuno različite. Špenglerova filozofija istorije se suprotstavlja shvatanju istorije čovečanstva kao jednostavnog pravolinijskog razvitka, progresivnog kontinuiranog procesa u kojem čovečanstvo neprekidno napreduje. Umesto kontinuuma, Špengler vidi samo život samostalnih velikih organizama, međusobno potpuno odvojenih - ti organizmi su kulture. Istorija čovečanstva nije ništa drugo do istorija tih kultura. Postoje tri osnovne kulture: antička (apolonijska), arapska (magijska) i zapadnoevropska (faustovska). Svaka od tih kultura se rađa, razvija i umire. Takođe, svaka kultura je i prapojava ili prafenomen, osnovna ideja, pralik postojanja. Kao organsko više jedinstvo, kultura nije mehanički agregat, nego je organsko više jedinstvo, duhovni organizam. Kultura je duhovno delo čije su manifestacije: filozofija, umetnost, nauka, religija, politika. Sve kulture su unapred određene da sudbinski idu ka svojoj propasti, a civilizacija je poslednji stadijum njenog postojanja. Tendecije opadanja kulture ogledaju se u prevlasti racionalizma i tehnike, stvaranju megapolisa, demokratizmu, kosmopolitizmu i pacifizmu, kao i u isticanju opšteljudskih prava. Jedino što nam preostaje u našoj kulturu koja polako nestaje jeste - izdržati uprkos mračnoj viziji propasti.


Niče jeste uticao na Špenglera, kao što je uticao i na Hitlera, Fukoa i Rortija, ali to ne znači da svi tvrde istu stvar. Špengler je bio pesimista, Niče, kao što verovatno znaš, nije.

Bez obzira na užase XX teško da je iz njih zapadna civilizacija izašla slabija, naprotiv, izašla je moćnija nego ikada ranije, tako da opet ne vidim gde je tu potvrda Špenglerovog "modela". Ako je nešto bilo poraženo u WWII, onda je to bio upravo špenglerovski iracionalizam. Pobedio je racionalizam, u svoja dva oblika - liberalizma i socijalizma.

Šopenhauer ti je kao onaj kafanski cinik koji stalno sere kako je sve sranje, kako su ljudi govna i kako ništa nema smisla. Obično ga ignorišeš, ali kad te ostavi devojka ili izgubiš posao, ili ti se desi neki drugi životni peh, zapiješ se u kafani s njim, i pomisliš, ma u pravu je, stvarno je sve sranje, ljudi su govna i život nema smisla! Onda se sutra rastrezniš, nađeš novu devojku/posao, i zaboraviš na njega, dok on u kafani opet zagovara nekog depresivnog pubertetliju.


Last edited by William Murderface on Sun Feb 12, 2017 1:55 pm; edited 1 time in total


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
William Murderface

Posts : 50569
Join date : 2012-06-10

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by William Murderface on Sun Feb 12, 2017 1:53 pm

Ne mogu sad da nađem citat, ali u Ulozi moje porodice u svetskoj revoluciji, glavni junak ima drugara, Voju Blošu, koji čita Šopenhaura i stalno zapisuje neke nihilističke i mizogine beleške u svoj dnevnik, tipa "Žene su proklete svojom čulnošću", ili tako nešto (nabadam sad). A onda u nekom trenutku nađe devojku, i napiše u dnevnik - "Šopenhauer je pogrešio, ženice su fina stvar!"


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
ontheotherhand

Posts : 2046
Join date : 2015-02-17

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by ontheotherhand on Sun Feb 12, 2017 2:13 pm

Niče je uticao na Hitlera indirektno preko interpretacije Alfreda Bäumlera. Ima o tome kod Montinarija.

To da je zapadna civilizacija izašla jača je upitno, sve opet zavisi od perspektive. Ne znam zašto bismo gledali samo iz ugla zapadne kulture. I nije socijalizam nego potrošački kapitalizam koji uništava planetu, to što postoji država blagostanja da ublaži efekte ne znači da je socijalizam. A i to nije dugo trajalo, sve dok profiti monopolističkom kapitalu nisu počeli da opadaju pa su na scenu stupili neoklasičari i neoliberalizam.

Što se Artura tiče, barem 3/4 onoga što je napisao u eseju o ženama ja primećujem u svom okruženju u njihovom mentalitetu i ponašanju. Zajedljive, ljubomorne, ćudljive.
William Murderface

Posts : 50569
Join date : 2012-06-10

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by William Murderface on Sun Feb 12, 2017 2:22 pm

Dakle potvrdio si Šopenhaurov model ženskosti. Hobs, filozofija i svašta - Page 3 3579118792

Šta reći?

