WW2 revizionizam

Danas je #DanSećanja: obeležavamo i u Beogradu tragediju Italijana i svih žrtava fojbi kao i iseljavanje stanovnika Istre, Rijeke i Dalmacije sa njihovih ognjišta nakon Drugog svetskog rata #dasenezaboravi @lo_cascio1 pic.twitter.com/79WlJcOTgP

— Italy in Serbia (@ItalyinSerbia) February 10, 2021

Kaze mi upravo drug, da njegov mali brat srednjeskolac ima casovne online, tako da ih on delimicno cuo danas. 

Ovo je citat " postoji teorija da su Jevreji sami izazvali rat, da bi dobili svoju drzavu". Od profesora istorije u srednjoj skoli u Srbiji, 2021.

služio sam JNA u kasarni vladimir gortan u puli VP2581 hvala za podsećanje na glory days

Jebi ga, o tome smo trebali da snimimo film, pa da šuknemo Hrvatima.

Видиш није лоша идеја.
Могли би да рециклирају сценографију из "Монтевидеа", смисле неку љубавну причу, имаш спој политике, еротике, акције и рокај.

Snimili Italijani film za tv, igrao Bjela i par naših glumaca, kritika popljuvala.
Sad vidim da su pre par godina snimili još jedan.

Летећи Полип wrote:Jebi ga, o tome smo trebali da snimimo film, pa da šuknemo Hrvatima.

Snimano je nešto na tu temu u Istri prije skoro dvadeset godina. Bio prilog o tome na TV, italijanska produkcija. Bjelogrlić glumio partizanskog komandanta. Ne nalazim ništa o tome na njegovoj imdb stranici ali se sjećam i tv i novinskog izvještaja o tome.

Brži Notxor.

Summa summarum, ljude ne treba ubijati bez suda, niti proterivati cele narode. Sumnjive suditi, krivce kazniti.

Razumem zasto je jugoslovenska reakcija bila takva kakva je bila, ali svejedno nije trebala takva da bude.

Nikad nigde nikoga ne treba ubijati bez suda, niti proterivati cele narode.

Uzgred, od svih okupatorskih vlasti koje su postojale u Jugoslaviji u preiodu WW2 italijanska je bila najmanje losa.

Zanima me kako je Momčilo Đujić jedini četnički vojvoda koji je uspeo da preživi II svetski rat.
Na Vikipediji piše da je Đujić bio dobar sa Ljotićem.

Био је најближи Италији.
А и није једини - Вучковић, Пилетић итд

ćaća wrote:Summa summarum, ljude ne treba ubijati bez suda, niti proterivati cele narode. Sumnjive suditi, krivce kazniti.

Онако, мислим да је то неодрживо.
Имаш ситуацију да једна земља дође, уз подршку својих сународника и лудака које су довели на власт, спроведе масовне злочине са стотинама хиљада убијених - и то треба да се реши на фер суђењу, где ће осудити коју десетину одговорних, а остали само извршавали наређења.

Sotir wrote:Био је најближи Италији.
А и није једини - Вучковић, Пилетић итд

Kalabic 
i ostali sto su lovljeni u posleratnim godinama. Mislim da je i datum predaje bio bitan ako ne i kljucan.

Ćaća, zvučiš moralizatorski. Ovo je istorija, kome je do morala, neka ide u crkvu.

Mislim da je u osnovi retribucije nad Nemcima, Italijanima, donekle Mađarima (ali slabo/nimalo prema Bugarima ili Albancima ako su i oni relevantni na ovom nivou kao italijanska filijala) bila logika revolucije. Tražene brze društvene promene u zemlji koja ne postoji kao institucionalni i politički poredak 1944/45, mučne ratne godine i davanje "oduška, delimično iskustvo ruske revolucije i njenih lekcija o raznorodnim neprijateljima... sve je to olakšavalo odluke o masovnim odmazdama. Logika komunističke revolucije je takođe uglavnom poštedela ovu drugu grupu naroda (Mađare, Bugare, Albance) jer su u brzo stvarajućem poretku i oni postajali komunisti i kao takvi donekle "bratski".

