Aerodromi i sve u vezi putovanja nebom

Mr. Moonlight wrote:

yoyogi wrote:A što ti ne putuješ na račun firme? Šljivare od firmi ne šalju na put avionom?

grešiš silno sinak, letenje na račun firme se ne računa, jedini je plezir letenje zbog sebe

Ima tu druga strana, izgleda da ti je nepoznata. Od firminih putovanja sam nakupio 1,6 miliona milja.

To sam onda iskoristio za svoja putovanja. Deset puta biz class Sydney - Bangkok, jednom nije bilo ništa na poene nego prva klasa, to sam probao.

Biz klasa je na spratu zbog svoda koji je dosta kos. Prva klasa je u nosu konusa, kao u srednjem ramu na slici.



Kapetan dođe, u punoj uniformi, pozdravi te imenom i prezimenom i lično ti sipa ti šampanjac "Dom Perignon".

Sto ima stolnjak, metalni escajg, porcelanski tanjiri. Prvo dođe predjelo, kulinarsko čudo



Onda glavno jelo (na meniju je bilo 8 različitih jela). Ja sam bio za pastu



Pa korpa svežeg voća



U sred kabine bokal sa svežim cvećem. Dobiju se pidžame (ima kabina za presvlačenje), velika sedišta mogu da se spuste u ravno.

Pa šta? Ako neko ode na masažu 3,000 dinara pa priča kako je uživao, što ja ne bih pričao o prvoj klasi koju sam probao?

Nezavisno, sa tolikim brojem poena dobiješ "upgrade" i ti i ko putuje sa tobom (kada je economy prebukirana, onda stave one sa poenima u biz u kojoj ima mesta).

yoyogi wrote:

Mr. Moonlight wrote:

grešiš silno sinak, letenje na račun firme se ne računa, jedini je plezir letenje zbog sebe

Ima tu druga strana, izgleda da ti je nepoznata.

O da, naravno da mi je nepoznata, ne letim ni 30 godina.

Mr. Moonlight wrote:

yoyogi wrote:

Ima tu druga strana, izgleda da ti je nepoznata.

O da, naravno da mi je nepoznata, ne letim ni 30 godina.

Ja sam posao promenio da bih prestao da putujem. Dotle mi je bilo dokurčilo. Imati spremnu torbu i pasoš svaki dan u ofisu, ne znaš da li ćeš se vratiti kući uveče.

jogi na prvoj liniji 'fronta' kapitalistickog, ustane u 5:30 ne znajuci da li ce se navecer vratiti svojima

udarna pesnica japanskog telenora, ekspert za korporativne eskalacije i telece kotlete i aviJone

izvini, ali fuj

ugasi se

meni da je do tih korpo sranja, naduvao bih se i gledao questa na cnn

a ne nekog random neinventivnog lika 'iz svilajnac'

Mr.Pink wrote:meni da je do tih korpo sranja, naduvao bih se i gledao questa na cnn

a ne nekog random neinventivnog lika 'iz svilajnac'

Svilajnac, pojma nemaš. Klikneš sada na CNN.com i ideš kroz tehnologiju koju sam svojim rukama i znanjem instalirao u Atlanta, Georgia.

Dve nedelje je trebalo da se to postavi, konfiguriše,  istestira, odobri i da se pare prebace na račun moje firme, završen posao. Bilo je 18 miliona dolara opreme.
Oni koji to znaju da urade, njih šalju biz klasom na sajtove.

Verovatno je poznato iz mojih postova koliko lično mrzim tu medijsku kuću, CNN. Opet, agnostic, neka rade šta hoće.

Mr. Moonlight wrote:

yoyogi wrote:A što ti ne putuješ na račun firme? Šljivare od firmi ne šalju na put avionom?

grešiš silno sinak, letenje na račun firme se ne računa, jedini je plezir letenje zbog sebe

Ајде буди мало човек, разуми и ти њега. Досад су га слали бродом, и то као веслача, обрадовао се човек промени.

паће wrote:

Mr. Moonlight wrote:

grešiš silno sinak, letenje na račun firme se ne računa, jedini je plezir letenje zbog sebe

Ајде буди мало човек, разуми и ти њега. Досад су га слали бродом, и то као веслача, обрадовао се човек промени.

FaceBook, LinkedIn, sve moji korisnici. Na mojoj opremi, stotine miliona dolara, ne drže ono što nisu vaši selfiji, slike mačaka i beba.

Tamo drže ono što im pravi pare.

Jednom mesečno, vidim eskalacije njihovih problema, oni su ništa prema bankama. Te eskalacije, to je moj posao.

Mislim da si malo pobrkao principe vlasnistva, da ne poznajes bas najbolje na cemu Facebook zaradjuje, ali i da dizes u nebesa zaboravljene tehnologije.

