DJB - Nrdule

Solus_Rex wrote:Ljuba Dimić da pređe kod Radula na platformu:

https://www.politika.rs/scc/clanak/486540/Programe-iz-istorije-ne-pisu-drzavni-neprijatelji#komentari

Штета која је направљена може се већ сада лако измерити и статистички, бројем ученика који су се по овом програму пласирали на Републичко такмичење из историје у Шапцу 23.05.2021. године. Са територије града Београда и свих београдских општина (око 2.000.000 становника) из сва три прва разреда гимназије на Републичко такмичење се није пласирало ниједно једино дете! Пласирало се 6 ученика из четвртог разреда гимназије који су последња генерација која учи по нереформисаном, односно старом програму наставе историје. Исто је и са средњим стручним школама где се из првог разреда није пласирао нико, а из другог 7 ђака. Стање је слично широм Републике Србије.

О чему се заправо ради?
Хронолошки принцип, који је основа историографије и историје од памтивека, од Херодота, Тукидида, Полибија, Тацита, Отона Фрајзиншког, Леополда Ранкеа и осталих великих имена наше науке, напуштен је! Уместо њега установљен је тзв. тематски принцип. По том принципу не уче ни студенти историје,   некмоли деца од 14. до 18. године.

Како ме анкетирао Ипсос и како намештају анкете за Шапића и Веселиновића
9. септембра 2021.
Политичке анкете би требало да дају што тачније резултате о расположењу бирачког тела. Када се објаве у медијима, требало би да информишу грађане. Ово моје лично искуство с анектом коју је спроводио Ипсос јасно показује да анкете служе искључиво за манипулацију грађана. Власт је користи да истакне не само себе, већ и пожељну, безопасну опозицију, а да опозицију која јој представља озбиљан проблем што више умањи.

Јуче је на мој мобилни телефон стигао позив из истраживачке агенције за маркетинг „Ипсос“. Разговор је отпочео аутоматском поруком: „Овде агенција Ипсос за маркетинг и анкете, Ваш број је изабран на листи од девет (9) бројева.“

У тренутку сам био изненађен, али сам остао на линији. Онда је аутоматска порука нагло прекинута, а разговор је наставила љубазним тоном оператерка: „Добар дан. Зовем Вас из истраживачке агенције за маркетинг Ипсос“.

Након општих питања о датуму рођења, општине становања, степена образовања, уследело је прво питање анкете:

„Шта мислите како се данас живи у Србији?“, и додаде тад: „својим речима опишите.“

Мој одговор је био следећи: „Народ је сиромашан и на ивици егзистенције, народу се даје 25.000 РСД иако најдужи месец има 31 дан. Да ли је потребно да идем даље?“ поставих реторичко питање, на шта она додаде: „У реду, хвала Вам, идемо даље.“

Прво политичко питање било је: „Да ли сте гласали на претходним изборима?“

Мој одговор, без секунде оклевања, био је: „Јесам.“ А онда је „професионализам“ изашао на видело. Уследило је питање: „За кога?“

Мој логичан одговор је био: „Гласање је било тајно, али ако инсистирате, једини прави избор – за Суверенисте.“

„Да су следеће недеље избори на републичком нивоу, за кога бисте гласали?“

Уследио је низ од готово 15 политичара који су понуђени за председника Републике. Стрпљиво сам бројао и чекао. Преко Александра Вучића, па до Иштвана Пастора и Сулејмана Угљанина. Све је наликовало на бесконачан низ у коме се бирачи ускраћују за потпуну листу свих опозиционих кандидата. Изгубих стрпљење и упитах саркастично:

„Извините, има ли ту опције Доста је било – Суверенисти? Не читајте даље – мој избор је господин Радуловић, Саша Радуловић!“

„У реду, имали смо још два наведена поред господина Радуловића“, додаде она самоуверено, рекло би се роботизовано, „то су…“

Пресекао сам питање дрским: „У реду је, мој је избор је Саша Радуловић, даље нема потребе да губимо време на овом питању.“ Додадох само: „Идемо даље.“

Затим је уследило питање: „Која је политичка партија по Вашем избору најбољи избор за Србију у овом тренутку?“

Кренуо је низ: „СНС, ПУПС, ССП, …“ и тако у недоглед.

