Muzicko kasnjenje u filmovima

Zakacih sad Streets of Fire, pa mi pade na pamet nesto o cemu vec dugo razmisljam - a to je kako je popularna muzika u holivudskim filmovima stalno kaskala za muzickim trendovima, ponekad, majcesce ne ni aamo jedan, nego po dva-tri trenda unazad.

SoF mozda nije najbolji primer, jer je svesno pravljen bar eonekle kao retro film, ali ima postoji retro i retro, a ovde je muzika ne retro, nego naprosto zastarela. Film je iz 1984, godine u kojon je izasao Metallicin "Ride the Lightning" i jos mnogo toga drugog, npr prvenac RHCP, naredne godine i Fate no More - We Care a Lot


Ali ovo je samo jedan primer, ima ih jos puno. Da li je jos neko uocio ovaj fenomen? Ono, likovi ulaze u neki andergraund bar, sve izgleda kao neka vrlo ekstremna potkultura, a onda se cuje muzika koja je vec u tom trenutki komixno zatarela (i nije potrebno naglasavati, izuztno mlakau svakom pogledu).

Cini mi se da tel devedesetih pocinje da se lagano zatvara taj jaz i muzika u filmovima pocela koliko toliko da prati prave trendove.

Da ne bude zabune, govorim o mejnstrim produkciji. Naravno da je uvek bilo indy filmova koji su pratili i muzicke trendove, ali ne govorim o tome, nego o reprezentaciji popularne muzike u mejnstrim produkciji.

Preglup film (SoF). Pajkićevci, vo vremja ono, sekli vene, i to uzduž.

Mogu samo misliti sta ti je bilo, pa da si potegao ovu temu u pola sest ujutro...

Каснила му музика за мамурлуком, савршена олуја, ето идеје.

Мени филмаџије ту дођу као новинари, по Твеновој дефиницији да „знају од свега по ништа“, тј о свему имају неког појма али тек овлаш, знају можда појмове отприлике. Чим треба да се ослоне на то знање, катастрофа.

И нема везе о чему се ради, уопште није тешко довољно познавати било коју област па да се уочи како су филмаџије немачи појма за њу. На чему иначе сви они технички консултанти дижу паре - да стоје тамо и контролишу сценарио и реквизите да не пролати нека будалаштина. Ал' ако плате једног да им пази на машински парк - да например не улети ауто који се још није производио у време радње, неће бити за другог који би требало да пази на мониторе, одећу и слично, а што се музике тиче мислим да им је поприлично свеједно, само да има штимунг и да не кошта превише.

Летећи Полип wrote:Mogu samo misliti sta ti je bilo, pa da si potegao ovu temu u pola sest ujutro...

Wild Ranger mu hakovao profil.

beatakeshi wrote:Preglup film (SoF). Pajkićevci, vo vremja ono, sekli vene, i to uzduž.

Veruj mi da ga nikad celog odgledao. A inace bas volim Voltera Hila.

Ja sam ga ponovo pogledao pre par godina na teveu, i prva misao je "gde mi je pamet bila..."

strongly disagree, filmovi 80ih su imali vrhunske soundtrackove, nikada više originalnih numera nije pisano specijalno za filmove. navešću samo neke sjajne ost

beverly hills cop
beat street
breakin'
over the top
cobra
scarface
they live
maximum overdrive 
repo man
full metal jacket
top gun
back to the future
flash gordon
cat people
highlander 
itd

Mozda nisam dobri objasnio na sta mislim. Bilo je dobrih soundtrack-a nije sporno (mada su neki od ovih filmova malo dalje od mejnstrima - Maximum Overdrive je na primer Kingov licni projekat). Govorim o necemu drugom. Ako se u filmu predstavlja nekakva muzicka scena, bendovi itsl, oni po pravilu lice na predstavu o popularnoj muzici iz nekog ranijeg perioda, a ne iz onog u kome je film zaista nastao.

Meni iznenadženje da je oko Streets of fire uopšte bilo hajpa.

Erős Pista wrote:Mozda nisam dobri objasnio na sta mislim. Bilo je dobrih soundtrack-a  nije sporno (mada su neki od ovih filmova malo dalje od mejnstrima - Maximum Overdrive je na primer Kingov licni projekat). Govorim o necemu drugom. Ako se u filmu predstavlja nekakva muzicka scena, bendovi itsl, oni po pravilu lice na predstavu o popularnoj muzici iz nekog ranijeg perioda, a ne iz onog u kome je film zaista nastao.

pa dobro, bila je proceduralna zajebancija i za prava, najnovija muzika obično nije mogla odmah u filmove serije i sl.

