Grobar na Vencu

ficfiric wrote:

TN wrote:[size=36]"Srbija će nestati ako dođe do rata Zapada i Rusije"[/size]
Rat između Zapada i Rusije je nemoguć i u tom ratu ne bi bilo pobednika, izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Pošto je prisustvovao svečanosti u Abu Dabiju povodom 45 godina UAE, a upitan šta Srbija može da nauči od njih, Nikolić je rekao za RTS da je to "kako se iz peska, ni iz čega, iz totalnog siromaštva, stiže do svega ovoga što (ovde) vidimo danas oko sebe".

Nikolić je pomenuo da je najveće bogatstvo UAE nafta, a smatra da je najveće bogatstvo Srbije zemljište, ali, rekao je, "vidim da smo mi to svoje najveće bogatstvo ostavili po strani".

Mi smo pravni sledbenici Jugoslavije i neko će to sve Srbiji da natovari

@SlobaGeorgiev wrote:Tajanstveni osmeh Stanislave Pak

Iako izgleda namrgođen, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je duhovit i zabavan čovek, možda duhovitiji od Aleksandra Vučića, jer se njegova sklonost šali i vicu krije iza ozbiljnog, naboranog lica.
To se još jednom videlo juče na završetku konferencije za novinare u Predsedništvu Srbije kada je svoje "obraćanje" završio najavom da će tamo negde oko Božića biti objavljeno, zvanično, da se on ponovo kandiduje za mesto predsednika Republike.
Nikolić je rekao nešto što je izmamilo i osmeh njegove savetnice za medije Stanislave Pak, žene uzornog stava i ozbiljnog držanja, osobe koja istrajava na teškom poslu očuvanja kakvog takvog medijskog ugleda predsednika Srbije.
Složićete se, ako pratite političku i medijsku scenu da to nije lako jer su mediji na dva načina u ove četiri i po godine tretirali Nikolića: ili su ga manje-više ignorisali, kao što je slučaj sa "ozbiljnim" medijima, ili su ga razvlačili kao plastičnu kesu kada je reč o tabloidima, a to je većinski deo srpske medijske scene.
Juče se Pak nasmejala na završetku konferencije kada je Nikolić rekao nešto: "Eto kada budemo unosili Badnjak (a to je na Badnji dan, u petak 06.01.2017. po Gregorijanskom kalendaru) možda ćemo obelodaniti da ću biti kandidat za predsednika Srbije".
Sad, šta je nasmejalo ozbiljnu Stanislavu koja na svojim plećima nosi teško medijsko breme predsednika Srbije i njegove supruge, šta je to što ju je opustilo i dozvolilo joj da promeni izraz lica, da se pokaže u drugačijem svetlu, da izgleda kao osoba koja nije u grču i koja zna da, uprkos svemu, nema ničega strašnog biti na poziciji na kojoj je ona i da to mesto proizvodi i neko zadovoljstvo, a ne samo grč iz straha šta nosi novi medijski dan?
Da li je ona razumela tu rečenicu svog šefa kao šalu, kao vešto povezivanje najave rođenja Isusa Hristosa i najave nove Nikolićeve kandidature, da li je to razumela kao lepu, gotovo pesničku ironiju, fino poetsko tkanje čoveka koji u slobodno vreme piše pesme i možda i njoj čita u časovima opuštanja i dokolice ili je u pitanju nešto drugo?
U danu kada simbolički čekamo da se rodi Isus, da se rodi naš spasilac, da se pojavi onaj koji će na sebe preuzeti naše grehe i strahove i omogućiti nam život "u dolini suza" i omogućiti nam da u svemu tome nađemo smisao, da hrabro zakoračimo u smrt jer znamo da pravi život tek sledi, da li je predsednik hteo da nam kaže da će biti još jedna Blagovest i da će on još jednom, na oročenih pet sezona, preuzeti na sebe sve bige koje muče Srbiju, da će on biti taj koji će ljudima u Srbiji biti podrška i uteha, da će nas on voditi za ruku kroz izazove sa kojima se borimo i suočavamo svakoga dana?
Da li je o tome razmišljala Stanislava i da li je to kod nje izazvalo osmejak i da li je taj smešak bio znak radosti što će do toga doći ili je samo reagovala na tanano poređenje predsednika Srbije, na njegovo iskazivanje pesničkog talenta koga je svesna i koji ona dobro poznaje, ali ga ne poznaje Srbija, jer predsednik stoji gordo, uvek je ozbiljan i govori o političkim a ne pesničkim stvarima, na kraju, da li je taj osmeh bio reakcija na atipično mešanje privatnog u javni kontekst, čega se Nikolić toliko čuva osima kada mora da "brani" porodicu od medijskih udara, što bi značilo da smo na samo jedan trenutak mogli da vidimo njegovo pravo lice, toplu pesničku dušu usamljenog i prekaljenog političkog borca koji je u svojoj suštini nežna krhka osoba, pesnička duša, čovek istančanih osećanja i razumevanja, što je, možda, i ključ njegovog političkog uspeha, jer ga kroz život vodi to razvijeno unutrašnje estetsko čulo koje niko ne vidi i koje mu omogućava da odluke donese tako da se one poklapaju sa osećanjima većinske Srbije?
Ili se Stanislava nasmejala jer više ne može da sluša koješta, kako se inače u javnosti govori o nastupima predsednika Nikolića, jer joj je dosta praznoslovlja njenog šefa koji je za svog mandata i političkog vakta jedino bio konstantan u vređanju svojih političih protivnika i po prevrtljivosti, koji je odavno napustio ideološku poziciju koja je od njega naparavila Vojvodu od Romanije, i shvatio da je biti vlast ili biti uz vlast nešto lukrativno, nešto što donosi brojne privilegije, nešto što uvećava imovinu, što te odvede kod dr Colića, da li se Stanislavi smučilo sve to, sva ta prazna govorancija, za koju ona unapred zna da je lišena svakog istinskog značenja, da li je pomislila, pa ovo je nova serija, sad je sebe uporedio sa Isusom, bože me sačuvaj, da li je Stanislava slučajno, javno pokazala šta misli o čoveku o čijem se ugledu brine i pokazala da ne misli ništa dobro, da joj je postao smešan jer ona zna da i on zna da on neće doneti nikakvu odluku, da je on kralj bez zemlje, da u potpunosti zavisi od volje čoveka koga je napravio, kome je sve dao i kome se i sam dao?
U toj nedoumici se našla Stanislava, a mi imamo samo njen osmeh koji je trajao kraće od onog koji je imala Mona Liza u paleti starog majstora sfumata. Magla i nejasni obrisi koje neće promeniti unošenje Badnjaka.
Zna to ona.
Zna i on.
Zato je i smešno.

