Kripl fajt domaćih mra aktivista
МАРКО МАЛЕНЧИЋ – ПЕДЕР БОГОСЛОВ:
ВИВИСЕКЦИЈА ПЕДЕРСКОГ УМА
Познати сам критичар феминистичког лобија. Будући да феминистички лоби предводе лезбијке (Тања Игњатовић, Бобана Мацановић, Сташа Зајовић, Адриана Захаријевић, Зорица Мршевић) оне воде рат против мене. Дабоме да немају аргументе, па раде оно што једино могу: да ме вређају лепећи ми апсурдне етикете.
Мушки хомосексуалци подупиру лезбијке у њиховој борби против „хегемоне хетеросексуалности”, „токсичног маскулинитета” и „патријархата”, па ме и они мрзе. Наравно, ни они немају аргументе у полемици са мном, па ме само вређају, као што то чине лезбијке. Исти је то погани сој.
Јуче – у четвртак 3. јануара – у на фејсбук страници Зорана Јовичића oбјављен је чланак лезбијке Taње Игњатовић „Завршни чин”, oбјављен у Пешчанику у уторак 1. јануара 2019. Први сам дао коментар. Дабоме да сам у њему критиковао лезбијско-феминистички лоби. Записао сам: „Тања Игњатовић би требало да буде срећна што је министар Зоран Ђорђевић. Да је Владислав Ђорђевић не само да не би добиле леценцу, него би све биле и забрањене.” То је логичан коментар неког ко је доследан и непомирљив критичар лезбијско-феминистичког лобија. Наравно, добио сам подршку оних који су за породичне вредности. Мој став да сва лезбијска удружења треба забранити вероватно се није свидео лезбијкама, али оне се нису буниле. У заштиту лезбијки и њихових права стао је један педер – Марко Маленчић. Његова полемика са мном има велику дидактичку и научну вредност, јер указује како функционише педерски ум. Уврнуто.
Педер Марко Маленчић је започео своју критику циничним смехом (23:55): „Hahaha.” Само педеру може у целој тој дискусији нешто бити смешно. Нормалним људима је антипородична политика лезбијско-феминистичког лобија управо жалосна чињеница. Само је педеру је ту нешто смешно. Ништа ту није смешно, педеру мој. Тужно је што ЛГБТ лобисти разарају везе и породице. Затим је Марко додао у педерском маниру: „vidi vidi”. Педери су склони том леженом, колоквијаном начину обраћања. Они су мушкарци са женским мозгом, па се обраћају сваком са том врстом клиначке непосредности. Њихов мозак не размишља зрело и логички, него детињасто и луцкасто.
Затим је тај педер приметио да сам „morаlni pigmej”. Можда нисам морална громада. Имам мана, као и сви људи. Али по чему сам то „moralni pigmej”? Али где су докази за то? Које их овај педер читаоцу полемике нуди? Није изнао ниједан. А да нисам можда „moralni pigmej” зато што доследно и упорно критикујем антипородични ЛГБТ лоби, па тиме и његову „топлу браћу”? Биће да је то у питању. Педеримa су „moralni pigmeji” сви они који критикују њихову педерску агенду. За нормалне хетросексуалне мушкарце и жене „moralni pigmeji” су људи са моралним манама, али не и критичари антипородичне политике друштва. Али у педерском уму све је обрнуо од нормалног. Стога Марко, као сексуални и морални педер, обрће тезе. Будући „moralni pigmej”, он то приписује мени.
Затим ме је тај морални горостас назвао деминутивнoм „Vladica”. Ја сам јавна личност, а елементарна култура захтева да се јавним личностима обраћамо пуним именом и презименом, а не фамилијаризмима и тепањима. Али педерима је – као и лезбијкама – „лично политичко”, па се у јавној расправи интимизирају са саговорником, као што то чине са својим сексуалним партнерима. За педере не постоји разлика између јавног и приватног. Ја сам за јавност Владислав Ђорђевић, а за моју маму и мог тату Владица. Педер Марко ту разлику не схвата.
Затим ми је спочитао да сам га назвао „firerom”. Сувише је он мали да би га ико сматрао „вођом” било чега. Марко је спадало и луцпрда, а не вођа било чега и било кога, тако да му титула фирер сигурно не пристаје. Човеку се привиђају фатаморгане.