Inače, glede neoklasičara, preporučujem Robina:

https://www.thenation.com/article/nietzsches-marginal-children-friedrich-hayek/

Jedan od razloga zašto filozofija nije predviđanje, jeste i u tome što, za razliku od elektrona koji ne čitaju kvantnu mehaniku, ljudi čitaju filozofiju, i vode se njom, pa je ono što može da izgleda kao potvrda nekog modela, zapravo samo self-fulfilling prophecy. Tako ti je bilo i sa Špenglerom.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
ontheotherhand

Posts : 2046
Join date : 2015-02-17

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by ontheotherhand on Sun Feb 12, 2017 2:26 pm

Inače, u starijim godinama rekao je ovo Vagnerovom prijatelju, Malwidi von Meysenbugu:

“I have not yet spoken my last word about women. I believe that if a woman succeeds in withdrawing from the mass, or rather raising herself above the mass, she grows ceaselessly and more than a man.”


Ma znam sve to i čitao sam Robina naravno, ne moraš da budeš toliko didaktičan. Hobs, filozofija i svašta - Page 3 1143415371
William Murderface

Posts : 50569
Join date : 2012-06-10

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by William Murderface on Sun Feb 12, 2017 2:28 pm

A kad smo već kod prednosti empirijske nauke nad faking filozofima (mada bi Šopenhauer pre bio u nonfaking grupi), svakako si čuo za confirmation bias?


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
William Murderface

Posts : 50569
Join date : 2012-06-10

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by William Murderface on Sun Feb 12, 2017 2:31 pm

ontheotherhand wrote:Inače, u starijim godinama rekao je ovo Vagnerovom prijatelju, Malwidi von Meysenbugu:

“I have not yet spoken my last word about women. I believe that if a woman succeeds in withdrawing from the mass, or rather raising herself above the mass, she grows ceaselessly and more than a man.”


Ma znam sve to i čitao sam Robina naravno, ne moraš da budeš toliko didaktičan. Hobs, filozofija i svašta - Page 3 1143415371

Okej, izvini Hobs, filozofija i svašta - Page 3 4101625831

Ali ostavi se bre malo tog Šopenhauera i izađi u grad sa Kamijem i Hjumom. Složili smo se valjda da je bolje verovati onima sa first-hand iskustvom, nego (non)faknig filozofima.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
паће

Posts : 18390
Join date : 2012-02-12
Location : списатељац

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by паће on Sun Feb 12, 2017 2:32 pm

Radagast wrote:
Pa i tada je empirijska priroda antropologije bila upitna. Jeste, "odes, vidis, zapises", ali ono sto vidis je uslovljeno tvojim svesnim i nesvesnim znanjem i ocekivanjima, u to vreme naprimer potrebom da opravdas civilizatorsko prisustvo onih koji te placaju u koloniji ciju populaciju posmatras, sada, recimo u slucaju Sahlinsa, zeljom da nadjes empirijsku osnovu za svoja levicarska ubedjenja, to jest nekakav naucni dokaz da je kapitalizam los.

Салинса уопште нисам прочитао као левичара, не видим откуд ти то. А са оваквим ускурац ставовима, не видим да се много обазирао на оне који га плаћају и дал' ће да им се свиди.

Он се из темеља обара на дихотомију номос/физис и на одатле изведену премису да су људи покварењаци и на одатле изведене политичке филозофије, од грчког полиса наовамо. При чему, ех, као да је промашио један зицер: ако је Тукидид на примеру крфске буне извео закључак да су људи зло једно кад се препусте анархији, ту онда јако фали питање колико је архија у којој су ти људи настали од њих направила такво зло.

Простије: ако људи постану звери кад се побуне, није то испољавање зверске природе, него реакција на неправду. А та неправда, одакле?


_____
ja ovde pričam da li je plavo brže od kiselog i da li je tesno žuće od hladnog.
 not censored, just edited for content.
William Murderface

Posts : 50569
Join date : 2012-06-10

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by William Murderface on Sun Feb 12, 2017 2:36 pm

To su sve dobra pitanja, a slutim da bismo se složili i oko odgovora na njih. Samo da ispravim jednu uobičajenu pogrešnu predstavu - ljudi kod Hobsa nisu pokvarenjaci.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
ontheotherhand

Posts : 2046
Join date : 2015-02-17

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by ontheotherhand on Sun Feb 12, 2017 2:39 pm

WM (a i ostali u temi), mogao bi da svratiš na moju temu dole na nauci i daš neki savet o pisanju. Hobs, filozofija i svašta - Page 3 1143415371
beatakeshi

Posts : 9950
Join date : 2014-12-12

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by beatakeshi on Sun Feb 12, 2017 3:11 pm

Napustite ovaj sveti topik!!!
паће

Posts : 18390
Join date : 2012-02-12
Location : списатељац

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Hobs, filozofija i svašta

Post by паће on Sun Feb 12, 2017 3:22 pm

Колико јуче сам препоручио Биљему да нас пресели одавде. Сад је већ мало касно.


