The Great Unwashed

Да ли су за успон Доналда Трампа одговорни ружни, биготни и притупи амерички rednecksi, или је он шампион скрајнутих губитника деиндустрализације? Да ли је природно станиште the tea party амерички одебљали bible belt, параноидна и затуцана бела малограђанштина - или се заправо ради о укинутој радничкој класи и друштву у транзицији? Да ли је рат у Босни заиста био "рат села против града", или је политичко-уставна криза нужно довела до етничког сукоба? Да ли су Слободана Милошевића на раменима изнели прикривени српски националисти, "славски фашисти", или је у питању класични комунистички пуч, са чистком која следи и режираним народним одобравањем? Да ли су Александра Вучића на власт довели транзициони лумпени и фудбалски хулигани, или је он нужна последица коруптивног система успостављеног у предходном периоду?

И да ли ови одговори искључују један други? Наравно да не. Ипак сматрам да је немогуће разумети нпр. Трампа или Вучића, а да не разматрамо и профил њихових фанова. Који јесу сама суштина њиховог "феномена", а који без масовне подршке напросто не би постојао. Проблем је што се тог тренутка улази у "great unwashed", међу крезубе и необразоване, напаљене на свакоразне глупости, понижене, љуте и агресивне. Њих је лако презирати, а мало шта је несимпатично као тај презир елите према "прљавцима". Но да ли их то аутоматски чини лишеним било какве одговорности? Где су праве границе култур-расизма? Могу ли уопште да причам о одговорности једне велике и кључне групе, у демократском процесу, а да ми се не налепи дотична етикета? А шта ако мислим да већ увелико имамо систем који храни зло, политичаре и новинаре који подјарују управо овај слој, који их са своје стране одржава на власти, и макар у Србији је тај систем метастазирао и појео све друго? Да ли и даље мора да се прича у рукавицама о стварима као што су ксенофобија, расизам, шовинизам, сексизам, итд? Да случајно не повредимо "нишче", а себе не произведемо у елиту? Или смо измислили култур-расизам да би себи финално одсекли курац?

Не знам одговоре на ова питања, али се често о њих саплићем.

Kultur-rasizam nije neko odvajanje, već je poziv na mišljenje koje izbegava te crno-bele podele, ne zato što one ne postoje, nego poziv da se misli, dela, piše, u drugačijim kodovima i kordinatama koje donoseći novo mišljenje preko novog pisanja, suprostavljajući se binarnostima ukidaju snagu druge strane da tu binarnost koristi da bi je podvukao i potvrdio.

Ma baš me briga da ti prebacujem kutlur-rasizam (nisma primetio da ti je to iko u onoj raspravi prebacio, osim možda ZG-a, koji stalno kuka na tiraniju političke korektnosti, ali je zapravo najrevnosnije sporovodi). Isto me tako ne zanima ni da ćirjakovićevski pravdam svačiji izbor i relativizujem svaku nepodopštinu kulturalizacijom političkih i ekonomskih pitanja.

Problem je u nečemu drugom - ta priča o nekoj populaciji koja je uvek bila i jeste sklona othering-u, ne objašnjava ništa. Ona malo pomaže da se osetimo bolje u vezi samih sebe kakve nas je lepe i pametne priroda dala, daje nam šansu da se i sami malo upustimo u zadovoljstva othering-a i svalimo krivicu na great unwashed, i to je sve. Ne znam zašto joj se uporno vraćaš, sa jednom skoro kaubojevskom upornošću, čemu to služi? A uz to i ne radi?



Edit: Eto, Bluberi objasnio.

Чини ми се да ми је макар на овом месту помало свеједно како ћу се осећати у вези самог себе. У том је смислу, и могуће само у том, добро бити матор. Othering јесте кључни појам у свему овом, ти напросто имаш тај друштвени слој коме је јако лако продавати мржњу, а то је зато што су одрасли у разним врстама мржње. И - зашто мислиш да себе изузимам из тога? 

