Quincy Endicott wrote:msm ne moze Jugoslavija biti i albanska drzava, odnosno ne mogu Albanci biti konstitutivan narod, jer zasto onda ne i Madjari, Bugari ili bilo ko drugi. sa druge strane, Albanaca je bilo previse i bili su geografski skoncentrisani, tako da nisu mogli biti ni nacionalna manjina. da je stvorena albanska republika u okviru Jugoslavije, bilo 1945. bilo kasnije, samo bi se preslo na sledeci stepenik - nezavisnost ili prikljucenje Albaniji.
Nije za tebe, ali nije važno.Quincy Endicott wrote:Bluberi wrote:Ako kažeš da 1981. nije postojala Juga kao državni projekt, iz koje pozicije to govoriš?
Ako je pitanje bilo za mene, moram da orgovorim da ne mislim da nije postojala Jugoslavija kao drzavni koncept (mada se treba upitati kao kakav drzavno-drustveno-politicki koncept jeste postojala), vec da jugoslovenstvo nije postojalo, odnosno da od samih drzavnih i politicih vlasti nije prihvaceno kao nesto sto je fundamentalno ispravno i pozeljno, vec je tolerisano. Jugoslavija je vidjena kao interesna zajednica naroda i narodnosti u cilju sprovodjenja izgradnje samoupravnog socijalistickog sitema a ne kao nesto sto je samo po sebi pozitivno i pozeljno. Kapitalisticka Jugoslavija ne treba da postoji. Pluralisticka Jugoslavija ne treba da postoji. A ako nemas identitetski kostur, onda ta drzava mora da bude super zajebano dobra da bi se odrzala na okupu. Istinski Jugosloveni medj kumunistima su polako skrajnuti i do 80-ih ih vise nije bilo, nisu bili bitan faktor u jugoslovenskoj politici, ako izuzmemo frikove poput Jure Bilica, kojeg je kud_genijalci pomenuo. Verovatno je najveci Jugosloven u SKJ tokom 80-ih bio nesrecni Stipe Suvar.
Да, да. Негде је успело, негде не. Мислим да је најмање успело тамо где је рађено силом. Енглези су нпр. успели да Ирци забораве свој језик, али их је управо терор консолидовао као нацију. Код нас није како треба ни покушано, т.ј. од 45-те наовамо. Оно мало Југословена што се ипак запатило је настало упркос државној политици. А која је по том питању била креативна, чудна, индикативна и, показаће се, контрапродуктивна.KinderLad wrote:No Country wrote:Ма какви, да ли знаш колико Мексиканаца већ живи у САД? 36 милиона, 11% укупног становништва. Зид је потпуно друга прича - зид управо може да им направи Косово.
Не кажем да је канадски рецепт био икад применљив на СФРЈ, само сам дао пример “кровне нације”. Нама би вероватно далеко боље пасовао какав италијански или француски модел. Но нисмо хтели, и то је било то.
Ma ne, u redu to, nego samo kazem da cim je neko odmah tu preko odmah je drugacija dinamika. Da ne pricam o tome sta bi bilo da neko pokusa da se otcepi i pripoji Mehiku.
Italijanski model (ili jos bolje nemacki) je bio primenjiv tj nije ispao ali trebalo je, na jugoslovenske slovenske narode. Cak i Nemci nisu uspeli da asimiluju Elzas i Lotringen iako su ih "na vreme" pripojili. Prosto, Evo ti Katalonija, pa Skotska. Jednostavno dinamika politicka je mnogo komplikovanija, "starija", etnicke grupe su utemeljenije, sa mnogo duzim istorijskim secanjem, nasledjem od onih koje sa sobom donose raznorazni doseljenici i doseljenicke kulture (ukljucujem tu i hispano) u Severnu Ameriku. Mislim, Norveska je ceo 19. vek bila u okviru Svedske (sa samoupravom), pa sto nije postala jedna politicka nacija? Da ne pricam koliko je pre toga bila pod Danskom. Jednostavno, Evropa je nesto drugo (ukljucujuci tu i Balkan, naravno, cak i Malu Aziju)
...и наравно, да су чике из комитета имале мало другачију директиву. Вероватно вам све ово звучи као бајка, али имала је та земља и својих добрих дана, и одрастали су у њој неки клинци жељни и тог, свејугословенског, идентитета. Усудио бих се рећи да је у мојој генерацији, макар у Београду, то било и доминантно осећање.