_____
ja ovde pričam da li je plavo brže od kiselog i da li je tesno žuće od hladnog.
 not censored, just edited for content.
паће

Posts : 18390
Join date : 2012-02-12
Location : списатељац

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by паће on Sun Feb 12, 2017 4:28 pm

Е, тако. Мада, требало је да кренеш две поруке раније. Овако се не види одакле смо пошли.


_____
ja ovde pričam da li je plavo brže od kiselog i da li je tesno žuće od hladnog.
 not censored, just edited for content.
ontheotherhand

Posts : 2046
Join date : 2015-02-17

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by ontheotherhand on Tue Feb 14, 2017 8:03 am

Imate i ovu Singerovu knjižicu.


Hobs, filozofija i svašta - Page 3 TtuvOin


This short book has been a sketch of the ways in which a Darwinian left would differ from the traditional left that we have come to know over the past two hundred years. In closing, I shall first draw together, in point form, some of the features that I think would distinguish a Darwinian left from previous versions of the left, both old and new; these are features that I think a Darwinian left should embrace today. Then I will cast a glance at more distant prospects.

A Darwinian left would not:

  • Deny the existence of a human nature, nor insist that human nature is inherently good, nor that it is infinitely malleable;

  • Expect to end all conflict and strife between human beings, whether by political revolution, social change, or better education;

  • Assume that all inequalities are due to discrimination, prejudice, oppression or social conditioning. Some will be, but this cannot be assumed in every case;


A Darwinian left would:

  • Accept that there is such a thing as human nature, and seek to find out more about it, so that policies can be grounded on the best available evidence of what human beings are like;

  • Reeject any inference from what is 'natural' to what is 'right';

  • Expect that, under different social and economic systems, many people will act competitively in order to enhance their own status, gain a position of power, and/or advance their interests and those of their kin;

  • Expect that, regardless of the social and economic system in which they live, most people will respond positively to genuine opportunities to enter into mutually beneficial forms of cooperation;

  • Promote structures that foster cooperation rather than competition, and attempt to channel competition into socially desirable ends;

  • Recognise that the way in which we exploit nonhuman animals is a legacy of a pre-Darwinian past that exaggerated the gulf between humans and other animals, and therefore work towards a higher moral status for nonhuman animals, and a less anthropocentric view of our dominance over nature;

  • Stand by the traditional values of the left by being on the side of the weak, poor and oppressed, but think very carefully about what social and economic changes will really work to benefit them.


In some ways, this is a sharply deflated vision of the left, its Utopian ideas replaced by a coolly realistic view of what can be achieved. That is, I think, the best we can do today — and it is still a much more positive view than that which many on the left have assumed to be implied in a Darwinian understanding of human nature.

If we take a much longer-term perspective, there may be a prospect for restoring more far-reaching ambitions of change. We do not know to what extent our capacity to reason can, in the long run, take us beyond the conventional Darwinian constraints on the degree of altruism that a society may be able to foster. We are reasoning beings. In other works I have likened reason to an escalator, in that, once we start reasoning, we may be compelled to follow a chain of argument to a conclusion that we did not anticipate when we began. Reason provides us with the capacity to recognise that each of us is simply one being among others, all of whom have wants and needs that matter to them, as our needs and wants matter to us. Can that insight ever overcome the pull of other elements in our evolved nature that act against the idea of an impartial concern for all of our fellow humans, or, better still, for all sentient beings?

No less a champion of Darwinian thought than Richard Dawkins holds out the prospect of 'deliberately cultivating and nurturing pure, disinterested altruism -something that has no place in nature, something that has never existed before in the whole history of the world'. Although 'We are built as gene machines,' he tells us, 'we have the power to turn against our creators'. There is an important truth here. We are the first generation to understand not only that we have evolved, but also the mechanisms by which we have evolved and how this evolutionary heritage influences our behaviour. In his philosophical epic, The Phenomenology of Mind, Hegel portrayed the culmination of history as a state of Absolute Knowledge, in which Mind knows itself for what it is, and hence achieves its own freedom. We don't have to buy Hegel's metaphysics to see that something similar really has happened in the last fifty years. For the first time since life emerged from the primeval soup, there are beings who understand how they have come to be what they are. To those who fear adding to the power of government and the scientific establishment, this seems more of a danger than a source of freedom. In a more distant future that we can still barely glimpse, it may turn out to be the prerequisite for a new kind of freedom.

Excerpted from A Darwinian Left: Politics, Evolution and Cooperation, New Haven, 1999, pp. 60-63.

Hobs, filozofija i svašta - Page 3 Empty Re: Hobs, filozofija i svašta

Post by Sponsored content

    Similar topics

    -

    Current date/time is Mon Apr 22, 2019 12:01 am