Затим је овај свршени богослов приметио да сам се „uzjebao”. То већ није коловијализам, ни фамилијаризма, већ прави вулгаризам. Он је део речника припростих ђилкоша, кафанских дрипаца, уличних мангупа, белосвертских протува и незрелих пубертетлија, а не дипломираних богослова и црквених упосленика. То је израз из полупорнографских ријалитија, а не из светачких житија. Марко је човек квалификован за „Парове” и „Фарму”, а не за било коју верску службу. Он је ругло СПЦ и уопште српства.
На крају првог коментара је започео дискусију о Јеврејима и нацистима. На први поглед, то се може чинити правим куриозитетом, јер спор Тање Игњатовић и Зорана Ђорђевића с тим апсолутно нема никакве везе. Али док за нормалан ум „јеврејско питање” нема никаве везе за проблемтиком СОС телефона, оно има везе за педерски ум. Наиме, педери себе доживљавају као угрожену „сексуалну мањину”, па им ласка поређење са Јеврејима у логорима. Педери су – као и друге „мањине” – опеседнуте идејом да су они „Јевреји” – логораши у „хетеросексуалном логору”. Тим несувилим поређењем они желе да од јавности искамче сажаљење. Њихов циљ је да јавност процвили: „Педери су данас угрожени, као што су некада били Јевреји. Хајде да им помогнемо.” Све је то јадна манипулација јавношћу. Јевреји су некада убијани, а педере данас нико не дира. Паралела је промашај, али ситни педерчићи – попут Марка Маленчића – опсеседнути су њоме. Управо је то разлог зашто је он своје фиктивно удружење назвао „Ана Франк”. Овај педер нам тиме поручује: „Ја сам угрожен као педер, као што је то била Ана Франк као Јеврејка.” За нормалан ум – попут мога – поређење је дегутанто, али за педера то је део његове психопатолошке реалности. Треба бити образован и интелигентан, па схватити како функционише педерски ум и педерска метафорика. Педери говоре једно, а мисле друго. Говоре о Ани Фанк, а мисле на своју стражњицу.
Ускоро је овај „православни педерски теолог” написао други коментар. Он је написан данас, у петак 4. јануара, нешто после поноћи. Такође је на латиници, што је такође индикативно. Он ме овако описује: „Komplexasha i dalje udara testosteron u glavu” (00:22). Дрипац остаје дрипац. И не може бити ништа друго него дрипац. Тачније речено, педер остаје педер, па је опседнут сексом, као и сви други педери. Педерима су сви нормални људи „komplexashi” којима „udara testosteron u glavu”. Чак и да је то тачно у мом случају, какве то има везе са предметом дискусије?! Никакве. Али педеру није ни стало до анализе тематике, него само до његових педерских фикција.
У истом коментару је написао улагивачки: „Ja ga pozivam branim rečima”. На шта ме он то „позива”?! Баш ме занима?! На шта сам ја то позван?! Можда на секс? На везу? Не знам. Тајну зна само његов уврнути педерски ум. И како ме он то „брани”?! За нормалан ум, његово обраћање мени не личи баш на брањење, него заправо на нападање, али за педерски ум то можда и јесте брањење. Можда ме брани, јер ме воли. Немам појма. Али знам да је у педерском уму све супротно од нормалног. Све су то тешке психопате.
И пошто ми је овај педер саопштио да ме позива на нешто (немам појма на шта) и од нечега брани (немам појма од чега), он је додао да ја то не знам да ценим: „a on opet ’idiot’ ”. Ужасно сам лош човек! Док ме он брани, ја га вређам. Ужасно сам незахвалан! Дабоме, само у инвертовној перцепцији педерског ума!