Filipenko wrote:Mislim da si malo pobrkao principe vlasnistva, da ne poznajes bas najbolje na cemu Facebook zaradjuje, ali i da dizes u nebesa zaboravljene tehnologije.

How yes no.

Amazon, drži sve podatke starije od godinu dana na trakama, kao 1960-te.

Facebook drži tvoje smeće na najjeftinijim mogućim hardverima.

Linekdin, isto tako.

instagram, na još gorim govnima.

Tamo gde oni prave pare, tu sam ja. Nema njihovih para bez mene i bez moje tehnike. Doduše, ako oni prave pare, pravim i ja.
To je tehnika van dometa znanja domaćinstava i onih koji gledaju TV serije.

A ribe (one sa brkovima) misle da nešto znaju.

Nagoya, CentrAir aerodrom.

Nasuta zemlja, izgrađjen da zameni stari (Komaki) za World Expo 2005.



Unutar aerodroma, kao japansko selo






Imaju i italijanski trg




Radnje, restorani







Dah Zapada




Francuski trg



Tačno da dođeš tamo i kada ne putuješ i da provedeš dan










300m spit koji ide do sredine piste, za posmatranje aviona, besplatna tura, sa vodičem:



Jedini na svetu onsen u okviru aerodroma. Sediš u banjskoj vodi i posmatraš dešavanaj na pisti:



Nikakva urlanja na razglasu, pretresi, vatanja, redovi, maltretiranja.

Centrair je verovatno najbolji i najefikasniji aerodrom na svetu. Da bi se nasao na vrhu i prevazisao Changi (Singapore), Chek Lap Kok (Hong Kong) ili Incheon (Koreja), fale mu putnici i "economy of scale". Centrair ima 10-15 miliona putnika godišnje (Surčin ima 5 miliona) dok aerodromi poznati kao najbolji na planeti (ova 3 što sam nabrojao) imaju 40-60 miliona putnika.
Tako, nalazi se uvek u prvih 10. Da ima kategorija "<15 miliona putnika" bio bi ubedljivo prvi.

Од тих насутих аеродрома сам слетао на стари Хонг Конг и Инчеон.

Од аеродрома највише ценим да ли има станицу воза. Преседање за наставак пута је увек смор. Овако се спустиш у подрум, уђеш у воз и изађеш у центру града.

Једна ствар коју ценим код Нарите сам тек накнадно скапирао. Кад год сам био аеродром је био празан. Пасоши, контроле, воз, свуда мало људи чека. А управо слетео џамбо са 500 путника, а и пре и после њега још по неки.

Kada sam se vraćao sa severa krajem oktjabrija, u avionu bio i - Rasta. Ponašao se vrlo pristojno. 
Već godinama gunđam (u sebi) na ponašanje našijenaca u avionu kada se vraćam, ali ovog puta je atmosfera bila svetska iako naša. Ispred mene do prozora je sedela jedna ženska selebtiti relativno kukaste kljuke (ne prepoznadoh je), i dobrim delom puta ju je muvao neki tip iz mesta do prolaza, žalio sam tipa u sredini koji je trpeo jake vazdušne ciklone. Naši slavni umeju da budu i dobri i loši. Miloš Radović je samozatajan, kupio samo jedan sendvič "za poneti", Snežana Dakić umiruje glasnog sina, a Petrović Piroćanac (samo nekoliko meseci pred smrt) u društvu nekog tipa u crnom, koji je neobično ličio na onog guzatog Mirkovića, išao mi je na živce. Taj guzonja je prolazio kroz avion kao da nosi živo pras u vreći kroz autobus za jug.
Pilot pred svako ukrcavanje pozdravlja putnike u društvu glavne ljubavnice, i pokušava da na licima putnika otkrije mogućeg samoubicu. Neposredno pred početak instrukcija na našim avionima uvek dolazi do kratkog prekida struje. To je opasno, jer signalizira izanđalost opreme i ukazuje na moguće crkavanje elektrike u vazduhu, a to obavezno dovodi do "imerdžensi sletanja posle kruženja i trošenja goriva". Ali, nama se žuri, neki i ne znaju, pa eto. Vozi, majstore. 
Poslednjih godina piloti su sve mrzovoljniji dok se obraćaju putnicima s "osnovnom podacima".
Ne sećam se kada sam poslednji put razgovetno čuo 2letimo na toliko i toliko fita, preko te, te i te zemlje".
Kao da postaje običaj da se glavni stjuard obraća U IME PILOTA, koji je valjda ili pijan ili zaspao.
Nema klope, nema tolje ljudske pilotove reči, nema više ničega.
A usložnila se pasoška kontrola a time i produžila, putnici se mole za razumevanje.