Nije o tome rec, nije u pitanju konkretna muzika, nego zanr, ali i stil, vizuelna prezentacija, nastup.

pa dobro, ali si i izabrao film koji je neki sajberpank 50te u 80im

fikret selimbašić wrote:Meni iznenadženje da je oko Streets of fire uopšte bilo hajpa.

Volter Hil je u to doba bio božanstvo. (u određenim krugovima)

kad pomislis da su generacije rasle izmedju festa i pajkica. dobro smo se i izvukli

Е а шта ако је филм у ствари и требало да прикаже баш ту музику коју има, само је продуцент пред крај рекао да то ипак треба крстити као нешто новије, боље ће да прође?

Lepo si Erose primetio da je taj jaz počeo da se zatvara devedesetih godina. Meni se čini da je to delom posledica uvođenja jedne nove profesije koja se zove music supervisor. To je osoba koja traga za muzikom, juri licence i velikim delom je odgovorna za soundrack. Podrazumeva se da je ta osoba izuzetno upućena u muzičke trendove i da ona dobrim delom utiče i na reprezentaciju aktuelnih muzičkih stilova, tj. da će takav supervizor obavestiti ostatak kreativnog tima da su njihove ideje o kulturi mladih anahrone. To je toliko mlada profesija da tek od 2007. godine ima svoj zvanični esnaf.

Eto, to je to. Meni su dobri primeri recimo The Crow i Strange Days kao dva filma u kojima ono što vidiš na filmskoj sceni kao popularnu muziku bar nalikuje onome što bi u tom trenutku moglo da se čuje na nekoj takvoj sceni u realnosti.



Uporediti sa ovim (samo 11 godina ranije):

Ja se ne secam da je Streets of Fire bio film o sadasnjosti u Los Andjelesu ili gde je vec radnja tog filma.

beatakeshi wrote:

fikret selimbašić wrote:Meni iznenadženje da je oko Streets of fire uopšte bilo hajpa.

Volter Hil je u to doba bio božanstvo. (u određenim krugovima)

Naravno da Hil jeste bio božanstvo, mislim da to i nije bilo džaba. Ono čega se sjećam je da su SOF za Hilove fanove (bar one koje sam ja poznavao) bile ono što je mnogim fanovima Kuma bio treći dio filma. Odgledali su, znaju ko ga je i zašto snimio ali ga rijetko pominju ili se čak prave da ne postoji. Meni je bio tanak i na prvo gledanje, ubodem ga početkom milenija na tv i skontam da se sjećam samo Vilijema Defoa.

Vilmos TehenészfiúJa

se ne secam da je Streets of Fire bio film o sadasnjosti u Los Andjelesu ili gde je vec radnja tog filma.

To, teddy boys gang otima pjevačicu benda koje je mix Blondi, Done Samer i rane Madone. Bend izgleda kao savremenik teddy boysa, Warriors su bili savremeniji iako su stariji pet godina.

Vilmos Tehenészfiú wrote:Ja se ne secam da je Streets of Fire bio film o sadasnjosti u Los Andjelesu ili gde je vec radnja tog filma.

Nije, napisao sam to, u pitanju je neka retro buducnost. Ali muzika zapravo nije retro, nego je prosto zastarela.

fikret selimbašić wrote:

beatakeshi wrote:
Volter Hil je u to doba bio božanstvo. (u određenim krugovima)

Naravno da Hil jeste bio božanstvo, mislim da to i nije bilo džaba. Ono čega se sjećam je da su SOF za Hilove fanove (bar one koje sam ja poznavao) bile ono što je mnogim fanovima Kuma bio treći dio filma. Odgledali su, znaju ko ga je i zašto snimio ali ga rijetko pominju ili se čak prave da ne postoji. Meni je bio tanak i na prvo gledanje, ubodem ga početkom milenija na tv i skontam da se sjećam samo Vilijema Defoa.

Вилема!

паће wrote:

fikret selimbašić wrote:

Naravno da Hil jeste bio božanstvo, mislim da to i nije bilo džaba. Ono čega se sjećam je da su SOF za Hilove fanove (bar one koje sam ja poznavao) bile ono što je mnogim fanovima Kuma bio treći dio filma. Odgledali su, znaju ko ga je i zašto snimio ali ga rijetko pominju ili se čak prave da ne postoji. Meni je bio tanak i na prvo gledanje, ubodem ga početkom milenija na tv i skontam da se sjećam samo Vilema Defoa.

Вилема!

Ispravio.