The Chronicles of Juče™

Zapad po našoj meri! Ne, čekaj......

Inače, postao sam jako netrpeljiv prema portalskoj formi "pasusa" od jedne rečenice i bez uvedenog prvog reda, neka se svi napuše one stvari (kurca).

Podsećam da grčkom predsedniku protokolarnu diplomu potpisuje patrijarh, a američka inauguracija se završava rečima „tako mi Bog pomogao“.

"I do solemnly swear (or affirm) that I will faithfully execute the Office of President of the United States, and will to the best of my Ability, preserve, protect and defend the Constitution of the United States."

edit: samo da kazem kod nas u Slovackoj se u ustavu pominju Cirilo i Metodije, ja bi ih stavio i vama u ustav, cisto iz zajebancije

beatakeshi wrote:https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/zasto-i-kada-branim-desnicu/

Štono kažu, diskutujte!

Јер чему, забога, таква (комуњаркса!) искључивост спрам биготних, шовена и фашиста? Дај да се нађемо на пола пута!

Дечко је, каже текст, из ДС-а? Можда још има какве наде за њих, ово ми све доста личи на њихов оригинални план & програм.

bukvalno vam želim sve najgore u životu @OnlineDanas pic.twitter.com/eyXNcTlWcy

— šparavalo (@Stefansparavalo) December 3, 2020

Ja se pre neki dan zezao sa onom fotkom da je Boskic digao ruke od opozicionih glasaca i da se okrenuo glasacima SNS, kad ono stvarno.

gde ima da se pročita detaljnije o ideologiji homoseksualizma, pitam za druga sa foruma

Nema tu neke ideologije, a praksa je urbana gejrila.

Reklame, Pekić, Rutkovski, ambasada....

Lični stavovi
Odbrana Srba u poslednje dane

Kada vas u moru šunda srpskog marketinga i raspevanih reklama za banke i uloške u stilu bolivudske produkcije, sa TV ekrana trgnu i svojom lepotom očaraju briljantne i produkcijski besprekorne reklame američke ambasade u Srbiji „Vi ste svet“, zatvorite oči i načuljite uši na ono što narator priča.

Piše: Isidora Smolović 18. decembra 2020. 19.22 Izmenjeno: 19.23

Smatram da ova kampanja, kao mali, ali sastavni deo veće, geopolitičke i lobističko-diplomatske mašinerije, za cilj ima pripremu i privikavanje javnog mnjenja u Srbiji na odvajanje Kosmeta kao sastavnog dela njene teritorije.

To se sasvim jasno da zaključiti iz niza pametno upakovanih, ali jasno izgovorenih poruka i ideja da dostojanstvo nacionalnog identiteta nikako ne treba vezivati za veličinu teritorije jedne države, nego isključivo za doprinos njenih građana današnjoj civilizaciji kroz nauku, umetnost, kulturu, sport i sl.

Čak se u jednoj od tih reklama na pitanje „Kada za državu možemo da kažemo da je velika?“ nakon niza opštih mesta, u 14. sekundi direktno odgovara sa: „Možda bi veličina države ipak trebalo da se meri onim što njeni građani daju svetu“, dok se u drugoj, pod kapom herojstva, izjednačavaju strani agresor i domaći branilac.

Ovo se, sasvim slučajno, savršeno uklapa u već isprobanu neoimperijalističku filozofiju gde saveznik dobija veoma konkretnu vojnu, ekonomsku i diplomatsku pomoć, dok se neprijatelj zadovoljava tapšanjem po ramenu i komplimentima koji ne koštaju ništa.

Od prve do poslednje, u reklamama vidimo klimaks gradaciju, postepenost sličnu onoj strategiji sporog kuvanja žabe, tako da žaba na kraju, kada je već kasno, ni ne shvati da je skuvana.

Međutim, 7. decembra objavljena je nova reklama, koja će, nadam se, osvestiti žabu.

Ovog puta je za opisane ciljeve na najperfidniji mogući način iskorišćen veliki srpski pisac, Borislav Pekić. Citat iz reklame:

„Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo, nego kuda idemo.“

Tradicionalno naivnom i običajno dobronamernom – našem čoveku, stvara se iluzija da je ovo izgovorio sam Pekić, u čemu je onda problem?

Ko je jedan običan Srba da se suprotstavi rečima svog velikog sugrađanina Borislava Pekića?

Problem je u tome što je ovo izgovorio profesor Konrad Rutkovski, fiktivni lik iz Pekićevog epistolarnog romana „Kako upokojiti vampira“.

Izvrsni intelektualac, humanista i profesor istorije, ali i bivši oficir ozloglašenog nacističkog Gestapoa.