Рекох: „Извините, мој избор је Доста је било – Суверенисти.“

Оператеркаје одговорила збуњено: „Аха, Ви сте баш загрижени за њих?“

Мој одговор након ове констатације био је: „Питали сте ме за избор, не видим разлог да ми наводите низ непотребних партија, ја имам свој избор, а он је Доста је било.“

„Опростите, немојте се љутити, немојте ми прекинути везу сада“, љубазно и у страху, замолила је оператерка.

Одговорих тад: „Не брините, нисам такав човек, наставите, ову намештену анкету, радо ћу Вам помоћи.“ Љубазно се захвалила, и наставила са питањима.

„Можете ли бити љубазни да оцените рад политичара у држави са: 1. Веома добар 2. Добар 3. Лош 4. Веома лош?“

„Наравно, зашто да не“ – рекао сам, и отпочело је дружење са оператерком агенције „Испсос“. Низали су се тако сви (не)пријатељи власти од Драгана Ђиласа, Маринике Тепић, Ненада Чанка, и све тако. Сви ови чланови „опозиције“ учинили су низ потпуним за службеницу „Ипсоса“.

Када су од мене сви добили критику под редним бројем четири (4), уследило је моје питање: „Извините, ја бих радо оценио рад господина Радуловића са веома добар“. „Аха“, додаде она, „ево и рубрике Саша Радуловић“.

„Хвала Вам, ето то су моје оцене, идемо даље, а господину Радуловићу ставите број један (1)“ – рекох тада одлучним тоном.

По истом принципу уследило је да оценим рад политичких партија на политичкој сцени Републике Србије. Сви су се нашли на листи, а Суверенисти су поново били на рубрици „испод црте за народ“. Све је тада било јасно. Народ се и овим путем ускраћује за потпуни избор који могу имати, што ми је посебно засметало. Полако се разговор захуктавао и све више смо се приближвали правој суштини овог позива – прикупљању позитивних поена за СНС на конто старе славе Александра Шапића и њихове инвестиције „последњег трзаја“.

Тада су уследила питања о положају СНС-а у Београду, те њихов положај у народу у престоници – граду кога су сви увек желели.

Прво питање у овом делу анкете било је: „Да се за градоначалника Београда сутра кандидују Александар Шапић (СНС) и Добрица Веселиновић (Не да(ви)мо Београд), ко би био Ваш избор?“

Казао сам тада већ љутит: „Ви заиста мислите да ја не знам да је ово анкета са избором кандидата. Ово је пропагандна анкета, треба да Вас је срамота, јер елиминишете опозицију у пуном саставу – мој избор је неко од кандидата из покрета Доста је било, рецимо, Војин Биљић. А Ви испитујете на основу понуђених, као да је већ намештен резултат, па сада испитујете терен кога народ „више воли“ – нудите ми избор између два зла, да бирам мање, срамотно!“

Уплашена службеница, додаде тада: „Опростите господине, види се да сте добро информисани, али ја радим само свој посао максимално професионално, не замерите, немојте прекидати везу, само да завршимо ову анкету.“

„У реду је“, рекао сам тада смирено, „само желим да знате да нисам глуп, наставите.“
И наставило се у недоглед, Александар Шапић или Добрица Веселиновић. Свестан да ће одговори бити манипулисани, редом сам бирао супротно уз најгоре критике.

А онда је, у низу већ намештених питања за локалну политику, оператерка Ипсоса наставила анкету о изјавама Шапића и Веселиновића. Тада је све већ прешло све границе. На моју отворену љутњу је казала: „Извините ја радим свој посао.“

Конверзација је текла даље, а овај узбудљив и занимљив дијалог апсурда ближио се крају.

„Шта је СНС најбоље урадио за Београд и Србију?“
Мој одговор био: „Ништа.“
„А шта је најгоре урадио за Београђане и Србију?“
Мој одговор је био: „Све“, без имало размишљања.

И тако се завршила анкета Ипсоса. Уследио је кратак разговор између мене и оператерке:

„Хвала Вам што сте издвојили време за анкету.“

„У реду је, хвала Вама на овом искуству. Само бих волео да Вам додам једну сугестију: када сутра будете радили анкету о положају политичких партија будите искрени и кажите за кога радите, јер ово што сте ме анкетирали је намештено. Будите искрени и када испитујете. То се више цени. Желим Вам да само добро размислите о свему и чините праве изборе“.

Оператерка се тада мало љутито, пре свега увређено, обратила: „Господине, хвала Вам на помоћи, али ја само радим свој посао, крајње професионално, ја сам професионалка пре свега“.

