Move over Ištvan - here comes Bazdulj!

Kad sam kao gimnazijalac počeo izlaziti u kafane, imao sam sreće da je u mojoj omiljenoj za šankom radio jedan moj komšija. U tim tinejdžerskim godinama kad ti se čini da je blesavo da stojiš sam za šankom misleći još blesavije da cela kafana zuri u tebe, zgodno je da možeš opušteno ćaskati sa konobarom. Već negde od petnaestog decembra svake godine, moj komšo Goran je počinjao sa svojim redovnim prednovogodišnjim refrenom: „Joj, komšija, samo da prođe“.

Foto: RAS Srbija

Muharem Bazdulj

[size][size]
[/size][/size]

Mislio je, naravno, na novogodišnju žurku, na diktaturu lažne veselosti, na gomilu pijanih, znojnih gostiju koji će da se smeše i cmaču, a on im nikad neće biti dovoljno brz i dovoljno okretan. Mislio je na taj besmisleni ritual kojim se ne menja ništa i čija će jedina posledica biti tragovi povraćanja u toaletu, razbijeno staklo po stolovima i po podu, te gomila neopranih sudova. I, naravno, nekoliko desetina teških, preteških mamurluka.

Nedelju dana uoči izbora čini mi se da je dominantna emocija većine stanovništva u Srbiji to Goranovo: „Komšija, samo da prođe“. Desiće se verovatno da iduća nedelja bude lep i sunčan dan. Između pedeset i šezdeset posto punoletnog stanovništva Srbije pohrliće na biračka mesta. Televizije i portali će užurbano da izveštavaju koji je od političara u pratnji supruge glasao na ovom ili onom biračkom mestu i u koliko sati. A kad se biračka mesta napokon zatvore, uslediće izlazne ankete, grafikoni, šeme i analize. U svim televizijskim studijima smenjivaće se manje ili više ista ekipa. Analitičari će da ulaze u taksije, a taksisti će ih pitati: „Gospodine, RTS ili B92?“ Mobilne ekipe će se javljati iz izbornih štabova.
Zna se već manje ili više ko će biti veseo, a ko će biti tužan. Sredovečni i penzioneri će da sede pred televizorima i da komentarišu. Oni mlađi (barem u duši) zuriće u monitore mobilnih telefona i tvitovati sve u šesnaest. Onda će oko dva ili pola tri iza ponoći sve da zamukne i nacija će se povući na počinak.

 Nemoj da ne besnimo, nemoj da se ne palimo, nemoj mi proleća...

[size]
Sutra opet slede analize i sledi neki neobični nealkoholni mamurluk. I sledi, naravno, rasprava kako iskoristiti produženi vaskrsno-prvomajski vikend. Tenzija i bes polako prelaze u rezignaciju. Sve je ispalo kako su svi znali da će da ispadne, ali ostaje problem gde sada projektovati nadolazeće povišene emocije. Smisliće se već nešto kad se formira vlada, kad budemo kritikovali ovaj ili onaj personalni izbor. Ako ministar bude neko koga ne volimo, kritikovaćemo izbor.
Ako kojim slučajem bude neko objektivno uspešan i sposoban koga mnogi ipak poštuju, reći ćemo da je prodao i sebe i svoje dostojanstvo. Nemoj samo praznine, nemoj da svaki drugi dan nemamo neki cirkus oko koga ćemo dokazivati svoju visoku moralnost i svoju pravovernost. Nemoj samo da ljudi normalno žive i da kao svugde u normalnom svetu i ne znaju ko je ministar za ovo ili za ono. Nemoj da ne besnimo. Nemoj da se ne palimo. Nemoj da se ne ložimo. Nemoj da sedimo na suncu i kuliramo. Nemoj mi proleća. I proleće je bez veze kad si u Srbiji. Nemoj nešto dobro da se desi. Komšija, samo da prođe.[/size]