FIBA EuroBasket 2017

Filipenko wrote:...

Da je ovo neka država, valjalo bi poslati DB da poubija sva govna koja se prezivaju na "ić", a igraju za Sloveniju. Pa da vidim ko će ikada više od naturalizovanih ovdašnjaka da se usudi da igra protiv Srbije na bilo kom takmičenju. Jebem ih u usta škrbava.

Skener: Medalja. Tačka. A sudije bi nekada bežale u kukuruze
Stanje u kom se nalazi evropska košarka je najbolje oslikano u finalnom meču Evropskog prvenstva. Bez obzira na sve, medalja je tu, a Saletovi momci su heroji.

SPASOJE VESELINOVIĆ IZVOR:  PONEDELJAK, 18.09.2017. | 09:00 -> 09:30



Nezvanični šampion Evrope, drugoplasirana ekipa sa Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva bi bar trebalo da ima jednake šanse u utakmici za trofej, a o tome se, više od igrača i stručnog štaba, pitaju "ljudi u crnom".

Da su oni videli kako je trebalo da vide ili da su umeli da vide, sasvim je svejedno, ton poslednjeg ovogodišnjeg Skenera bi bio drugačiji, verovatno i konačan rezultat, ali da ne ulazimo u "šta bi bilo - kad bi bilo" kombinatorike.

Medalja je tu. Tačka. Otišlo se po "gvođže", uzelo se i to je najbitnija stvar od svega. Istanbul kao grad gde ćemo igrati na velikim takmičenjima bi valjalo zaobići, bar iz sujevernih razloga, pošto se "slučajnosti dešavaju", ali i ponavljaju.

"Kakva bre Slovenija" - bilo je često pitanje sa kojim se autor ovog teksta suočavao u prethodnim danima... Odgovor je uglavnom bio - NBA Slovenija. Ko je razumeo, shvatio je šta nas čeka u finalu, ko nije, sada mu je jasno.

Ideja da se uspori igra koju je kreirao dugogodišnji pomoćni trener u NBA ligi Igor Kokoškov, a koju na terenu sprovodi prava i istinska NBA zvezda Goran Dragić, nije prošla, osim u prvoj deonici kada su se i dalje "ispipavale snage".

I oni koji se pitaju zašto Boban Marjanović dve sezone sedi na klupama i tribinama američkih dvorana dobili su odgovor - neizmerno simpatičan lik i igrač sa ogromnim talentom i košarkaškim znanjem jednostavno ne može da odbrani pik-en-rol igru, niti da "iskoči" na vreme, niti da preuzme kada "nosač lopte" prođe blokadu svog saigrača.

A osnova igre u NBA ligi je upravo pik-en-rol i na račun toga je Dragić zasipao koš Srbije kako je stigao i nije se pojavio ni promil šanse da ga neko zaustavi, moralo je da se čeka da dođe do "zamora materijala".

Kao rešenje tog problema pojavio se Vladimir Štimac, možda kasno, možda i ne, ali je i on još jednom dokazao da je spreman da uleti u gužvu kada treba.

Ipak, Dragićevi prodori u srce reketa su pored njegovih poena kao posledicu imali i izbacivanje lopti na spoljne pozicije, odakle je Klemen Prepelič potvrdio epitet šutera visoke klase - s rukama u licu, sa osam metara... To se ne brani.

Kao treći segment ofanzivno briljantne partije selekcije Slovenije pojavila se igra u tranziciji i brza realizacija - još jedan recept koji potiče iz NBA lige.

Nismo uspeli da ih usporimo, a ni naši napadi nisu ličili na "naše napade". Umesto pozicionih, postavljenih akcija moralo se u individualne kreacije i retke kreativne varijante koje su dolazile iz ruku Milana Mačvana i Bogdana Bogdanovića, jer skočni zglob Stefana Jovića nije mogao da izdrži.

Na kraju, jurnjava je ostavila danak i na energetsku spremnost reprezentativaca Srbije, u finišu nije bilo dovoljno stabilnosti da bi se preokrenuo tok meča, dva puta se stizalo do pola koša zaostatka, Bogdanović je na kraju preuzeo punu odgovornost i nije uspeo da bude na nivou partije iz polufinala.

Ako se pogledaju statistički parametri - Slovenija je možda jedina selekcija na celokupnom Evrobasketu koja je skakački uspela da parira Srbiji (36:36). Izgubljene lopte su takođe bile u egalu (9:9), a "Orlovi" su imali i dve asistencije više (16:14).

I na kraju, parametar koji dovoljno oslikava "kreativnu slobodu" ljudi u crnom - selekcija Slovenije je izvela čak 32 slobodna bacanja, a u drugoj, praktično prelomnoj četvrtini, čak 12 puta su protivnički košarkaši dobili šansu da iskoriste penal - svaki put su bili precizni.

Poslednje i veoma bitno - tehničke greške zbog "flopinga" u situacijama koje su očigledan faul u napadu i gde jedan sudija presudi jedno, drugi drugo, pa se pronađe "solomonsko rešenje" koje je po pravilu bilo na štetu Srbije...

Bacanje, lopta sa strane, nervoza u glavi zbog nepravde... To nije sport i pravi sportisti, istinski takmičari ne mogu to da shvate kao normalno i nastave dalje, nažalost, danak tome je poraz u finalu Evropskog prvenstva. Ali, medalja je tu. Tačka.