Zuper wrote:
Da su Albanci ziveli dobro ili jednako dobro kao ostali ne bi imali toliko inicijative da izlaze.
Stavise, danas kada vise kako im "dobro" ide kao nezavisnim pozitivna secanja na Jugoslaviju se vracaju.
No Country wrote:
...
Поента је: могло је да успе, да је било воље и памети. Пре свега југословенство је морало да се јасно разликује од препакованог великосрпства. Затим је требало инсистирати на “цртици” - ти си све што мислиш и осећаш да јеси, Мађар, Албанац, Тутси, али и Југословен. Што рече Стив Ханингтон звани Стева Шумадинац: “Нисам жут, нисам бео...” То је уједно и одличан начин да се избегне, показаће се прескупа, запетљанција о “конститутивним народима”. Сви су конститутивни, и ћао.
Могло је. Мислим да смо чак били доста близу, крајем 70-тих/ почетком 80-тих, можда нам је само каква добра катарза фалила, да смо на неко лудилу рецимо узели СП у фудбалу...
No Country wrote:Да, да. Негде је успело, негде не. Мислим да је најмање успело тамо где је рађено силом. Енглези су нпр. успели да Ирци забораве свој језик, али их је управо терор консолидовао као нацију. Код нас није како треба ни покушано, т.ј. од 45-те наовамо. Оно мало Југословена што се ипак запатило је настало упркос државној политици. А која је по том питању била креативна, чудна, индикативна и, показаће се, контрапродуктивна.KinderLad wrote:
Ma ne, u redu to, nego samo kazem da cim je neko odmah tu preko odmah je drugacija dinamika. Da ne pricam o tome sta bi bilo da neko pokusa da se otcepi i pripoji Mehiku.
Italijanski model (ili jos bolje nemacki) je bio primenjiv tj nije ispao ali trebalo je, na jugoslovenske slovenske narode. Cak i Nemci nisu uspeli da asimiluju Elzas i Lotringen iako su ih "na vreme" pripojili. Prosto, Evo ti Katalonija, pa Skotska. Jednostavno dinamika politicka je mnogo komplikovanija, "starija", etnicke grupe su utemeljenije, sa mnogo duzim istorijskim secanjem, nasledjem od onih koje sa sobom donose raznorazni doseljenici i doseljenicke kulture (ukljucujem tu i hispano) u Severnu Ameriku. Mislim, Norveska je ceo 19. vek bila u okviru Svedske (sa samoupravom), pa sto nije postala jedna politicka nacija? Da ne pricam koliko je pre toga bila pod Danskom. Jednostavno, Evropa je nesto drugo (ukljucujuci tu i Balkan, naravno, cak i Malu Aziju)
Поента је: могло је да успе, да је било воље и памети. Пре свега југословенство је морало да се јасно разликује од препакованог великосрпства. Затим је требало инсистирати на “цртици” - ти си све што мислиш и осећаш да јеси, Мађар, Албанац, Тутси, али и Југословен. Што рече Стив Ханингтон звани Стева Шумадинац: “Нисам жут, нисам бео...” То је уједно и одличан начин да се избегне, показаће се прескупа, запетљанција о “конститутивним народима”. Сви су конститутивни, и ћао.
Могло је. Мислим да смо чак били доста близу, крајем 70-тих/ почетком 80-тих, можда нам је само каква добра катарза фалила, да смо на неко лудилу рецимо узели СП у фудбалу...
otto katz wrote:Te žalopojke o nepotporenom jugoslavenstvu su neozbiljne i nemaju nikakve veze s realnošću. Onaj ko bi od '45. krenuo u pretapanje Slovenaca i Hrvata u Jugoslavene, prošao bi isto kao i kralj Aleksandar. SFRJ je u vrijeme stvaranja tog koncepta, u vrijeme NOB i poslije u vremenu njegove realizacije bila jasno postavljena na izgradnji nacionalnih socijalističkih republika. Pretpostavka je bila globalna pobjeda socijalizma u budućnosti i globalni savez socijalističkih republika u kojem nacionalno pitanje pripada prošlosti. Istorija je iznevjerila i to je to.