Lik od kojeg se sam Pekić dvostruko distancirao umećući „priređivača“ koji naslovljava Konradova pisma između sebe kao pisca i Konrada kao junaka.

Konrad sporni citat izgovara u svom 26. pismu koje se zove „Kako je profesor Rutkovski prodao dušu đavolu ili S one strane dobra i zla“, gde parafrazira Ničeovog Zaratustru.

Pismo predstavlja samu kulminaciju paklene mešavine nihilističkog nagona, sukoba sa samim sobom i pokušaja pronalaženja opravdanja, jer je i lik sam, makar sopstvenim kukavičlukom i nesuprotstavljanjem, doprineo izgradnji jedne totalitarne varvarske zamisli na tlu civilizovane Evrope, koja je za posledicu imala nepregledna mora ljudskih leševa.

Poredi li to američka ambasada nas Srbe, njihove saveznike u oba svetska rata, sa nacistima?

Za jednog intelektualca i bivšeg gestapovca je sasvim razumljiv (ali ne i opravdan) pokušaj samoporicanja i zaboravljanja prošlosti, međutim, ovakav model razmišljanja je vrlo opasno tek tako preslikavati u propagandne svrhe na druge narode i druge istorijske okolnosti.

Bilo da je ovo poređenje napravljeno svesno, namerno i pod punom odgovornošću, bilo da je došlo do površnog i brzopletog istraživanja tima scenarista koji su pravili reklamu, jedva čekajući da se uhvate za prvi citat iz pera nekog srpskog velikana koji im ide na ruku – oba slučaja predstavljaju manipulaciju par excellence, povredu časti i potencijalni materijal za tužbu.

To se, naravno, neće desiti, jer naše Regulatorno telo za elektronske medije ne kažnjava čak ni naizgled sporadično, a u stvari, u svojoj sporadičnosti uporno prikazivanje mape Republike Srbije bez Kosmeta, kako na Javnom servisu, koji važi za režimski, tako i na ostalim kanalima koji slove za opozicione.

Očekivati suprotstavljanje američkoj ambasadi koja svoje reklame emituje čak i po dva puta u istom reklamnom bloku je u najmanju ruku naivno.

Stoga bih ponudila jedan besplatan savet Ambasadi SAD u Beogradu.

Borislav Pekić, slavni srpski pisac, demokrata, disident i veliki patriota, prošlost je promišljao na način malo komplikovaniji od vaše namerne ili nespretne interpretacije; način metafizički, uviđajući neraskidivost i jedinstvo prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Da ste zaista želeli, mogli ste umesto jednog od mnogih fiktivnih likova iz piščevog bogatog opusa, citirati direktno njega, samog pisca, navodeći njegove reči, iz njegovog intervjua, a intervju ste mogli naći u izdanju Službenog glasnika „Zlatno doba dijaloga“:


„Nemati prošlost je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve – sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo.“

Jeste da bi za manipulaciju ovim citatom bilo potrebno nešto više umešnosti i truda, boljeg pakovanja u odgovarajući kontekst, ali verujem da biste i u tome uspeli.


Autorka je profesorka srpskog i kopirajterka

Odbrana Srba u poslednje dane - Lični stavovi - Dnevni list Danas

I da se podsetim da je Ćaćin "Kako upokojiti vampira" još uvek kod mene

Tesko je odluciti koji je citat banalniji. Iz rubrike "Stasmos i kosmos" - u Evropu? Da, ali ne bez identiteta!

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/crna-gora-srpstvo-i-nato-test-nacionalne-zrelosti/

Crna Gora, srpstvo i NATO: test nacionalne zrelosti
Kada bi se sudilo na osnovu sadržaja medija bliskih zvaničnom Beogradu, moglo bi da se pomisli da je NATO izmislio crnogorsku naciju.
Ispalo bi da su njeni tvorci nekadašnji generalni sekretari pomenutog vojnog saveza, a ne sovjetsko-ruski i drugi boljševički teoretičari i praktičari, kojima je posle Prvog svetskog rata bila namera da što više oslabe srpski faktor.

On je doživljavan kao noseći stub tzv. versajske Jugoslavije, koja je shvatana kao deo zapadnog ansisovjetskog zida, te je sve činjeno u cilju njenog dezavuisanja.

Rezultat decenijske propagande i sistemske akcije doveo je do toga da jedan deo stanovništva Crne Gore u potpunosti usvoji novi nacionalni identitet dok je kod ogromne većine nastao srpsko-crnogorski amalgam.

Đukanovićev režim kada je procenio da mu više ne odgovara srpska komponenta tog kompleksnog identiteta (koju je prethodno naglašavao), počeo je da forsira njegovu crnogorsku stranu.

U narednim koracima otišao je u krajnost antidentiteske politike u odnosu na ono što je istorijsko-srpska podloga Crne Gore.