Затим ми се педерски умиљава: „Vladice, pa ti si morаlni pigmej koji me danas izvređa i ime moje organizacije, a sutra već kopira moje fore.” Човек који зна да је ту реченицу написао један педер неће се зачудити количини лудости у њој. Педеризам убија сваку логику. Прво, ја за јавност нисам „Vladica”, него имам своје право име и презиме. Али, педери ни не жале јавну расправу. Немају они интелекталног капацитета за то. Они желе партнера. Зато ми се Марко обраћа из миља, а не службено. Друго. Ја можда нисам светитељ, а сигурно нисам ни „moralni pigmej”. Ја могу бити „moralni pigmej” само емотивно повређеној особи. Особи која има нормалан моралани осећај – а да не говорим о онима које ме лично знају – ја могу бити само узор честитости и моралности. Само одбијеном педеру могу бити „moralni pigmej”. Треће. Ја никога не вређам без разлога, већ само оне који то дебело заслуже, а управо је Марко у тој позицији. Четврто. Његова организација не постоји, већ је то чиста фикција. Пето. Ја не копирам ничије „fore”, поготово не од неког педерчића. Чиста, напатворена глупост и препотентност. Само педерском уму може пасти на памет да крадем његове „fore”.
У трећем коментару он се бестидно хвали да је „saveznik sa vicepremijerskom dr Mihаjlović” (00:24). Лепо до њега што то признаје. Споменута госпођа је главни покровитељ управо лезбијско-феминистичког лобија. Баш му приличи савезништво сa том корифејком ЛГБТ лобија. Чега се паметан стиди, будала се поноси. Али то је све логично. Зорана је водећа „политичка лезбијка” и као таква моћна заштитница и педера. Марко, као педер, тога је свестан, па се логично хвали свезништвом с њом.
У четвртом коментру он шаље једну преписку која је насловљена „Кучка” („Bitch”) (00:26). Висок црквени стил! Нема шта! Јако прикладан за једног педера, али нимало за једнога водитеља црквеног Радија Слово Љубве! Сексуалним конотацијама је натопљен сваки коментар Марка, као и сваког другог педера. Само то није део речника Цркве, него фриволних мангупа и ЛГБТ лобиста.
У тој преписци Зорана Михајловић лајкује текст „јаке жене за јаку Србију”. То је разумљиво, јер је она перјаница радикалног феминизма у Србији. Само какве везе има та феминистичка пропаганда са једним Божјим слугом? Не би требало да има никакве, али је има ако је Божји слуга педер.
У петом коментару он наставља да блефира тврдећи да има за „kumu dr Mihajlović” (00:27). Да! Као што је мени кум Доналд Трамп! О Боже будале и фолирната! Уз то још и церквеног службеника. Али Марково умишљено кумство са Зораном је ипак тачно, јер он има у виду „духовно кумство” – кумство са њом у ЛГБТ лобирању.
У шестом коментару овај педер је уредно сажео све своје досадашње глупости и просташтва (00:28): „Vladice, pa ti si se uzjebao. Udario ti višak testosterona u glavu. Sori, ali ja, koji te poštovah (vidi moju prоfilnu) nеmam drugog objašnjеnјa za tvoje tandrume.” Човек је само потврдио своју репутацију будале и простака, тј. увређеног педера. Хвала му, али није било потребно. Видим то и без додатних доказа.
У седмом коментару овај дрипац наставља да се мангупира и манипулара (00:30): „Ako imaš problem sa mojim izražavanjem i mojim fakultetom, obrati se Saboru Srpske pravoslavne crkve”. Марко ради оно шта ради сваки мангуп и преварант: своје глупости покушава да оправда позивањем на неки већи ауторитета, у овом случају на Сабор СПЦ. Дабомe да ценим ту институцију, али не и мајмуне који се иза ње зaклањају да би прикрили своје будалаштине и сексуалне настраности.
И таман када сам помислио да је просеравању једног педeрског сератора дошао крај читам и осми коментар (00:39): „Iskreno, pristustvo tvoje i meštera maskulizma Alića na skupu u Patijaršiji mi je, nеkako, i spasilo karijeru, tako da sam, iako ste šetali sa onim vonabi mоnаhom Antonijem ili kako već, založio sam se za vas da vas abilira naš Najsvetejši Partijarh pa su vam predavanja na sajtu radija mi. A pošto vidim da ti je i dalje krivo šta sam, uz pomoć Jovičića i Alića, za dva meseca aktivizma i lobiranja uspeo više no ti za dve decenija piskaranja, ne branim te više.”
