Prostor za kolumnu Zorana Ćirjakovića

ostap bender wrote:naravno da moze da pise bez rl aluzija.

Kondo wrote:

ostap bender wrote:naravno da moze da pise bez rl aluzija.

a moze i da se ne ceka formalni razlog za sikanu nego da se odmah zabrani pisanje.

ovo je onako, provincijski odradjeno banovanje.

No Country for Old Man wrote:Било је мало неке атмосфере... чудно нешто, некакав крижанац између мобинга и једног помало блескастог узбуђења што смо у присуству "селебритија". Мислим да Ћирица напросто није исхендлов'о ту количину "пажње". Наравно, његова намера није ни била да се овде разгаћи и раздивани, него да изазове какву диверзију којом би брже-боље потврдио унапред оформљене/ публиковане тезе о Бурундију. Што је извео крајње трапаво, ал' изгледа да човек није пробирач...

Но ја се, неизлечиви оптимиста, и даље надам да ће се госн Ћира реинкарнирати, надам се под каквим маштовитијим nickom и овог пута in a good faith. А да ће и дочек бити понешто мирнији.

William Murderface wrote:Ja mislim da su ljudi samo hteli da budu pristojni, jedini koji je ovlažio gaćice je Frnjau

otto katz wrote:Dobrodošao, Ćiro .
Ti si sad burunđanski prozor koji povezuje svjetove anonimnih sjena i vlasnika građanskih legitimacija. Ali već zapravo imamo jednog takvog, poznat ćeš ga po pjeni kad pomene Latinku. 

Moje pitanje: misliš li da Vučić ostvaruje ideje Druge Srbije?

Benny Lava wrote:Evo, evo, tradicionalni burunđanski poklon.

Benny Lava wrote:!!!

Dobrodošli u bastion drugosrbijanske misli, koji se, doduše, sastoji od svega deset-dvadeset ljudi, među kojima imamo jednog putinofila i mrzitelja podlog Albiona, jednog pagana koji voli DJB i Srbiju, jednog borca za Kosovo, jednog dizel-levičara koji mrzi sve drugosrbijansko...

Moglo je ovo ovako i do sada, no nikada nije kasno da se sučele mišljenja.

паће wrote:Е, да, добар нам дођио .

Lucky908 wrote:Ovo mora da je Ćira glavom i bradom. Pa ko bi još osim njega znao da ga je, jednom davno, Mileta Prodanović u Peščaniku proglasio opsesivcem. 

PS. Osim Milete Prodanovića, naravno :wink wink: 


Dobrodošao!

Kinder Lad wrote:Dozvolite da Vas pozdravimo tradicionalnim srpskim protestantskim pozdravom: Willkommen!

Benny Lava wrote:Molim militantne nacionaliste da poštuju militantno antinacionalističku srbomrzačku prirodu ovog foruma i da nam ne linčuju uvaženog gosta.

Svu šalu na stranu, ja zaista mislim da je ovo prilika za razgovor a ne za gađanje kriglama.

zastitnik gotama wrote:

Zoran Ćirjaković wrote:
puča? ja ne bi došao da me niste zvali

Zaboga jel vam stalo do Kosova bar malo? Jel razumete sta je to za nasu zemlju? Jel razumete da nema zemlje bez toga ?Sta vam je u glavama, izgubicemo otadzbinu za koju su toliki milioni stradali?

Kako Srbin moze ovu administraciju da podrzava, a da ne mrzi sebe ?

паће wrote:Суваре, иако понекад имам тако понеки тренутак кад станем на твоју страну по неком питању (а онда по наредних седам-осам не), морам ти рећи да је Ћира већ убрао неке поене код мене, наиме, зна слова.

disident wrote:Помоз бог Зоране
А ви другосрбијанци се погубили и истопили ко да вам је латинка васкрсла а не наш Ћира

plachkica wrote:Ja imam pitanje, kako se odlučiš da američki neokolonijalizam objasniš kroz odnos
prema homoseksualcima (i ženama), tj. kroz borbu za njihova prava, u Srbiji?
Kome se obraćaš, kome je poruka upućena?
Šta očekuješ kao reakciju?

ficfiric wrote:Nego ZC, kako vam izgleda header?