Što se tiče Zapada, on nije nametao takvu politiku ali ju je pragmatično prihvatao.

Za to su krivi i srpski političari u Srbiji i Crnoj Gori.

Zahvaljujući njima nismo shvatili značaj pada Berlinskog zida te se nismo na vreme prilagodili novonastalom globalnom stanju.

Iracionalno smo nastavili da se ponašamo i posle pada Miloševića.

Kao da smo umislili da smo nekakvi mali Rusi.

I to još crveni, uprkos tome što smo prvi morali da se distanciramo od boljševizma.

Đukanovićeva antisrpska politika ima boljševički koren a srpska je i stoga morala da se vrati u demokratsko-zapadni okvir kome istorijski pripada.

Usled egoizma i plitkoumnosti onih koji su u naše ime donosili odluke, to se nije dogodilo.

Iz navedenih razloga percipirani smo kao pretnja onome zašta su se zalagali vodeći zapadni centri moći.

To se sve manifestovalo i na crnogorskom terenu.

Srpske partije i organizacije su ispoljavale odbojnost prema Severnoatlantskom paktu a veličale su Rusiju (koja je, uzgred budi rečeno, čim je videla da je stvar oko NATO gotova, digla ruke od Srba u Crnoj Gori).

Đukanović se dodvoravao Zapadu.

I zašto bi u takvom kontekstu zapadne sile igrale na bilo koga drugog nego DPS?

To što je vlast čiji je noseći stub bila ta partija otišla u ekstremizam u vezi sa diskriminacijom deklarisanih Srba i nipodaštavanjem Srpske pravoslavne crkve, u kombinaciji sa koruptivno-kriminalnim, antidemokratskim sistemom koji je stvorila, na kraju je doveo do toga da se SAD i mnoge EU članice od nje distanciraju.

Ako to nije direktno dovelo do njenog pada, svakako mu je pogodovalo. Još više od toga je doprinelo uspešnoj tranziciji vlasti i otpočinjanju procesa demokratizacije Crne Gore.

To je bila jedna strana medalje.

Druga je mudra politika pokojnog mitropolita Amfilohija.

Vođstvo SPC u Crnoj Gori je razumelo da antizapadna politika ne donosi ništa dobro.

Zato su i podržali Zdravka Krivokapića, koji je iskreno privržen evropskim vrednostima.

Sve to je trasiralo put da Zapad da zeleno svetlo za promenu vlasti u Crnoj Gori.

Oni ljudi iz ekipe koja je preuzela crnogorsko državno kormilo a koji su na odmeren način srpski orijentisani (naravno nisu svi u njoj takvih shvatanja ali u prethodnoj vlasti to niko nije bio), dobro razumeju da demokratizacije Crne Gore i u okviru nje prestanka gaženja njenog srpskog nasleđa ne može da bude bez podrške Zapada.

A nju bi bilo iluzorno očekivati ako bi Podgorica, od odnosa prema Kosovu do stava prema Rusiji, kontrirala interesima NATO, SAD, EU.

Posao (pro)srpskih političara u Crnoj Gori je da zaštite nacionalne interese našeg naroda u toj zemlji a ne da vode bilo kakve regionalne i globalne „ratove“.

To bi morao da shvati i državni vrh Srbije i oni koji su na političkoj sceni Crne Gore sa njim povezani, a ne da stvaraju probleme njenoj novoj vlasti.

Sudeći po ponašanju medija pod kontrolom zvaničnog Beograda, on se, nažalost, nije tako postavio.

Da li stvari ne razume ili gleda na njih samoživo, sada i nije bitno.

Kako god bilo, srpski interes u vezi sa Crnom Gorom je da se ispolji prijateljski stav prema NATO.

Samo tako će biti otvoren put za vraćanje Crne Gore istorijskoj baštini na kojoj je i stvorena.

S druge strane dobro je i za NATO da podrži taj proces.

Samo ako Crna Gora bude utemeljena na svojoj istinsko-identitetskoj podlozi, ona će biti stabilna.

Tada će u njoj strasti da se smire i da bude prevaziđena lažna srpsko-crnogorska polarizacije pa će moći da ide napred kao pouzdani segment zapadnog civilizacijskog i vojnopolitičkog kruga.

Uz to, što nije ništa manje bitno, tako se pokazuje i da Srbima može da bude dobro u NATO okruženju.

Zadovoljni Srbi u Crnoj Gori biće najbolji putokaz sunarodnicima u Srbiji kao i Republici Srpskoj da je za naš narod najbolje da se objedini i ujedini u okvirima zapadnih ekonomskih, političkih i vojnih integracija.

Ako želimo da živimo zajedno, ne samo što je to najrealniji model već je i u svakom pogledu najprogresivniji.