Sotir wrote:Од тих насутих аеродрома сам слетао на стари Хонг Конг и Инчеон.

Од аеродрома највише ценим да ли има станицу воза. Преседање за наставак пута је увек смор. Овако се спустиш у подрум, уђеш у воз и изађеш у центру града.

Једна ствар коју ценим код Нарите сам тек накнадно скапирао. Кад год сам био аеродром је био празан. Пасоши, контроле, воз, свуда мало људи чека. А управо слетео џамбо са 500 путника, а и пре и после њега још по неки.

To je uvek tako. Efikasnost.

Nagoya je još bolja. Ima voz pravo sa dolazaka, u centar grada, 22 minuta. Sa mestom za kofere, nije "general purpose" voz.

Sotir wrote:Од тих насутих аеродрома сам слетао на стари Хонг Конг и Инчеон.

To je onda bio stari Kai Tak, Hong Kong. Novi je Chek Lap Kok, on je nasuta zemlja.

Sletanje na (stari aerodrom) Kai Tak, uvek je bila drama. Nemam svoje slike, on je zatvoren 1998, pre digitalnih kamera. Avioni su maltene padali kao kamen sa neba. Jedna pista i nula nesreća, decenijama.

Na dužim putovanjima, najbolje da uzmete Rolls Royce.

Moj prvi posao gde sam zaradio pare od programiranja je bio baš Rolls Royce.

Mašina sa svojih senzora šalje analogne podatke, programer (kao ja) ih svojim programom konvertuje i prikazuje na ekranu u pilotskoj kabini. Nisam ja bio jedini, nas 50 koji smo to radili.



Ne samo to. Mašina radi "dial home", svaku nepravilnost šalje u centar gde stotine inženjera na ekranima prati svaku mašinu u vazduhu. Pilot nekada i ne zna kada mu neko iz tog centra kaže šta mu se dešava.

Moja pokojna majka, uramila moju diplomu i pohvalu iz Rolls Royce, okačila na zid, radnica po smenama u fabrici, nikada pre nije bila čula za tu firmu ali joj izgledalo lepo, na memorandumu Rolls Royce i na stranom jeziku i sa imenom njenog sina.

Po povratku u Srbiju, trebalo mi je dva sata da biram posao, IBM ili Unisys. Nekoliko preostalih stručnih ispita, sve desetke, profesori prihvatili to moje iskustvo, još tražili da im pokažem listinge, dokumenta, funkcionalne specifikacije šta je posao bio.
Možda su i sami profesori sanjali da rade nešto tako važno.

27. septembra 2011. kolega koji je bio u Sijetlu (US), odatle dolaze finalni proizvodi Boeing (naš veliki korisnik, kod njih je i bio) , slikao ekran TV-a u hotelu i poslao mi ovu sliku.

To je bio prvi isporučeni Boeing 787 "Dreamliner". ANA, najbolja avio firma na planeti, kupila je prvih 55 primeraka tog vazduhoplova.



U Nagoji na aerodromu, svaki dan može da se vidi ovaj neobičan avion. Boeing 747, Jumbo, kao da mu nije bila dovoljno istaknuta glava po kojoj je postao ikona avio saobraćaja, ima i hrbat kao kamila.
On prevozi delove iz Japana u Ameriku, nekoliko puta dnevno, mislim da ih imaju bar 4 komada.



Na panou, na promenadi aerodroma, kaže šta se dešava. Utovar krila



Nekoliko puta sam gledao proces uživo



Drugi pano, isto na promenadi, kaže da se 35% delova B-787 pravi u Japanu. Ako se izuzmu motori (Rolls Royce) onda je to bliže 55%. bStavio sam (preveo) ko su proizvođači. Kawasaki, Mitsubishi, Hitachi, Subaru. Sve moja oprema iza toga.



Bio sam tim avionom 5-6 puta, Bangkok Suvarnabhumi airport



Unutra, milina. Tih, nečujan. Prozori duplo veći nego u klasućnim putničkim avionima. Nemaju zavesice



Sami se zatamnjuju ako je sunce sa te strane (pronalazak firme NCR, gde sam nekada radio, foto stakla, kao za naočare)



Još je važno, klasični putnički avioni drže pritisak u kabini kao na 2,900m. Dreamliner ga drži kao na 2,200m. na odredište se stiže odmorniji, kao da nema jetlag.
Sa tim je i hrana (Thai Airways godinama za redom dobija nagrade za najbolju ekonomsku klasu na planeti) je ukusna kao u restoranu. Osećaj ukusa je potpuno drugačiji (jednostavno, ukus se na toj visini drugačije oseća) na 2,900m se osećaj ukusa degeneriše, na 2,200m je prihvatljivo.

yoyogi wrote:

Sotir wrote:Од тих насутих аеродрома сам слетао на стари Хонг Конг и Инчеон.