buffalo bill wrote:Mislim da je u osnovi retribucije nad Nemcima, Italijanima, donekle Mađarima (ali slabo/nimalo prema Bugarima ili Albancima ako su i oni relevantni na ovom nivou kao italijanska filijala) bila logika revolucije. Tražene brze društvene promene u zemlji koja ne postoji kao institucionalni i politički poredak 1944/45, mučne ratne godine i davanje "oduška, delimično iskustvo ruske revolucije i njenih lekcija o raznorodnim neprijateljima... sve je to olakšavalo odluke o masovnim odmazdama. Logika komunističke revolucije je takođe uglavnom poštedela ovu drugu grupu naroda (Mađare, Bugare, Albance) jer su u brzo stvarajućem poretku i oni postajali komunisti i kao takvi donekle "bratski".

Nisam siguran. Meni je plauzibilnije da je na djelu isti impulz kao drugdje odakle su prognani Nijemci, Čehoslovačka, Poljska, bivša istočna Pruska. U biti se radilo o državnom rezonu. Ima kod Đilasa zanimljiv detalj o Titovoj reakciji na ideju kolonizacije Vojvodine. Kaže Tito, tako su i ruski carevi kolonizirali sebi lojalno stanovništvo. 
Rječju, kao što je Beneš, a on nije bio nikakav komunistički revolucionar, gledao da iskoristi priliku i riješi ono što je vidio kao strukturalni državotvorni problem, tako i Tito. Jer nije se radilo samo o revoluciji, nego i o klasičnim državotvornim radovima.

bio sam u ostacima te kasarne jna u puli. bole te kondo kurac

italijani su vekovima dalmaciju i istru smatrali svojim kolonijalnim posedima

nikakva impulsivna otela se kontroli krvna osveta nego plansko proterivanje

Ferenc Puskás wrote:

buffalo bill wrote:Mislim da je u osnovi retribucije nad Nemcima, Italijanima, donekle Mađarima (ali slabo/nimalo prema Bugarima ili Albancima ako su i oni relevantni na ovom nivou kao italijanska filijala) bila logika revolucije. Tražene brze društvene promene u zemlji koja ne postoji kao institucionalni i politički poredak 1944/45, mučne ratne godine i davanje "oduška, delimično iskustvo ruske revolucije i njenih lekcija o raznorodnim neprijateljima... sve je to olakšavalo odluke o masovnim odmazdama. Logika komunističke revolucije je takođe uglavnom poštedela ovu drugu grupu naroda (Mađare, Bugare, Albance) jer su u brzo stvarajućem poretku i oni postajali komunisti i kao takvi donekle "bratski".

Nisam siguran. Meni je plauzibilnije da je na djelu isti impulz kao drugdje odakle su prognani Nijemci, Čehoslovačka, Poljska, bivša istočna Pruska. U biti se radilo o državnom rezonu. Ima kod Đilasa zanimljiv detalj o Titovoj reakciji na ideju kolonizacije Vojvodine. Kaže Tito, tako su i ruski carevi kolonizirali sebi lojalno stanovništvo. 
Rječju, kao što je Beneš, a on nije bio nikakav komunistički revolucionar, gledao da iskoristi priliku i riješi ono što je vidio kao strukturalni državotvorni problem, tako i Tito. Jer nije se radilo samo o revoluciji, nego i o klasičnim državotvornim radovima.

Nesporan je državni rezon, samo nije primenjen prema Mađarima i Bugarima (Albanci su komplikovaniji slučaj pa da ga ne ubacujem). Mađari jesu stradali od kraja 1944. ali u dramatično manjoj meri nego Nemci (što i posleratna demografija pokazuje). Ne zaboravimo da su bili doneti rasni zakoni da bi razdvojili Jugoslovene i ostale (mislilo se pre svega na Nemce i Italijane ali Mađari i Albanci bi potpadali pod tu definiciju) kao forma oduzimanja imovine, zatvaranja, ubijanja i proterivanja, opet selektivno primenjeni.

Sa Italijanima je bilo manje problema nego sa nekim drugim narodima koji su pošteđeni, a vidim sad da se to provlači i gore. Njih se proterivalo jer je to bilo tehnički najlakše.

Па сад башније да није било проблема са Италијанима.
Између ратова су они највише хушкали против Југославије и имали претензије у овом смеру.
Да нису били килостери и да су раније завршили са Грчком, покуцали би нам они на врата пре Немаца.