Besudna zemlja

Povređeni motociklista je prvo prevezen u Zemunsku bolnicu, a potom u KC Srbija. Imao je operacije karlice, bešike, noge dva puta i ruke. Kako je za NIN ispričao od lekara, povređenog se posebno seća jer su mu u posetu došli ministar Nedimović i tada još uvek ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Motociklista je zbog težine povreda uveden u veštačku komu, izgubio je mnogo krvi i primio je preko 20 jedinica krvi.

Del Cap wrote:fZlatibor Lončar

Autorski tekst beogradskog advokata koji je tri meseca proveo u Okružnom zatvoru u Novom Sadu

Ogled o stenicama

„Dosadan kao stenica“ je izreka koju smo svi nekada čuli, ali ko od nas u današnje vreme zna šta je stenica i gde može da se vidi, osim pretražujući internet?

Iz prve ruke nažalost znam da je izreka apsolutno tačna. Stenice su zaista nešto najdosadnije na svetu!

Stenica je mali i gadan insekt koji se može videti kada zaglavite pritvor. Žive u prljavim krevetima kakvi se u pritvoru koriste. Pritvore karakteriše veliki broj ljudi i velika količina njihovih kojekakvih stvari u jako malim pritvorskim ćelijama.

U pritvoru je nemoguće ćeliju ikada očistiti do kraja. Stvari bi trebalo izneti sve napolje, očistiti ćeliju temeljno i onda vratiti sve stvari unutra, pažljivo pazeći da se istrebe sve stenice. Sa velikim brojem ćelija u pritvorskom paviljonu to je nemoguće organizovati.

Naslage nikada do kraja očišćene prljavštine u pritvorima, koje imaju istorijske razmere, odlično pogoduju razvoju i životu stenica.

Nedavno sam, u sklopu obeležavanja opusa nedavno preminulog režisera partizanskih filmova Veljka Bulajića, na RTS-u imao priliku da gledam film „Bitka na Neretvi“. U sceni sa bolnicom sa tifusarima koju je potrebno evakuisati pred naletom bitke, vide se isti kreveti na sprat i iste kocke (dušeci) kao u mojoj pritvorskoj ćeliji.

Ne kažem da su kreveti i dušeci u mojoj ćeliji doneti iz bolnice za tifusare na Neretvi, ali ti kreveti i dušeci sada već predstavljaju istorijske artefakte koji pamte malo više ljudskih sudbina nego što bi idealno trebalo.

Stenice su braonkaste boje i veličine od pola do pet milimetara. Noću izlaze iz svojih skrovišta u krevetima, gamižu o pritvorenicima i hrane se njihovom krvlju.

Kako sisaju krv, stenice postaju sve veće i sve tamnije braon boje. Nezgodno je kada stenica ujede prvo jednog, a onda drugog pritvorenika, naročito kada onaj prvi ima hepatitis ili drugu zaraznu bolest.

Kako stenice čistite i ubijate one se razmnožavaju mnoštvom larvi i jaja i borba sa njima je u uslovima nedovoljne čistoće unapred izgubljena.

Kada se pritvorenici požale upravi na stenice, uprava im izađe u susret i radi se prskanje ćelija insekticidom. Svi pritvorenici su tokom vremena za šetnju dužni da izađu napolje iz ćelija i prethodno razmeste krevete i dušeke. Zatim se ćelija i kreveti i dušeci prskaju insekticidom.

Posle šetnje, kreveti i stvari zateknu se mokri i isprevrtani, ali rezultati su nikakvi. Opšti je utisak, da se prskanje ne vrši baš insekticidom za stenice nego pre nekom toplom vodom, tako da se stenice brzo vraćaju ili nigde uopšte i ne idu. Stenice su uvek tu, a cinici bi mogli reći da to ima neke veze sa nesavršenostima sistema kojim ekonomski tigar sprovodi javne nabavke.

Sa stenicama u krevetu je vrlo teško spavati. Uvek je tu taj osjećaj gmizanja po koži, a noć je njihovo vreme kada izlaze i grizu. Jedne noći sam se probudio i otišavši do mesta na koje i car ide peške, u ogledalu video najmanje dvadesetak stenica svuda po sebi.

Nakon toga sam zgrožen krenuo u svakodnevnu kampanju istrebljivanja stenica iz mog kreveta, ali brzo sam odustao poražen. Stenice je u pritvoru nemoguće pobediti.

Sa zracima sunca stenice kreću da beže iz kreveta uza zidove ćelije. Nemajući druge opcije, pritvorenici ih po zidovima gnječe dnom od pakle cigareta.

Zbog toga na zidovima pritvorskih ćelija ima tek nešto manje krvi nego u pomenutom Bulajićevom partizanskom filmu. Količina krvi koja može da izađe iz ubijene stenice je više nego fascinantna imajući u vidu njenu veličinu.

U pritvoru postoje takođe i buba ruse. One su mnogo veće i vizualno odvratnije od stenica, sa dosta gadnim nogicama i pipcima. Međutim, buba ruse se pojavljuju samo noću na pločicama klozeta u pritvorskoj ćeliji i ne izlaze nikada odatle. Mnogo im hvala na tome.

Ima onih koji kažu da stenice ne postoje samo u pritvorskim krevetima nego i u institucijama ljudskog društva. Kao pravnik mogu se složiti da stenice zaista postoje u sudu, tužilaštvu i advokatskoj komori, ne samo u pritvoru. Kao građanin, rekao bih da ih ima dosta i u političkim institucijama.

Nadam se da nije daleko dan kada će biti organizovana jedna fer i transparentna javna nabavka, usklađena sa propisima i poglavljima EU, za kupovinu insekticida delotvornog na stenice u svim sferama društva.

Nadam se da ćemo posle toga stenice moći da gledamo samo na internetu i u filmovima Veljka Bulajića.