Na današnji dan

Pre nešto više od 30 godina, 9. marta 1991., oko 100 hiljada ljudi okupilo se u Beogradu na protestu protiv Miloševićava režima. Povod za protest bio je komentar tadašnje Televizije Beograd, u kome se Srpski pokret obnove Vuka Draškovića, doveo u direktnu vezu sa Franjom Tuđmanom. Protest je ugušen nakon nekoliko dana. Bili ste svedok tih događanja – koliko su protesti zaista mogli da promene tok istorije i spreče nadolazeće ratove, dobar deo prisutnih je ipak dolazio iz nacionalističkih krugova?
Možda su i mogli da je bilo masovnih protesta, bar u većem delu bivše Jugoslavije. Na žalost, nije ih bilo ni u Zagrebu, ni u Ljubljani, ni u Sarajevu sve dok sukobi nisu već krenuli. Naprosto, ogromna većina se opredelila ili stala na stranu nacionalne, a ne građanske opcije. Većina se tako opredelila za rat.


Retorika je danas slična, čak su na vlasti slični, ako ne i isti ljudi. Možemo li pričati o nekakvom nasledstvu 9. marta 1991.?
Danas je gore nego pre 30 godina, to je moj subjektivni osećaj. Imamo lični režim koji počiva na strahu, egzistencijalnoj uceni, kriminalu i socijalnoj patologiji. Užasna kombinacija koju je teško promeniti demokratskim sredstvima.
Da li se represivni aparat imalo promenio i da li su one scene moguće i danas?
Policijski aparat danas je neuporedivo gori nego za vreme Miloševićevog režima. Današnji vladar ima svoje grupe i trupe, koje kada se odmetnu, ili zaprete vladaru, bivaju hapšene i onemogućavane. Likvidacije koje se u Srbiji izvode, slične su onima koje praktikuju narko-klanovi i islamski ekstremisti. Ne znam ko je ko, i ko za koga radi, u ovdašnjim raznim policijama.


Verujete li da je moguće opet okupiti toliku količinu ljudi na ulicama protiv jednog režima i da li je ulica pravo mesto za menjanje vlasti?
Ne znam da li je moguće izvesti na ulice onoliku masu, ali znam da trpeljivost ljudi, pristojnog sveta, sve više prelazi u muk, koji će se neminovno pretvoriti u bes građana, različito organizovanih, a jednako spremnih na obaranje kriminalnog režima. Ako se vlast ne može menjati, smenjivati demokratski, kroz institucije, apsolutno je legitimno rušiti je na ulici. Svakako, nova se mora birati u skladu sa svim demokratskim principima.

Čestitam svim Srbima i lojalnim građanima ostalih narodnosti ovaj praznik, pomen na poslednju slobodnu i suverenu državu u jugoistočnoj Evropi. Srpski narod drugu zemlju posle ove nije imao, ali vera u oslobođenje i ljubav prema slobodi ne sme napustiti naša srca i duše. Prkos! pic.twitter.com/eVk1V0aPCP

— Bogoljub Bjelica (@BjelicaBogoljub) April 27, 2021

Kada je umro Tito, nama, deci u dvoristu, kao glavna briga pojavilo se pitanje: u koga cemo se sada zaklinjati. debatovali smo i zakljucili da bi, po prirodi stvari, trebalo da se od tada kunemo u Cvijetina Mijatovica, jer je on obavljao funkciju predsednika predsednistva. Secam se, kao juce da je bilo, kako lomimo jezik, u malenoj slepoj ulici u blizini nase zgrade: casna cvijetina, casna cvijetinova pionirska rec. jednostavnost imena tito zamenilo je to neobicno ime, izvedeno od reci cvijet. situacija je bila slozena, ali zivot je isao dalje, morao se uspostaviti neki poredak stvari, garant istinitosti izgovorene reci.

Turul madár wrote:

Kada je umro Tito, nama, deci u dvoristu, kao glavna briga pojavilo se pitanje: u koga cemo se sada zaklinjati. debatovali smo i zakljucili da bi, po prirodi stvari, trebalo da se od tada kunemo u Cvijetina Mijatovica, jer je on obavljao funkciju predsednika predsednistva. Secam se, kao juce da je bilo, kako lomimo jezik, u malenoj slepoj ulici u blizini nase zgrade: casna cvijetina, casna cvijetinova pionirska rec. jednostavnost imena tito zamenilo je to neobicno ime, izvedeno od reci cvijet. situacija je bila slozena, ali zivot je isao dalje, morao se uspostaviti neki poredak stvari, garant istinitosti izgovorene reci.

drugarica