Sta nikada necete procitati

nikada 
koeljo, vidojkovic, matija beckovic i ostali naciakademici

sramim se

knjiga vuka draskovica

Ja probao da čitam Kandže, pa onda preskočio jedno četrdesetak strana u sredini (zašto se sećam ovog broja?) i pročitao kraj. Bzvz, ali u odnosu na ono što je posle došlo (Kainovi ožiljci, itsl), ovo je još bilo zlatno.

Koelja nikad nisam ni pokušavao. Matiju sam čitao onu knjigu eseja "O međuvremenu", i to je sasvim dobro i duhovito, mislim da može i danas da se čita. Pisano pre nego što ga je uhvatilo nacionalističo ludilo.

Draškovića sam uspeo potpuno da zaobićem, iako smo se, kao klinci, svi na njega ložili. Kako sam uspeo, ne da ne pročitam, nego ni da ne pokušam da pročitam, ni jednu njegovu knjigu, ni da danas mi nije jasno. Ali mi je drago što je tako.

Nešto mi govori da nikada neću pročitati Murakamija (Harukija, Rjua možda ponekad i prelistam), Gatalicu i Gorana Gocića.

Semolj goru.

Ja pročitao Alhemičara. Nije mi to trebalo.

Takođe sam pročitao The Da Vinci Code. OK, to je literatura za ubijanje dosade. Ali je stvarno napisano jeftino.

Počeo sam 50 Shades of Grey i posle 50-tak strana umro od dosade.

Inače, ogromnu većinu knjiga nikada neću pročitati, i to ne zato što ne bih hteo, nego zato što ne planiram da živim 87000 godina (koliko bi za trebalo, i to najmanje). Ovo je posebno postalo očigledno otkad imam e-book reader, sa jedno pestošesto naslova na njemu. Čak ni neke knjige koje sam legalno kupio nisam pročitao dosad, a nisam siguran ni da ću.

Najveću šansu da budu pročitane imaju knjige koje mi lično preporuči neko do koga držim puno.

E Kindl je gadna igracka, da.

Apropo 50 Shades of Grey, ko baš hoće da čita nešto stvarno popaljivo (mada nisam siguran da bi to funkcionisalo za ovu generaciju odraslu na pornu) - Emmanuelle Arsan je bolja milion puta. Takođe Pierre Louis, a ni Georges Bataille nije za bacanje za nas koji smo prirodno kinky.

EDIT. I Anais Nin, dakako. Mislim "50 shades of grey" je moglo da prodje samo kod onih koji su sve ovo uspeli da preskoce.

uklapam se u dosad navedeno.

dobila jednom koelja kad se tek pojavio 'alhemičar', pokušala, ali nije išlo. pitala sam ove što su se ložili u čemu je fora, ali nisam dobila zadovoljavajući odgovor. posle sam svima za koje znam da će mi poklanjati knige objasnila šta je no-no.

nisam čitala ni dena brauna, ni ove ženske spise tipa i. bjelice i ljhđ. u višim razredima osnovne drugarice su se ložile na mirijam, ni to mi nije bilo primamljivo jer sam već bila upoznata sa stvaralaštvom erike jong . '50 nijansi' mi tek ne pada na pamet.

generalno se retko upuštam u čitanje dela domaćih spisatelja. tu mi nije dovoljna preporuka samo jedne osobe od poverenja, mora bar tri  .

svaka čast, gusztave vege, za 'semolj goru'  . mislim da je to ona poslovična knjiga koju je boolje ne prčitati ako se već ni jedna druga nije pročitala. naravno, nisam čitala, ali ako postoji antiknjiga, to je to.

Ову: http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=9&t=320&start=700#p36864

Moja Biblija.

Uskoče, preporučujem ti da pročitaš klasik ruskog nacionalizma, Šešeljevog saborca Edičke Limonova. O nekim ruskim herojskim arhetipima i tako to.

Ja sam listao tu knjigu malo na netu (bila je cela na scibd-u), jer se taj frik predstavlja kao nekakav filozof. Ono veze s mozgom nema.

Inače, kad smo kod Henrija Milera, nikad nisam pročitao nijednog Bukovskog.