Tako se spajaju nacionalne i liberalno-demokratske vrednosti bez kojih nema individualnog integriteta.

Zato je za svaku pohvalu nacionalna i državna zrelost nove vlasti u Podgorici ali i odnos prema njoj od strane bitnih faktora na Zapadu koji izgleda počinju da uvažavaju nacionalno-istorijsku realnost Crne Gore.

Nažalost slične pohvale ne mogu da se iskažu u vezi sa ponašanjem vlasti u Beogradu.

One umesto da u Crnoj Gori podrže srpsku a prozapadnu opciju, koja tamo našem narodu jedino može da donese korist, ostaju zatočenici otužnih propagandnih floskula iz devedesetih godina prošlog veka.

Autor je jedan od osnivača Demostata

Ima par neracnosti, ali ne znam sta je tacno za LOL.

Mislim, osnovna tvrdnja za potrebom spajanja nacionalnog i prozapadnog u Srba je ne samo preduslov za rusenje Vucica, nego i preduslov za trajniji mir u regionu. Na primer - da, postojace Republika Srpska, ali kao deo BiH koja je u Natou, a to je neka garancija bosnjackoj strani u BiH da nece biti "ludovanja". Da, postojace znacajan srpski faktor u CG, ali bivajuci clanom Natoa osigurana je drzavnost. Na kraju, da, postojace Srbija kao naciinalna drzava Srba i kao takva uvek sa posebnim odnosom prema zemljama u kojima Srbu cine znacajnu demografsku (BiH, CG) ili ustavnu (Kosovo) kategoriju, ali ujedno deo jedinstvenog kolektivnog sistema bezbednosti, i time "responsible stakeholder".

ko je tvorac crnogorske nacije, sa posebnim osvrtom na to zbog čega je stvorena.


Kada bi se sudilo na osnovu sadržaja medija bliskih zvaničnom Beogradu, moglo bi da se pomisli da je NATO izmislio crnogorsku naciju.
Ispalo bi da su njeni tvorci nekadašnji generalni sekretari pomenutog vojnog saveza, a ne sovjetsko-ruski i drugi boljševički teoretičari i praktičari, kojima je posle Prvog svetskog rata bila namera da što više oslabe srpski faktor.



koja je to istinsko-identitetska podloga?

'Samo ako Crna Gora bude utemeljena na svojoj istinsko-identitetskoj podlozi, ona će biti stabilna.'



zar ovo nije za

'Samo tako će biti otvoren put za vraćanje Crne Gore istorijskoj baštini na kojoj je i stvorena.'




promeni nato sa rusijom, i može na srbin info, bez ikakvih drugih korekcija

(poruka beogradu je okrenute se zapadu (nato-u), pa će vaš nacionalizam biti podržan.)

sovjetsko-ruski i drugi boljševički teoretičari i praktičari, kojima je posle Prvog svetskog rata bila namera da što više oslabe srpski faktor.

ovo je istina

to, doduse nije imalo toliko veze sa tim sto je taj faktor "srpski", vec mnogo vise sa tim sto je dosledno antiboljsevicki i "versajski", ali - istina je. 

koja je to istinsko-identitetska podloga?

sto se mene tice, ja sam to napisao ovde, ne jednom: CG je Srbiji, otprilike, ono sto je Austrija Nemackoj. Da ponovim, to je nacionalisticko vidjenje stvari samo ako mislis da je recimo Charles Ingrao srpski nacionalista. Tesko. 

poruka beogradu je okrenute se zapadu (nato-u), pa će vaš nacionalizam biti podržan

To nije isto kao Srbin info. Srbin info propagira menjanje granica, ovde nema govora o tome, niti autor na to uopste misli.

Mislim, ja znam da je dosta stvari u politici potpuno kontraintuitivno. Realno, ko je dosao na vlast 5. oktobra? Milosevica je pobedio 1 autenticni srpski nacionalista, uz pomoc crkve (plus Zapada, naravno). To je rezultiralo konacnim krajem ratova u ex-YU. A bogami i za samu Srbiju je mnogo bolje sto se to desilo. Kao sto je DPS vlast pala na krilima necega sto na sve lici samo ne na nekakav proevropski pokret (litije), ali to ce rezultirati Crnom Gorom u EU i demokratizacijom drustva. Mislim, znam da je, ono...nije na prvu loptu.

Muslim, ja o ovome o cemu on prica znam vise od njega. I znam gde gresi, ali bazicna ideja teksta nije za lol, zaista. Cak i da je pogresna (a mislim da nije), nije za lol.

lol

lol

Kaže se "+1"

pa ne kaže se

ja se smejem njemu koji se smeje tebi

A

Ааа.