To je onda bio stari Kai Tak, Hong Kong. Novi je Chek Lap Kok, on je nasuta zemlja.

Sletanje na (stari aerodrom) Kai Tak, uvek je bila drama. Nemam svoje slike, on je zatvoren 1998, pre digitalnih kamera. Avioni su maltene padali kao kamen sa neba. Jedna pista i nula nesreća, decenijama.

Sensei, da li možete da nas uputite na izvor ovog Vašeg saznanja da nije bilo nesreća na starom HKG? Svi internet pretraživači, NTSB arhive, medijske arhive, ugledni i pouzdani internet-forumi tvrde da je bilo najmanje 15 ozbiljnih nesreća sa ukupno najmanje 214 stradalih u tih 15 nesreća...
Možda pod 'nula nesreća' mislite da nije ni jedan avion pao na zgrade pre i tokom 'chekerboard turn' manevra i tokom ispravljanja letelice na izlasku iz tog manevra? Ako ste na to mislili onda ste u pravu, sensei. Ako niste na to mislili onda predlažem da hitno obavestite i NTSB i National Geographic i sve svetske medije da imaju pogrešne informacije...

Smesta obaveštavam sve, samo pušenje je zabranjeno.

Sensei, veoma je lepo od Vas što ćete obavestiti svet da je sve pogrešno, i da je ono što Vi kažete jedina Istina. Što se tiče drugog dela Vaše rečenice mogu samo da ponovim ono što sam Vam već nekoliko puta napisao - pozdravljam Vašu otvorenost po pitanju Vaših fetiša, fantazija, seksualne orjentacije, čega god, i spremnosti da otvoreno govorite i o vlastitoj fascinaciji felacijom. Međutim, na Vašu žalost, seksualni kontakt bilo koje vrste sa muškarcima nije nešto što me privlači. Ali opet kažem, ponavljam - neka cveta hiljadu cvetova! Bravo, sensei!

U odbranu senseia, i ja metodom googlanja tvrdim da nije bilo nesreća na Kai Taku sa smrtonosnim ishodom. Ima onaj jedan 747 čiji je pilot zaboravio da ukoči pre nego što mu je letelica upala u more do kolena. Za druge nisam čuo.

ANA je daleko od najbolje avio kompanije na svetu. Zapravo od svega sa čime postoje konekcije na putu za Tokyo, samo je Aeroflot gori ali njega barem vadi to što je jeftiniji. I Dreamliner nije toliko seksi kao što piše gore, šije ga A-380 onoliko, naročito ako vam zapadne sedište na gornjoj platformi. I bez toga, LED osvetlenje u bolesnim bojama u 787 je toliko iritirajuće da je nasilni spavaž po svaku cenu jedino izvesno spasenje od haludža.

https://en.wikipedia.org/wiki/Kai_Tak_Airport#Incidents_and_accidents

Kondo wrote:U odbranu senseia, i ja metodom googlanja tvrdim da nije bilo nesreća na Kai Taku sa smrtonosnim ishodom. Ima onaj jedan 747 čiji je pilot zaboravio da ukoči pre nego što mu je letelica upala u more do kolena. Za druge nisam čuo.

Ovo je suština. Sensei ima stav da je samo ono što On napiše Istina i da nema druge Istine osim Njegove. Ono za šta On nije čuo ne može da postoji, ne može da bude činjenica, jer On zna sve. Sve o svemu.
Sotir je ostavio link sa wikipedije, razumnom čoveku je i to dovoljno da posumnja u svoju tvrdnju i da istraži malo, da proveri, da se raspita.
Sensei ne otvara linkove.
Sensei zna.

Pušitelju moj, to su nesreće koje se pripisuju avio kompanijama, ne aerodromu. Ili, zbog kompaktnosti teritorije Hong Kong da ih pripišemo vladi Hong Konga? Avioni se rušili u planine, brda, ostrva. Kakve veze sa aerodromom i njegovim vođenjem ima što se 1965. srušio posle poletanja u more srušio američki transportni?

Da iskoristoim teaching moment. U ćerkinoj školi, članici asocijacije 3,000 takvih škola, na nivou kampusa blokirani su sajtovi Google i Wikipedia. Blokirani, isto kao pornografski sajtovi.

Što učenicima treba je na njihovom međunarodnom sajtu, kojem oni imaju pristup i u školskoj biblioteci koliku mislim ni gradovi srednje veličine nemaju.

Zašto to: da se osigura da se deca ne degenrišu kao ovaj kreten koji iz svilajnačkog šupka i gogla stvari koje ne razlikuje i ne razume. Sa ovakvima kao ovaj, nemojte posle da se čudite kadavam "investitor" dođe da mu motate kablove, kao duševni bolesnici i to za 200 EUR.