Willi, pa šta si čitao sa 14,15 godina, ako nisi čitao Bukovskog?


on topik:
svašta sam čitala, mogla bih popuniti neki topik "sramim se priznati", čak i Isidoru Bjelicu x2.
Nešto o Njegošu, mada tu izvorno ima malo njenog teksta, uglavnom je sakupila tekstove Anice Savič Rebac
i ne mogu da se setim čije još, povezala ih svojim opaskama, solidnim, i to objavila.
i još nešto od nje, o nekim muškarcima i ženama silnim, ali to je bilo dosadno.
I Draškovića sam čitala, i kad se iz njegovih romana eliminiše pokušaj bavljenja istorijom, dobija se solidna književnost.
Od Koelja neku na nekoj obali, smorila me, pa ostalo nisam ni pokušavala.

Pavića nisam čitala, ne znam da li se to računa?

William Murderface wrote:

Ja sam listao tu knjigu malo na netu (bila je cela na scibd-u), jer se taj frik predstavlja kao nekakav filozof. Ono veze s mozgom nema.

Inače, kad smo kod Henrija Milera, nikad nisam pročitao nijednog Bukovskog.

Nije kasno. Zdrava, jetka proza, moze i sa 15 i sa 55.

Sumnjam da će to ići.

Sa 14-15 SF uglavnom, Filipa Dika i tako to. E, da, i Kena Foleta. Sećam se još uvek neke erocke scene iz Ključa za Rebeku (sad mi i taj naslov zvuči prilično erocki).

willy, na gubitku si. price su vrh.

Pročitao sam neku priču u nekoj staroj Književnoj reči, ili Književnim novinama. Bilo mi pih, ali baš sam bio klinac.

Од извиканих, успео да заобиђем комплет Дена Брауна, нисам успео да заобиђем Длакавог Грнчара (ЏК Роулингс) јер је на њему најмлађа учила други ред енглеског, ал' је то срећом стало након пар књига; на силу прочитао оно о прстену од оног Толкиног, не видим шта налазе у томе. На силу прочитао и обе трилогије Стивена Доналдсона, колико да не дам баш корпу другару који ми их је поклонио. Комплет (не занима ме како су код нас превели) Twilight нисам ни погледао, као ни Рат престола (чак ни изворно дело, осим можда случајно у виду узорка). А и ту ствар писану монохроматски тек не намеравам, као и комплет оно што се продаје на рафовима по робним кућама и аеродромима. Лакше подносим авионску тупижницу него то.

Са Добрицом имао среће, прочитао само Деобе (да не бих читао Далеко је сунце за лектиру) и после мало од још једног времена, видео у шта је зашао и нисам даље гледао. Драшковића, ни слова нити намеравам. Бећковића читао некад давно док је објављивао у НИНу великог формата, а и то не књиге него те чланке.

Од ове женске братије момчади, прочитао две Далматинке, хм, бемлига ако је то репрезентативно, прескочићу ову генерацију.

Dobar je Buk. Sad se sjećam samo savjeta da kad u javnom zahodu nema papira najbolja metoda je obrisati se gaćama, pa ih baciti. I još jedne izvrsne priče o dvojici umjetnika što su dobili priznanje i pare tek kad su bili već potpuno propali od života. 
Inače tužan je ovaj topik. Trebalo bi pisati o knjigama koje nećemo pročitati, a valjalo bi.

Pa to je mnogo tužnije.

otto katz wrote:Sad se sjećam samo savjeta da kad u javnom zahodu nema papira najbolja metoda je obrisati se gaćama, pa ih baciti.

Svasta: opste je poznato da se dupe najbolje brise oprobanom srpskom metodom - prstima.
Jednim ili vise, zavisno od stepena usranosti.
Tragovi obrisanih prstiju po zidovima javnih zahoda diljem Srbije su bili prvi srpski grafiti.

Inace, sto se citanja чика Добрице tice, necitanjem se ne dokazuje pravovernost: procitati ceo opus imenovanog nuzno je za razumevanje razvojnog puta novokomponovanog srpskog nacionalizma, njegovog nastanka i povampirenja.
Ovo s literaturom i knjizevnim vrednostima veze nema i ne treba da ima.
Nema dobrog citanja i razumevanja Bazdulja bez uknjizenog чика Добрице.
Ni Krleta, to bi pojedini morali da znaju 

 

Pa čitao sam ja Dobricu.

Ali Den Brauna nisam, a bogme ni Igru prestola.

William Murderface wrote: 

Pa čitao sam ja Dobricu.

Ali Den Brauna nisam, a bogme ni Igru prestola.

Nisam ni ja, a bogme i necu.