6 Milan Mačvan - kapiten je bio najbolji pojedinac u našoj selekciji, praktično je održavao ekipu u igri u finišu meča kada se pojavio tračak nade da će doći do preokreta. Ubacio je jednu veoma bitnu trojku u poslednjoj četvrtini, a potom pametno napadao Eda Murića. Konstantan, smiren, kapiten.

7 Bogdan Bogdanović - član najbolje petorke šampionata je imao kvalitetniju plejmejkersku nego šutersku partiju. Jurnjava u četvrtoj deonici mu nije prijala, koš mu je bio nedostižan, a sve do tada je bio na visokom nivou. Ponovo je potrošio mnogo energije, sudije nisu ni nameravale da ga zaštite, pa je do poena dolazio na svoj suvi kvalitet, češće prodorom nego šutem. Završio je turnir spuštene glave, zlonamerni će imati šta da mu zamere, manjina koja vidi i zna da vidi skinuće kapu novom košarkašu Sakramento Kingsa.

11 Vladimir Lučić - naš najprecizniji trojkaš nije imao svoje šutersko veče, ali je dominirao pod obručima i skupio 8 skokova. Na kraju i pokazao Entoniju Rendolfu šta misli o tome što će se jedan Amerikanac okititi zlatnom medaljom na Evropskom prvenstvu. Lučić je za mnoge otkrovenje, za one koji se sećaju kako je terorisao obruče u dresu Partizana je odavno jasno da je on momak velikog srca, velike energije i još većeg karaktera.

12 Dragan Milosavljević - nije se snašao u jurnjavi za bekovima Slovenije, a nije imao previše prilike za to, odigrao je svega 8 minuta. Očekivalo se i morao je više, nije da ne ume da se nosi sa pritiskom koji donose velike utakmice. Kao da nije preboleo onaj neuspeli "tačdaun" pas...

14 Stefan Birčević - konačno je opravdao poziv u nacionalnu selekciju, odvažio se da napadne svojim najjačim oružjem i na kraju uz 8 poena imao i 5 skokova. Još jedna medalja za njega, igrača ogromne, ponekad i samoubilačke želje da pobedi.

15 Vladimir Štimac - njegov ulazak na parket je vratio Srbiju u meč, naterao je protivnika da promeni način igre koji je do tada donosio rezultat. Pravio je pometnju pod oba koša, uhvatio nekoliko ofanzivnih skokova, ali nije uspevao da dođe do kvalitetne pozicije za realizaciju.

22 Vasilije Micić - čekalo se da bljesne kao u polufinalu... Nije mu pošlo za rukom, spakovao je dva polaganja na obruču, ali nije uspeo da ostvari saradnju sa centrima. Morao je bolje, činilo se da je spreman za to.

23 Marko Gudurić - prosto je neverovatno da u polufinalu i finalu dobije "pomračenje svesti" i napravi dve gluposti koje ne mogu više da se pišu ni pod kategoriju "neiskustvo". Ubacio je dve veoma bitne trojke, oba puta nas je vratio na -5, ali je sve poništio kasnijim paničnim reakcijama.

24 Stefan Jović - sjajno je počeo utakmicu, razigrao je ekipu, ali je bilo pitanje trenutka kada će se zglob "javiti". Tužan i ružan način da završi Evropsko prvenstvo na kom je dokazao da ima talenta i znanja da bude mozak reprezentacije Srbije.

32 Ognjen Kuzmić - bio je Bogdanova meta na početku meča, spakovao je tri njegove asistencije u veoma kratkom roku - i tu stao. Kako je Bogdanović preuzeo šutersku ulogu tako je Kuzmić dobijao sve manje lopti, poslednja od Micića stigla mu je pod noge. Da je ubacio ona dva penala, koja je muški izborio, možda bi sve bilo drugačije...

51 Boban Marjanović - prevarili smo se kad smo mislili da će zablistati u finalu. Jednostavno, njegove defanzivne mane su izašle u prvi plan, pri svakom pik-en-rolu slovenačkog tima. U napadu skoro potpuno pacifikovan, ali kao i Bogdanović - nije igrač koga će sudije zaštititi od nasrtaja protivničkih igrača.

Selektor Aleksandar Đorđević - još jednom je svekolikoj javnosti, toliko lakoj na neargumentovanoj kritici, pokazao snagu košarkaškog uma i karakter šampiona. Iz ovih ili onih razloga, tek živa legenda domaće košarke iz godine u godinu kao da ima sve veći pritisak na leđima, ali u maniru najvećih to rešava devizom koja bi trebalo da bude na pameti svakome od nas - mir u glavi, osmeh na lice, vatra u srcu. Veliki i od danas još veći, ako je to ikako moguće. Postoji samo jedna bojazan, da mu u nekom trenutku ne ode preko glave sve ono što je tek u naznakama pominjao u izjavama, a to nema veze sa igrom ili igračima, već sa ljudima ili stvarima koji se nalaze u raznim krugovima i okolinama. Nadamo se da je njegov takmičarski duh jači od svega i svih.

Filipenko wrote:Veliki respekt za ove momke. One koji se nizu odazvali ili su fingirali amoć™ nikada više ne zvati u reprezentaciju, od Tea Gubitnika pa naniže. Uostalom, nisu nam ni potrebni.

diktotar wrote:
bas je primetno da i slovenci placu za svojim igracima koji nisu igrali na ep, kao i sve druge ekipe pa u tom smislu krste svoje ekipe kao rezervne. presmesna mi je ta fora igrali smo sa osmim timom iako je nisam u startu najbolje razumeo. to ko kad bi sad argentina otisla na kopa amerika bez mesija koji nece da igra i kazu jbg igramo sa trecim timom, lol