Bluberi wrote:Kultur-rasizam nije neko odvajanje, već je poziv na mišljenje koje izbegava te crno-bele podele, ne zato što one ne postoje, nego poziv da se misli, dela, piše, u drugačijim kodovima i kordinatama koje donoseći novo mišljenje preko novog pisanja, suprostavljajući se binarnostima ukidaju snagu druge strane da tu binarnost koristi da bi je podvukao i potvrdio.

Само кажем да је сасвим легитимно анализирати доминантне културне карактеристике неке групе, а у конкретном случају Трампових или Вучићевих фанова поприлично их је немогуће разумети без такве анализе. Наравно, постоји ризик генерализације, својеврсног контра-otheringa.

А шта се овде жели уопште постићи, да смислимо какав став да заузмемо да бисмо се осећали боље? Ово је време опште надрканости, кад се било који угрожени нечим отписују једним искреним "ма ко им јебе матер", и кад сто разноразних група као оснивачки акт има жељу да изабере противничку групу с којом ће да се ћера.

То распарчавање имамо по свим могућим питањима. Саберидер своје изборе гледе религије, музике, политике, облачења, шоу бизниса, тевеа, игрица, веб сајтова, модела рачунара, модела телефона, поузданих извора... и онда преброј колико људи знаш са којима ћеш се сложити око бар половине. И међу онима са којима се не слажеш, колико њих ће широко одмахнути руком на те разлике и рећи да су апсолутно небитне.

Меншчини да је то посвемашње инсистирање на разликама и личним изборима део оне стратегије, оличене у менију у Мегдоланцу, где "људи који о апсолутно ничем битном у својим животима не одлучују, имају илузију да могу да бирају". Људи су сатерани у намештену игру, где ни не знају сва правила, има их на хиљаде а нова се измишљају у трку, немоћни и обесправљени. Један од трикова у тој игри је и да им се подмећу лажни и измишљени противници. Поприличан део није у стању да прозре игру, или макар не на време. Попалиће се на ту другомрзачку реторику док су у гомили; после кад се издувају можда ће имати снаге да признају себи да су се зајебали, али пре ће бити да неће, јер ће их и тада сачекати додатна инјекција просеравања из неког таблоида, који ће им рећи да су били у праву.

У неким другим приликама, то би били сасвим нормални људи.

паће wrote:А шта се овде жели уопште постићи, да смислимо какав став да заузмемо да бисмо се осећали боље? 

Не, више је у питању да се не осећамо обавезно горе, кад кренемо у социјално-културну анализу феномена нпр. Трампових присталица. Или Вучићевих. Теза је да је дотични поступак неизбежан, јер је без те анализе сасвим немогуће разумети политички успех Трампа или Вучића (итд., овај свет је на жалост препун примера). Сад, нож те анализе може (и треба!) да сече по стандардним социо-економским чворовима: деиндустријализацији, outsourcingu, rust beltu, претварању радничке класе у прекаријат. А може да уђе и у "меко ткиво", где ћемо да причамо о светоназору саграђеном на телеванђелистима, инфомершелима и ријалитију, о ендемском расизму и мизогинији и антикомунизму, о мржњи спрам образованих и урбаних. Итд.

Постоји доста раширен став да је овај други метод погрешан, зао и "другосрбијански". Ја мислим да није, или није нужно такав - а да са друге стране јесте нужан, јер је без њега немогуће склопити целу слику. Уосталом, "метод" као такав не мора да се примењује само "одозго надоле", сасвим је легитимно истражити културно-вредносне обрасце разноразних елита.

У неким другим приликама, то би били сасвим нормални људи.

Тачно ту је и проблем: овај приступ за који се залажем, и који целог живота примењујем, подразумева известан степен одговорности групе. Дакле, нису они насилни шовинистички хулигани само зато што су одрасли у корупцији и у разореној економији, на погрешној страни изгубљених ратова - већ и зато што су дотични светоназор осмозом примили од родитеља, другара, комшија, медија. Успостављена је култура у оквиру које све то функционише, екосистем. И ако желимо да га мењамо, или макар само разумемо - не можемо да обилазимо око те културе као око вруће каше.