Rekoh da je istorija iznevjerila, utoliko gore po nju.KinderLad wrote:otto katz wrote:Te žalopojke o nepotporenom jugoslavenstvu su neozbiljne i nemaju nikakve veze s realnošću. Onaj ko bi od '45. krenuo u pretapanje Slovenaca i Hrvata u Jugoslavene, prošao bi isto kao i kralj Aleksandar. SFRJ je u vrijeme stvaranja tog koncepta, u vrijeme NOB i poslije u vremenu njegove realizacije bila jasno postavljena na izgradnji nacionalnih socijalističkih republika. Pretpostavka je bila globalna pobjeda socijalizma u budućnosti i globalni savez socijalističkih republika u kojem nacionalno pitanje pripada prošlosti. Istorija je iznevjerila i to je to.
Postoji samo taj mali zajeb što nešto što se gradi na naciji(nacionallnim socijalističkim republikama) nema previše šansi da jednom samo od sebe odluči da pripada prošlosti. Od slične boljke boluje i EU.
Тито је могао да их претапа у шта год је хтео, да је хтео. Као што их је претапао из љутих стаљиниста у антистаљинисте, самоуправце, несврстане и шта још не. И такође не мислим да су националне социјалистичке републике биле баш тако кристално јасне 45-те.otto katz wrote:Te žalopojke o nepotporenom jugoslavenstvu su neozbiljne i nemaju nikakve veze s realnošću. Onaj ko bi od '45. krenuo u pretapanje Slovenaca i Hrvata u Jugoslavene, prošao bi isto kao i kralj Aleksandar. SFRJ je u vrijeme stvaranja tog koncepta, u vrijeme NOB i poslije u vremenu njegove realizacije bila jasno postavljena na izgradnji nacionalnih socijalističkih republika. Pretpostavka je bila globalna pobjeda socijalizma u budućnosti i globalni savez socijalističkih republika u kojem nacionalno pitanje pripada prošlosti. Istorija je iznevjerila i to je to.
KinderLad wrote:Još 2-3 Gola otoka, jedan za crnogorske staljiniste, drugi za hrvatske, a treći za slovenačke nacionaliste. Nešto sumanjm da bi upravnici bili Makedonci
паће wrote:KinderLad wrote:Još 2-3 Gola otoka, jedan za crnogorske staljiniste, drugi za hrvatske, a treći za slovenačke nacionaliste. Nešto sumanjm da bi upravnici bili Makedonci
Ма, Југословени. Задрти.
А гле, баш сам за Ота могао да ставим руку у ватру да је Југословен through and through.Pa ja slučajno jesam, ali nisam slijep da ne vidim Hrvate i Srbe through and through i to s višegenaracijskim naslijeđem.No Country wrote:Аман, бре. Нико није рекао да је људе требало насиљем утеривати у југословенство. Чини ми се да сам негде рекао супротно: да је насиље обично веома контрапродуктивно код дотичног процеса?
Него Ото и његове пароле...
Zašto se uporno prenebregava činjenica da je dotični A. bio vrlo lepljivih ruku?KinderLad wrote:паће wrote:
Ма, Југословени. Задрти.
Pa da. Samo što više zamišljam tu jugoslaviju u kojoj integralni jugosloveni u zatvorima drže crnogorske boljševike, hrvatske nacionalne elemente i koja se gleda preko nišana sa SSSR-om...nekako mi ta socijalistička jugoslavija sve više izgleda kao da je pravi Aleksandar Karadjordjević, a ne Tito
Културом и јунаштвом. Ајде, Ото, не било ти тешко, рашчлани малко како се то вишегенерацијско наслеђе, што буржоаско што феудално, уклапа у тај твој "научни материјализам"? Социјализам је хтео да ствара новог човека, да кали челик, и битна је била класа а не нација. Нација се поштовала у опресивним режимима, а у новом & праведнијем друштву је имала да одумре. Песма се, сигуран сам да се сећаш, звала Интернационала, а пролетери су били са свих страна.otto katz wrote:Pa ja slučajno jesam, ali nisam slijep da ne vidim Hrvate i Srbe through and through i to s višegenaracijskim naslijeđem.No Country wrote:Аман, бре. Нико није рекао да је људе требало насиљем утеривати у југословенство. Чини ми се да сам негде рекао супротно: да је насиље обично веома контрапродуктивно код дотичног процеса?
Него Ото и његове пароле...
Mr.Pink wrote:de si vido hrvatskoga staljinistu
|
|
|
Home
by Zuper Mon Dec 10, 2018 3:00 pm
Nektivni Ugnelj