Kondo wrote:cira je po svakom parametru zanimljiviji diskutant od veceg dela svakog pa i najboljeg foruma. neke od ovih teza na kojima trenutno igra su ako nista drugo ono barem zanimljiva platforma za javnu diskusiju i jedno od najboljih mesta za to je ovo na koje je dosao.

razlog njegovog boravka ovde nije samo puki egzibicionizam vec i sustinska dosada na sceni na kojoj se krece. mislim da on iskreno ceni ljude koje je odavde prozivao tamo kao sto su ostap i wm, iako mislim da ce njega pre razumeti ovaj prvi, i da su naizgled ruzne reci koje je upucivao ovom svetom mestu bile vise bockanje i zelja za sparingovanjem nego neka sustinski losa namera. 

mislim da jako gresite (a mislim ga time i intencionalno vredjate) kada ga pominjete u istom nizu sa likovima kao sto su malagurski i krstic. prvo, on je intelektualno daleko iznad bilo kog od njih, drugo, cira je po mnogo cemu tragicna figura i nikada nece dobiti nikakve sinekure za ovu naizgled prorezimsku aktivnost koja to zapravo uopste i nije, iako su mu se u jednom trenutku otvorila sva vrata. ja mislim da se on u tome krece na nivou eksperimenta, da vidi ko ce se sledeci posle marica i mitrovica upecati na njegovu pricu. 

ja bih radio isto na njegovom mestu.

fernoux-h wrote:Dobrodošao.

fernoux-h wrote:Ispravna socijalistička linija zahteva da se pažljivo biraju sukobi, zato ja biram da u ovom sukobu ne učestvujem. Samo ću da primetim da tolerancija i "poštovanje različitosti" (ne ljudska prava kao takva) jesu neki od centralnih pojmova neoliberalne ofanzive. Ne bih postavljao pitanja da li je tolerancija "dobra" ili "loša", da li je lgbt senzibilisanost srednjih slojeva u SAD "dobra" ili "loša" strana Amerike. Umesto toga treba krenuti od ovoga:

Global cap­it­al­ism has no prob­lem in accom­mod­at­ing itself to a plur­al­ity of local reli­gions, cul­tures, tra­di­tions: indeed, the mask of cul­tural diversity is sus­tained by the actual uni­ver­sal­ism of global cap­ital. And this new global cap­it­al­ism func­tions even bet­ter if it is polit­ic­ally organ­ized accord­ing to the so-called ‘Asian val­ues’, i.e., in an author­it­arian way. So the cruel irony of anti-Euro­centrism is that, on behalf of anti-colo­ni­al­ism, one cri­ti­cizes the West at the very his­tor­ical moment when global cap­it­al­ism no longer needs West­ern cul­tural val­ues in order to func­tion smoothly, and is doing quite well with the ‘altern­at­ive mod­ern­ity’ – the non-demo­cratic form of cap­it­al­ist mod­ern­iz­a­tion – to be found in Asian cap­it­al­ism. In short, crit­ics of Euro­centrism are reject­ing West­ern cul­tural val­ues at the very moment when, crit­ic­ally rein­ter­preted, many of them – egal­it­ari­an­ism, fun­da­mental human rights, the wel­fare state, to name a few – can serve as a weapon against cap­it­al­ist glob­al­iz­a­tion.

William Murderface wrote:Elem, znate onog decka, Cirjakovic se vika, sto ga drugosrbijanska zavera ocistila iz Politikinog kulutrnog dodatka? Danas je imao onu duzu, nedeljnu kolumnu na temu Brexita

http://www.politika.rs/sr/clanak/357910/Briselski-zavet

A sutra ima tekst o sexy Irankama 

http://www.politika.rs/sr/clanak/357997/Kako-ne-govoriti-o-islamskom-svetu

Nije lako biti zrtva cenzure

*Ovaj je tekst ponuđen Politici. Uredništvo ga je željelo objaviti, ali uz uslov da bude skraćen za polovinu, kako obimom ne bi nadmašio tekst koji je povod reakcije. Pošto je autoru bilo mrsko dodatno se baviti njime, eto ga ovdje.

Ali, rasprostranjenost ove neobične estetike zavoja odlično ilustruje još dve stvari kojih uglavnom nema u medijskim slikama Irana. Jedna je da ova zemlja – bez ekstremne bede karakteristične za mnoge države kojima rukovode neoliberalni odlikaši – ima mnogobrojnu srednju klasu. Druga, manje ohrabrujuća, jeste koliko se, istovremeno, Islamska Republika, čak i pod sankcijama, približila neoliberalnom mejnstrimu.