William Murderface wrote:
Problem je u nečemu drugom - ta priča o nekoj populaciji koja je uvek bila i jeste sklona othering-u, ne objašnjava ništa. Ona malo pomaže da se osetimo bolje u vezi samih sebe kakve nas je lepe i pametne priroda dala, daje nam šansu da se i sami malo upustimo u zadovoljstva othering-a i svalimo krivicu na great unwashed, i to je sve. Ne znam zašto joj se uporno vraćaš, sa jednom skoro kaubojevskom upornošću, čemu to služi? A uz to i ne radi?

Ta prica o populaciji sklonoj othering-u nije naucno objasnjenje, ali nije bas da nicemu ne sluzi - ona nudi ideolosku alternativu othering-u: urbani protiv rednekova umesto belaca protiv crnaca, svojevremeno brdjani protiv gradjana umesto Srbi protiv muslimana i Hrvata. Pitanje je da li je takva alternativa sveukupno korisna (verovatno nije, posto su joj premise klimave), ali ona u medjuvremenu ima istu funkciju kao i price protiv kojih se bori, tj predstavlja uprostenu sliku sveta (binarnu, sto kaze bluberi), koja pored toga sto omogucava onima koji u nju veruju da se bolje osecaju predstavlja i osnovu za nekakvu kolektivnu akciju.

Da, to stoji. Za Srbiju devedesetih posebno.

Jos jedna stvar je sto ja mislim da Vucuc i Trump nisu samerljivi. Uopste.

Najuopštenije može da se kaže da obojica jesu populisti svoje vrste, i da narodu prodaju muda za bubrege (u smislu da dolaze na talasu nezadovljstva elitama, ali zapravo vode ili će voditi politiku koja će još više pojačati razloge tog nezadovljstva)

Kinder Lad wrote:Jos jedna stvar je sto ja mislim da Vucuc i Trump nisu samerljivi. Uopste.

Ма јесу, ако као меру узмеш штету коју могу да направе по глави становника, или по квадратном километру.

Populisti jesu, a svi populisti to rade. Meni je direktna paralela Trump - Brexit. S tim sto britanski i americki mediji totalno drugacije hendluju. Americki su do kraja sa politickim i ogromnim delom ekonomskim establismentom. Sto mi i ima neke logike ako se gleda da je US prvo republika, pa tek onda demokratija.

Naravno, Tramp i Brexit su deo istog šireg trenda (kapitalizam - da!, globalizacija - ne!), Vučić kao jasno pro EU i pro-Merkel, naravno nije. Ima sličnosti u tehnici vladanja/skupljanja glasova.

Kinder Lad wrote:Jos jedna stvar je sto ja mislim da Vucuc i Trump nisu samerljivi. Uopste.

Такође уопште нисам поредио њих двојицу (мада имају великих сличности, највише у нарцизму и становитој некохерентности у говору), него њихове присталице.

Radagast wrote:

William Murderface wrote:
Problem je u nečemu drugom - ta priča o nekoj populaciji koja je uvek bila i jeste sklona othering-u, ne objašnjava ništa. Ona malo pomaže da se osetimo bolje u vezi samih sebe kakve nas je lepe i pametne priroda dala, daje nam šansu da se i sami malo upustimo u zadovoljstva othering-a i svalimo krivicu na great unwashed, i to je sve. Ne znam zašto joj se uporno vraćaš, sa jednom skoro kaubojevskom upornošću, čemu to služi? A uz to i ne radi?

Ta prica o populaciji sklonoj othering-u nije naucno objasnjenje, ali nije bas da nicemu ne sluzi - ona nudi ideolosku alternativu othering-u: urbani protiv rednekova umesto belaca protiv crnaca, svojevremeno brdjani protiv gradjana umesto Srbi protiv muslimana i Hrvata. Pitanje je da li je takva alternativa sveukupno korisna (verovatno nije, posto su joj premise klimave), ali ona u medjuvremenu ima istu funkciju kao i price protiv kojih se bori, tj predstavlja uprostenu sliku sveta (binarnu, sto kaze bluberi), koja pored toga sto omogucava onima koji u nju veruju da se bolje osecaju predstavlja i osnovu za nekakvu kolektivnu akciju.