Педери и лезбијке имају својство да у мало речи кажу мноштво будалаштина. Ово је типичан случај. Прво. Немам нимало појма како је моје предавање у Патријаршији могло спасити каријеру овог балавца и дрипца. Биће да је поново реч о његовој педeрској фантазији. Друго. Овај надритеолог типичне урбане жаргонизме („vonabi”) често убацује у своје текстове, што само сугерише којем он миљеу заправо припада: уличним тапкарошима и џепарошима. Треће. Ова мутивода ради оно што раде све мутиводе: тему скреће у небитном смеру, па тако спомиње рашчињенога монаха Антонија, иако он није битан за целу дискусију. Четврто. Овај дрипац се хвали да се заложио за мене. Хвала му, али га молим да се више не залаже за мене. Пето, он се опет заклања иза ауторитета, али сада самог Патријарха. Биће да је то опет перерско блефирање. Овај блефер опет злоупотребљава једну црквену личност и једну црквену функцију. Шесто. Ја не видим да је он „uspeo više” него ја. Мене зову да говорим о феминизму, а не њега. За њега нико не зна. Ја сам ауторитет за феминизам, не он. А баш бих волео да сазнам шта је он то успео „za dva meseca aktivizma i lobiranja”? Биће да опет лупета и фантазира! Седмо. Он на крају резигнирано признаје да је дигао руке од мене и да ме више не брани. Човек схватио да ме није смувао, па дигао руке. Шта да се ради? „Не можеш увек добити што желиш” („You can’t always get what you want”).
На крају се у дискусију умешао и Михило Алић, главни маскулиста у Београду. Приступио је добронамерно, али помако наивно. Најпре је приметио за његове коментаре: „Pretera ga brate” (02:55). Било би добро да су то само претривања. То су прави нонсенси. Затим помирљиво додаје: „Ima osnova” (02:55). Шта „ima osnova”, Алићу?! Сваки Маленчићев коментар је чисто педерско лупетање неописивих глупости! Нема ту никаквог „osnova”! Затим је позвао Маленчића да ме више поштује „kao oca maskulizma u Srbiji”, без обзира на „sve mane”. Које ја то имам мане? Да нису можда те што доследно критикујем антипородични ЛГБТ лоби, па самим тим и Марка као његовог дела? Да ми можда није мана та што не дозвољавам да педери узрупирају маскулизам, као што су жене дозволиле да лезбијке узурпирају феминизам? Док сам ја жив маскулизма неће бити секција геј покрета, него његов смртни непријатељ.
Алић је одмах додао да је Марко одлутао у „skarednost i uvrede”. Дабоме, али било би добро да је само то у питању. Реч је о ноторним балаштинама једног емотивно погођеног педера. Михаило није разумео да је Марко тако бурно реаговао на један мој обичан коментар, јер се он као педер осетио погођен мојим захтевом да се забране све ЛГБТ организације. Човек који није педер, не би тако бурно реаговао.
Да закључим. Jучe – у четвртак 3. јануара – Зоран Јовичић је на својој фејсбук страници окачио текст „Завршни чин”, који се бави питањем ко треба да добије лиценцу за СОС телефоне. Лезбијско-феминистички лоби – којег предводи Тања Игњатовић из Аутономног женског центра – претендује на ексклузивно право на те телефонске линије. Ја не само да сам против тога, него сам штавише да се све ЛГБТ организације забране.
Али у расправу се упетљао педер Марко Маленчић, који је показао како функционише педерски ум. Панајпре педерски ум није способан да било коју тему логични обради. Он функционише мање-више као женски. Он је смеса ирационалности, емоционалности и каприциозости. То показују свих осам коментара које је дао. Све лудост до лудости.
Али педерски ум једног псеудотеолога није једини. Педерски лоби се увукао у све друштвене институције, па и у саму СПЦ. Уместо да СЦП буде „стуб и тврђа истине” и снажно проповеда традиционалне моралне и породичне вредности, у њој сада роваре разни геј лобисти и мутиводе. Дигни се СПЦ против ЛГБТ лобиста, јер је то твоја света дужност и избаци из себе геј змијице и геј Јуде!
Home
by Sotir Fri Dec 14, 2018 11:54 pm
Erős Pista