Poverty in Iran reaches new heights:

Ipak, jedna od najčešće pominjanih reči na dvodnevnom forumu bila je jedinstvo, često praćeno lamentima što ga nema i isticanjem „značaja zajedničkih islamskih principa”. „Danas na suprotstavljenim stranama ratuju ljudi koji sa podjednakim žarom uzvikuju: ’Alah je veliki’ dok ubijaju jedni druge”, podsetio je rezignirani delegat iz unesrećene i duboko podeljene Libije.
I Iran, iako oaza stabilnosti u uzavrelom regionu, uvučen je u novi „građanski rat u islamu”, koji je okinula američka intervencija u Iraku. Oko džamije, samo stotinak metara od našeg hotela, istaknute su fotografije dobrovoljaca iz obližnjeg radničkog predgrađa koji je nedavno poginuo u Siriji. Bez pomoći iz Irana, manjinske islamske zajednice bi verovatno već nestale u razorenoj zemlji u kojoj se senka istrebljenja nadvija nad, jedno vreme očekivani, pad Asadovog režima. Šiiti su postali meta brutalnog državnog terorizma i u prebogatim, ali sve nestabilnijim „naftnim monarhijama” na zapadnim obalama Persijskog zaliva.
Islamski svet odavno nije bio ovako snažno podeljen i uzdrman. Mnogi govornici na forumu, češće čak i od strane dominacije i „okupacije islamskih zemalja”, pominjali su demokratizaciju i „promociju ljudskih prava”, izgovore koje su isticali moćni zapadni političari dok su gurali islamski svet u tragediju bez presedana i pokrenuli reke izbeglica. Iako su mediji puni slika zapadnih žrtava, malo ko je stvarno svestan da od terorizma i ratova kojima se ne nazire kraj ubedljivo najviše stradaju – muslimani. Otkad su putevi izbeglica prekinuti na istočnim obalama Egejskog mora, iz medija su skoro sasvim nestale slike muslimanskih žrtava.
Forum je istakao potrebu da strateške komunikacije, koje bi mogle da promene lažne slike i pogrešnu percepciju, treba da uključe i naučnike. Nažalost, nije lako uticati na način kako se govori o islamu i islamskom svetu. Pre pojave Al Kaide i Islamske države, vekovima je na Zapadu učvršćivano shvatanje da je istovremeno superioran i sve ono što islamski svet nije. Danas su se čak i najšire prihvaćene dogme političke korektnosti, pojmovi kao što je diverzitet, odomaćili tako da ne uključuju vrednosti islamskog sveta, redovno predstavljane kao izraz patologije, a ne različitosti.

Jazd, prastari pustinjski grad koji je iranska vlada odabrala za domaćina foruma, oličava neke od najzavodljivijih – duh solidarnosti i zajedništva, nestajuće vrednosti u delovima sveta gde su najviši ideal postali beskrupulozni „društveni penjači”. Verujem da bi i mnogim ateistima malene džamije i mauzoleji lokalnih svetaca, u kojima vam neko obično ponudi ukusne kolačiće, čaj i sok od krastavca čim provirite, probudile nostalgiju za izvesnijim, sporijim i ukotvljenijim vremenima. Možda bi, čak i ako im se ne sviđa iranska alternativa, u vrelom Jazdu pronašli i potvrdu da neoliberalizam nije naša jedina budućnost.
I dobre i pogrešne lekcije lakše se uče u senci prošlosti, njenih impozantnih tragova. Kongresna dvorana u kojoj je održan forum nalazi se nekoliko stotina metara od dva velika kupasta brda. Na njihovim vrhovima su se smestili zoroastrijanski „tornjevi tišine”, najupečatljiviji simboli nekada dominantne persijske religije, čiji je centar u 7. veku, na početku dugačkog opadanja, postao Jazd. Lep je pogled u rano jutro sa vrha brda spomenika koji dominira nad velikim delom razvučenog grada. Tragovi izbledele vere podsećaju da nema te visine s koje se ne može pasti u zaborav.
Ljudi koji na svojoj strani nemaju globalne medije, koji nisu zaslepljeni sadašnjošću i slikama sopstvenog sveta, lakše uče iz prošlosti. Možda mogu da savladaju i njenu verovatno najtežu lekciju, onu iz poniznosti. U istorijskom Jazdu – među dosledno suzdržanim i uviđavnim ljudima odmerenih gestova, u miljeu koji ističe različitost i samosvojnost Orijenta, a ne njegovu redovno banalizovanu egzotičnost i sliku pretnje koja opseda zapadnu misao – u oči upada značaj i vitalnost svetova kojih nema u masovnim medijima.

William Murderface wrote:
skrutinizacija