jugoslavija - od nemila do nedraga

DIA

Oficir i dzentlmen

moglo je i na drustvo, sta znam 


https://www.hrvatskiplus.org/article.php?id=2573&naslov=zasto-je-nostalgija-vazna-emocije-i-politicka-subjektivnost-poslije-socijalizma

meni bilo veoma zanimljivo

Od 21:00 na prvom.

Музеј гаравих сенки
Тридесет година од највеће рударске несреће у Србији

Од људске грешке до погибије 90 рудара у Алексинцу.

Колика је била солидарност с породицама настрадалих? Да ли су Алексиначки рудници морали да буду затворени? Исплати ли се отварање рудника, три деценије касније? Колико је затварање рудника утицало на живот у Алексинцу? 

Sjećam se da je Torcida u Splitu zviždala kad je na Poljudu bio minut ćutanja za poginule rudare.

Tačno.
Voleo bih da pogledam ovo.

Uh, pogledaj obavezno, odlično je.

Ne znam da li će RTS da okači film na svom YT kanalu ali ovakve stvari znaju da se pojave na internetu nakon par dana, ukoliko naletim okačiću ovde link.

Prvi dio filma je podsjećanje na samu nesreću i njen uzrok. Govore bivši direktor, inženjeri, bravari, rudari i članovi porodica poginulih. Neki od njih su osuđeni na po par godina, suđenje je okončano tek 1996. Dokumentarni snimci snimljeni u prvim satima nesreće dok kola hitne pomoći, vatrogasci i spasilačke ekipe odlaze prema rudniku izgledaju jezivo, skroz černobilski ugođaj. Požar se desio na takvom mjestu da su odmah zanli kako onima koji su odsječeni nema spasa i da su u stvari najugroženiji bili spasioci koji su iz cijele Jugoslavije došli da pomognu pri izvlačenju tijela. Morali su da ulaze sa bocama kiseonika jer je ventilacija isključena da ne podstakne novi požar.

U drugom dijelu se provlači malo teorije zavjere, ide priča kako je inženjeru odgovornom za bezbijednost ukraden neki važan papir iz kancelarije i kako zbog toga nisu optuženi i osuđeni pravi krivci za nesreću. Prilično je šupalj taj dio ali koliko sam skontao upravo taj kome je papir ukraden i jeste osuđen na dvije godine.

U fond za pomoć pordicama stradalih rudara se vrlo brzo slilo 25 milona tadašnjih DEM. Dosta tog novca se izgubilo bez traga ali i pored toga svi su dobili stanove, sipendije, sami rudari to potvrđuju. Interesantni su podaci o količini zaliha uglja i naftnih škriljaca i zašto se ponovo ne kreće sa eksploatacijom. Postoji i opcija da se ugalj ne kopa nego da se potpali na nalazištu i da se koristi ta termalna energija.

Dosta zanimljivog je spakovano u samo sat vremena. Sjetio sam se i malog Uke Šalje, najslikavanije bebe u Jugoslaviji, rođen dvije sedmice poslije očeve pogibije, još uvijek sa majkom živi dole. Tjeskobno je kad gledaš dokumentarne snimke, podsjetilo me na te dane i kako se baš osjeća da sve odlazi u kurac krasni. Nepunu godinu kasnije će se desiti još veća katastrofa u jami Dobrnja Jug kod Tuzle. malo previše za zemlju koja je imala rudara na dva stara miliona.

Drmnulo me dobro kad su išli snimci ljudi koji su došli da pomognu, naročito kad izlaze iz jame, nema toga danas

Rudarska zastava je najljepša zastava na svijetu.

Gledao sam. Šta znam, nekeko sam više očekivao. Jedan moj dobar drugar je iz Aleksinca i on kad mi je pričao kako je to sve izgledalo i kako su oni to doživeli, bukvalno sam se tresao.

Ali sam se pošteno iznervirao na pokušaj keljmendisanja cele priče od strane direktora.

Pokušalo se  sa keljmendisanjem i oko nesreće u Dobrnji. Malo poslije nje je počeo raspad zemlje i rat, bez guglanja ne bih znao kakav je sudski epilog i da li je uopšte bilo procesa ali se sjećam da je već krajem '92. krenula da se širi priča kako je i to u stvari bila diverzija prosrpske JNA. Nađena je vojna vjetrovka blizu jame i neka kanta ili kanister, to je bilo sasvim dovoljno za temelj te priče. Čak su u nekim ratnim SDA novinama (Zmaj od Bosne?) krenuli da pišu feljton pletući tu teoriju ali brzo je prekinuto s tim. Rat je stao i ta priča više nije mogla da se priča ali je i prošlo pet godina tako da se više na nju nisu ni vraćali.

KinderLad wrote:

meni bilo veoma zanimljivo

Smeta malo seckanje u prvom delu ali su kasnije popravili

XIII Зимние Олимпийские игры. Лейк-Плэсид. США. 1980 г.

Bili Amerikanac, Rus i naš. I naš se na kraju najbolje obukao.

Plavi šlemovi, tampon zona prije međusobnog bojkota u Moskvi i LA. Bogato iskustvo je Jugoslavija u UN misijama imala

Можда једини преживели примерак чаше/шоље из наменске производње "Пластике" из Житишта. Тј цела производња је била намењена ЈАТу, за послуживање у авионима.
Фабрика, тј мали пластикарски погон, је спижђена рекордном брзином још у првом таласу приватизације. Давно беше кад сам последњи пут чуо за њих, можда још деведесетих.

Најзад нађох и ово, наравно сасвим случајно.

1. Svako je bio zaposlen.
2. Iako je svako bio zaposlen, niko ništa nije radio.
3. Iako niko ništa nije radio, planovi su bili ispunjavani 100%.
4. Iako su planovi bili ispunjavani 100%, trgovine su bile prazne.
5. Iako su trgovine bile prazne, svi su imali sve.
7. Iako su svi krali, nikad ništa nije falilo.

bukvalno ništa od toga nije (bilo) tačno.

Наравно да није. Ово је збирка општих места. Пази, све је "свако", "никад" - све апсолутно. Ал' тек кад се овако скупе на гомилу, апсурдност тих прича се укристалише.

paaa ne?   

odnosno ne znam stav vecine, ja bih u ovu temu racunao sve do odlaska slo i hr npr. 

srj je vec pokusaj mini velike srbije pa to ne bih racunao osim po imenu, sto ono kaze seselj negde u krajini "cuuuti ne govori velika srbija" kada je najbolje otkrio da je "spasavanje" jugoslavije samo bio izgovor i maska za stvaranje velike srbije.

Mmmm, nismo to do sada racunali, to obicno ide u ono o raspadu Jugoslavije i ratovima