Tupan dana

Sotir wrote:OTOH,

сад сам разумео шта си хтео да кажеш, да се сваког месеца наредних 50 година улаже по 100 долара, и на крају тог периода уз камату од 7% годишње се може добити скоро пола милиона долара.

Толико невероватан сценарио да није ни чудно да те нисам разумео.

паће wrote:
Елем, нико још није набројао десет чувених случајева кад је толика камата и исплаћена.

ontheotherhand wrote:

паће wrote:
Елем, нико још није набројао десет чувених случајева кад је толика камата и исплаћена.

Ako/kad ne isplate, krećemo ka bankama sa di su naši nofci vilama.

Creepy Uncle wrote:ne bih da rušim ovog investicionog Sneška, ali samo ime sugeriše da je potrebno kupiti akcije 500 kompanija da bi se došlo do ovog proseka. onaj ko može da kupi akcije 500 kompanija uglavnom nema nikakvih problema sa likvidnošću. a onaj ko nema te pare, mora da razmišlja o portfoliju i da bude u daleko većem riziku.

ono što ontheotherhand sugeriše je stavljanje par miliona dolara na miran rast, pa ako pukne cela kapitalistička ekonomija, pući će i te pare. investiranje kakvo srednja klasa može danas sebi da priušti je spekulativne i visoko rizične prirode a u današnjoj ekonomiji je i 2 posto kamate prava premija.

Gargantua wrote:Ja mislim da se "sirotinja" i "višak novca, za štednju/investicije" nekako pojmovno isključuju.

Sirotinja ne štedi niti investira, a malo što uštedi potroši tokom godine na par vanrednih troškova (mimo hrane, računa, obuće i odeće). A i šta ima da se "investira" štednja od par hiljada evra, to se čuva za nedajbože, nisu to pare za nekakvo "oplođavanje".

otto katz wrote:E al kad se sirotinja ponada, onda ima inflacija i burzovni krahovi da im se te nade uzmu. Još nije bilo da nije bilo, pak ni vezdar ne bu da ne bu.

otto katz wrote:E al kad se sirotinja ponada, onda ima inflacija i burzovni krahovi da im se te nade uzmu. Još nije bilo da nije bilo, pak ni vezdar ne bu da ne bu.

ontheotherhand wrote:

otto katz wrote:E al kad se sirotinja ponada, onda ima inflacija i burzovni krahovi da im se te nade uzmu. Još nije bilo da nije bilo, pak ni vezdar ne bu da ne bu.

Tako možeš da kažeš da ne vredi izaći iz kuće danas jer postoji mogućnost da ćete udariti kola. Ili napasti jato gavranova doč čekaš bus ko mene na NBG.

Svakako je bolje dati pare u ovakav fond nego na gluposti tipa novi smartfon ili netflix striming.

Mr. Moonlight wrote:

ja mislim da se jedino isplati potrošiti pare na zadovoljstvo

Creepy Uncle wrote:tako je poceo i Noskich a sada kopa po kantama.

ontheotherhand wrote:Nisam siguran da li baš razumem ton tvog posta Saike, sarkastičan ili ne?

Mr. Moonlight wrote:

ja mislim da se jedino isplati potrošiti pare na zadovoljstvo

Ima raznih vrsta zadovoljstava. Lično, pre bih 1k evra dao na nešto što mi pruža mnogo trajnije zadovoljstvo nego na tako efemernu robu kao mobilni bilo koje a posebno tzv. visoke klase.

xie saike wrote:
pa ne znam da li se ti zezas kada kazes nemojte uplatiti kabl ili uzeti mobilni telefon na rate da biste postali investitor koji ce opasno da profitira. to je prosto nemoguce, takvi ljudi nemaju ni za najmanju proviziju za brokerski ili slican invest posao. time se npr u srbiji mogu baviti oni koji imaju preko 1000-1500 evra plate, plus mozda neke dodatne prihode sa kojima bas u datom momentu ne znaju sta da rade, ili nemaju neki skup hobi.

Polovina odraslog stanovništva Srbije5 je 2016. godine imala (ukupne raspoložive) prihode manje od 213 evra, a tri četvrtine6 su imale prihode manje od 312 evra. Osamdeset posto stanovništva je imalo prihode manje od 344 evra, dakle prihode koji su tridesetak evra manji od “prosečne zarade” za 2016. godinu. Tek deveti prihodovni decil “prebacuje” aritmetičku sredinu zarada i dostiže na svom vrhu čitavih 444 evra. Dakle, samo oko 15 posto stanovništva ima prihode jednake ili veće od zvanične “prosečne zarade”, a 10 posto ima prihode veće od 444 evra.

Ako uporedimo mesečne prihode sa zvaničnim zaradama u Srbiji, vidimo da oko 40 odsto stanovništva ima prihode manje od minimalne zarade, a sledećih preko 40 odsto prihode manje od prosečne zarade. Prihode manje od zvanične minimalne potrošačke korpe ima čak 70 odsto stanovništva, dok prosečnu potrošačku korpu može da priušti manje od 10 odsto stanovništva sa najvišim prihodima. Treba naglasiti duboko uznemirujući karakter postojanja dve različite “potrošačke korpe”, koje svedoči o odnosu države prema siromašnim građanima kao građanima drugog reda, koji imaju manje potrebe od ostatka društva.

Da bismo došli do zaista visokih prihoda u Srbiji, bilo bi potrebno da raspolažemo podacima o prihodima promila, hiljaditih delova stanovništva, što nažalost nije dostupno u postojećim izvorima, pa ni na Eurostatu.

Prihodi čuvenog “jednog procenta” na vrhu (tzv. stotog percentila) počinju već od 914 evra, što i pored toga što su za većinu građana Srbije nezamisliva primanja, nisu nikakve vrtoglavo visoke cifre.
…

https://pescanik.net/sta-znaci-prosecna-zarada-ako-je-vecina-nema/

Gargantua wrote:Pa ovde se radi o prijavljenim zaradama. Verovatno su proseci i medijane nešto viši jer fin broj ljudi prima keš na ruke ("realne" zarade), plus "gazde" koriste novac iz firmi na razne načine a ne samo preko prijavljenih zarada. 

No, da, kolektivno samoubistvo.