Lična bezbednost

Ja apsolutno ne podržavam princip da imaš prava da ubiješ bilo koga ko ti upadne u kuću, ali to ne znači da je ovaj čovek kriv. Trebalo mu je suditi jer je ubio čoveka. Sudilo mu se. Oslobođen je. Ne znam dovoljno o tom slučaju da bih dovodio presudu u pitanje.

Ne znam kakve veze imaju Nik Vujičić i pomaganje izbeglicama sa bilo čim, ali stvarno ne vidim šta je sporno u pomaganju izbeglicama i invalidima.

Lik sasvim očigledno nije bio nikakav paranoični gun nut, niti neko ko je gomilao oružje u kući, nego je očigledno prepadnuti ćale koji je reagovao u paničnom strahu za porodicu. To ga samo po sebi ne oslobađa krivice, ali ga je sud, uzimajući sve u obzir, oslobodio krivice. Ajde da ne učitavamo, gari, jbt.

Sve u svemu, slučaj je grozan i žao mi je žrtve i ovog čoveka. Nikome ne bih poželeo da se nađe u takvoj situaciji.

Pa nije baš suprotna. Ja razumem šta gari hoće da kaže, ali mislim da je glupo spekulisati na osnovu rekla-kazala. Moguće je da je sud presudio u njegovu korist i zbog društvenog uticaja, prosto ne znam dovoljno o slučaju da bih to tvrdio.

Mogu samo da dodam da razvajivanje sudstva doprinosi podozrivosti u svaku presudu, pogotovu kad strane u postupku imaju tako nejednaku društvenu moć i uticaj.

Sve u svemu, jezivo.

Praksa je, i tu je Gari u pravu, da oni sa većim društvenim uticajem mogu uticati na sud. Da li se to desilo u ovom slučaju, zaista ne znam, i ne mislim da je očigledno kao u ovim drugim slučajevima, ali razumem podozrivost.

Nemam neke retributivne instinkte i ne želim ovom čoveku ništa loše, a verujem i da ga savest već dovoljno muči.

Grozno je što sudska presuda ne može da zatvori ovakva nagađanja, a ne može jer sudovima više niko ne veruje.

Ma to je direktan i neusmnjiv politički pritisak, tu nema dileme.