Spoiler:

Томислав Николић: Био сам најбољи и једини демократски председник Србије у новијој историји

недеља, 30. април 2017.

Одлазећи председник Србије Томислав Николић изјавио је да се са новоизабраним председником Александром Вучићем договорио да ће наставити да помаже Србији пријатељством које је остварио са председницима многих држава, посебно Русије и Кине. "То не значи да настављам политичку каријеру, већ радну. Тако и замишљам своје ангажовање после истека мандата", рекао је Николић за празнично издање дневног листа "Курир". Он је казао да се не плаши пензије и да је то "само прелазак у други облик ангажовња и другачији приступ животу". Упитан за спекулације да би могао да буде амбасадор у Москви, саветник председнику за медјународне односе или главни преговарач за Косово, Николић је рекао да те спекулације нису засноване на истини, и да неће радити ништа од тога. Он је казао и да се показало да је одлука да Вучић буде председнички кандидат била исправна и да је на предизборном скупу у београдској Арени Вучићу унапред честитао победу. Упитан каква би његова улога могла да буде у Српској напредној странци, рекао је да претпоставља - никаква. О томе ко би могао да буде премијер рекао је да се тиме не бави и да за тај договор није потребан. Николић је за себе рекао да је био најбољи и једини демократски председник Србије у новијој историји, као и да ништа не би променио а најавио је да ће примопредаја председничке дужности бити 31. маја.