Додадох тад: „Приметио сам Ваш професионализам када сте ми поставили питање за кога сам гласао на прошлим изборима, а као што знате, то је тајно. Разговор је крајње непрофесионалан, чак иако је анкета анонимна. Довиђења!“

„Довиђења!“ додаде она постиђено.

Драги моји, читањем овог текста схватили сте шта се то одвија пред саму предизборну кампању. Не верујте анкетама. Намештене су. Владајућа партија је класична макијавелистичка тврђава која за свој циљ не бира средства, јер им се може. Верујте себи и свом избору. А да власт не би више овако могла – изађите на изборе и будите контролори, и контролишите Ваш ИЗБОР.

Доста је било!



АУТОРИ:

Александар Стаменковић – општински одбор Звездара, ДЈБ повереник Форума младих
Вељко Г. Јовановић – општински одбор Земун, члан Форума младих ДЈБ

Erős Pista wrote:DJB trenutno okuplja posebnu vrstu sakaluda, monomanijaka i sociopata. Ovo su ljudi koji će sutra da se snimaju kako ulaze u supermarket bez maske i te fore. Loše socijalizovani ljudi koji od svoje antisocijalnosti prave ideologiju.

Teoretičarka zavere postala vanredni profesor! (VIDEO)

Demokratska stranka poziva ministra prosvete Branka Ružića da objasni kako je Mila Alečković, koja u javnosti tvrdi da nošenje maske izaziva pneumoniju, da su PCR testovi lažni i opasni, a da je cilj vakcinacije redukcija populacije, izabrana u zvanje vanrednog profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini - navodi se u saopštenju ove stranke.

- Prošle godine je pomenuti fakultet raspisao konkurs za izbor u zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Psihologija, na koji se prijavila samo Mila Alečković. U izveštaju komisije se navodi da ona nema publikovan nijedan naučni rad na SCI listi i da je u prijavi navela pet heterocitata svojih radova koji nisu heterocitati, jer je jedan naveden u televizijskoj emisiji, a četiri u master i diplomskim radovima njenih studenata.

Takođe, konstantovano je da klinički pisholog Mila Alečković nema ni dovoljno radova u vodećim časopisima nacionalnog značaja, a posebno je zanimljivo da sva tri priložena rada iz te kategorije su publikovana u Zborniku radova koji izdaje fakultet na kome i predaje.

Na kraju izveštaja je komisija predložila da se kandidatkinja Mila Alečković izabere u zvanje vanrednog profesora, iako Filozofski fakultet nije raspisao konkurs za to zvanje, nego za zvanje redovnog profesora. Izborno veće ovog fakulteta je njen izbor u zvanje vanrednog profesora potom i potvrdilo.

Resorni odbor za obrazovanje Demokratske stranke traži da ministar Ružić, ali i Filozofski fakultet u Prištini, objasne kako je moguće da je neko izabran u naučno zvanje za koje konkurs nije ni raspisan!

Da li ova vlast na ovaj način nagrađuje pobornike raznih teorija zavere, koji svakodnevno kroz lažne informacije dovode u opasnost zdravlje svih građana Srbije?

A ovih dana upravo Srbija je po broju dnevnoobolelih od kovida u evropskom i svetskom vrhu. Kako je uopšte moguće da jedna osoba poput Mile Alečković, bez ozbiljnih naučnih referenci, bude profesor na nekom univerzitetu? Nedavno je na jednoj televiziji gostovala u svojevrsnom duelu sa Goranom Vesićem na temu vakcinacije, pa se možda i tu krije razlog zašto država štiti Alečkovićku - pored nje čak i Vesić izgleda pristojno i racionalno - navode Demokrate u saopštenju za javnost.

Napravite Copy/paste i stavite link u https//
DRUGACIJE SE NA GUGLU NECE OTVORITI:
file:///C:/Users/38164/Downloads/THE-VACCINE-DEATH-REPORT%20Zelenko%20v%201%20Sept%202021.pdf

— Dr sci Mila Aleckovic (@SrbijaMila) September 27, 2021

Situacija je jednostavna, saka losih ljudi drzi sve ostale iskljucivo dezinfomacijom, a jedna od njih je “ne mozemo nista”. Zato oni drze SVE medije i sire dezinformaciju i propagandu i zato je njihov jedini strah da kriticna masa shvati sta se desava i da se lako mogu skloniti, cak i na pokradenim izborima, ali se mora izaci na izbore i glasati za ne-lopova, u ovom slucaju DJB. Samo nas to deli od situacije u kojoj je Srbija Svajcarska.