by plachkica Mon Feb 13, 2023 1:45 pm
[size=41]Sama[/size]
Mirjana Bobić Mojsilović
Najnovija pesma Majli Sajrus, koja se zove Cveće, za samo tri dana otkako je puštena na Jutjubu ima preko 35 miliona pregleda. Brojke, same po sebi, ne bi mi bile zanimljive da se ovde ne radi o jednom sasvim novom fenomenu. Ljubavna pesma postala je, u stvari, neka vrsta himne žena današnjice.
Dakle, ljubav je pukla, ali ona neće da plače, jer je shvatila da sve što neće on, može ona.
„Sama sebi mogu da kupim cveće, i da napišem u pesku svoje ime, mogu satima da pričam sama sa sobom, i da kažem stvari koje ti ne razumeš, mogu samu sebe da izvedem na ples, i da samu sebe držim za ruku, da, mogu bolje sebe voleti, bolje nego što možeš ti…”
Devojke svih godina, sa svih krajeva sveta, ostavljaju oduševljene komentare o pesmi koja im je podigla moral, vratila veru, podigla samopouzdanje i objasnila kako im današnji muškarac, u stvari, uopšte i nije potreban, jer je ionako – nikakav! (A kako stvari stoje, sa veštačkim matericama u laboratorijama uskoro neće biti potrebne ni žene).
I zaista, na prvi pogled, sjajna pesma, muzika, glas, ritam, i refren. I, sve mi smo, ponekad, same sebi kupovale cveće i izvodile se na piće i na ples, da ne bismo plakale. Upravo zato što je priča toliko univerzalna, toliko tipična, zato je pesma naišla na toliki odjek. Probudila je makar i mrvicu feminizma u svakoj ženi.
Pa ipak, postoji jedan problem sa ovom pesmom – u vreme globalne demaskulinizacije muškarca, ova pesma, za onoga ko kritički razmišlja, predstavlja i bukvalno – političku himnu novog doba. Iako fantastično upakovana, bojim se da u ovoj pesmi čuči politička agenda mračne budućnosti, o kojoj upravo ovih dana odlučuju robovlasnici u Davosu.
Posle prvobitnog oduševljenja pesmom,u meni se nešto pobunilo. Da ne živimo u vreme u kome živimo i da nismo bombardovani semantičkim, filozofskim i svim drugim užasima, ovo bi bila simpatična tinejdžerska pesma. Ali danas, u ovom užasu usamljenosti, dehumanizacije i pokušaju nekolicine ludaka da se igraju Boga, ova pesma poručuje da muškarci više ničemu ne služe, i da je ljubav prema sebi najbolja i najjača ljubav koja može da se zamisli.
Ako se uzme u obzir da je mlada pevačica dobila neverovatnu medijsku podršku upravo zato jer je u svojim nastupima i pesmama promovisala svaku satanističku agendu (setimo se samo njenih nastupa sa džinovskim penisom na naduvavanje), onda se i ova pesma koja se pevuši na prvo slušanje, može posmatrati i u ovom kontekstu.
Jer, živimo u vreme u kome je, nažalost, kontekst važniji od sadržaja. Ili, što bi rekao američki umetnik Kenet Noland, „kontekst je ključ, iz njega izvire razumevanje svega”.
Home