Океј, у`ватили сте се за једну доста несрећну формулацију па ме сада карате. Ако. Но баш би ме занимало како би наука објаснила Трампову кандидатуру, ако вам не би било тешко?

Pa kačio je Gargantua naučno objašenje, od njega smo i pošli - došo mutant s telepatskim moćima i poludeo narod.

Za malo drugačiji ugao, videti kod Robina (takođe Gargantua kačio, ali da repriziram).

http://coreyrobin.com/2016/08/15/donald-trump-is-the-least-of-the-gops-problems/

Not impressed. "Председнички циклуси" звуче помало натегнуто. Теорија о конзервативцима као чистој реакцији је вероватно тачна, али заправо не објашњава големи ентузијазам ни tea party, ни Трампових фанова. Такође ни не помишља да би дотична опција можда могла и да победи, и шта би то значило за Америку.

Ево једног читања које више личи на ово моје: http://www.vox.com/2016/9/19/12933072/far-right-white-riot-trump-brexit. 

This research finds that, contrary to what you’d expect, the "losers of globalization" aren’t the ones voting for these parties. What unites far-right politicians and their supporters, on both sides of the Atlantic, is a set of regressive attitudes toward difference. Racism, Islamophobia, and xenophobia — and not economic anxiety — are their calling cards.

Bitno je podvući da to nešto nije nerazumno. A možda je nerazumno jer smo razum konstruisali kao opoziciju ne-razumu, što su rekli filozofi, pa zato i ne možemo razumeti do kraja.

adolf rid se slaze s NCem

I agree with your view of how Trump fits with the right-wing populist politics that’s emerged in Europe as well as here.
It’s also important to recall that the median income of a Trump voter last I saw, which was a couple of months ago, is over $77,000 per annum. That’s not the working class; that’s the small business or petty professional types who are trying desperately to assert or maintain their sense of membership in the respectable strata, those who see themselves as the “real” Americans, identify with the wealthy, and fear encroachment from the working class and especially the nonwhite elements of the working class.
It’s the same stratum of “gentlemen of property and standing” that gave us anti-abolitionist mobs in the antebellum United States, the biggest and most politically powerful version of the Ku Klux Klan as a national phenomenon in the 1920s, the NSDAP, and all other fascist and authoritarian movements.

William Murderface wrote:Pa kačio je Gargantua naučno objašenje, od njega smo i pošli - došo mutant s telepatskim moćima i poludeo narod.

Za malo drugačiji ugao, videti kod Robina (takođe Gargantua kačio, ali da repriziram).

http://coreyrobin.com/2016/08/15/donald-trump-is-the-least-of-the-gops-problems/

a sa nase strane je besmrtni robot telepata koji se rukovodi nultim asimovljevim zakonom. drago mi je da je to reseno.

lepo kaze andjus: harizma moze da izgubi ali samo od vece harizme. vidi se da je citao vebera. 

harizma je nesto sto vulgarni marksizam ne moze da razume.

No Country wrote:Not impressed. "Председнички циклуси" звуче помало натегнуто. Теорија о конзервативцима као чистој реакцији је вероватно тачна, али заправо не објашњава големи ентузијазам ни tea party, ни Трампових фанова. Такође ни не помишља да би дотична опција можда могла и да победи, и шта би то значило за Америку.

Ево једног читања које више личи на ово моје: http://www.vox.com/2016/9/19/12933072/far-right-white-riot-trump-brexit. 

This research finds that, contrary to what you’d expect, the "losers of globalization" aren’t the ones voting for these parties. What unites far-right politicians and their supporters, on both sides of the Atlantic, is a set of regressive attitudes toward difference. Racism, Islamophobia, and xenophobia — and not economic anxiety — are their calling cards.

Ok, ali ovo je nesto drugo. U tom slucaju mi onda ne pricamo o "Great Unwashed".

svaki b92ojkas u americi postane voxxer

ja mislim da i ta istrazivanja, kao i frnjauove gerusijske intuicije o prirodi helota-naroda, pokazuju da bilo socioloska-intuicija, bilo fol-sratistika ne mogu da misle politiku.