Timofejev o svojoj novoj funkciji u Ninu:
Novinar Aleksandar Timofejev, koji je danas imenovan za glavnog i odgovornog urednika NIN-a, izjavio je da će taj nedeljnik sačuvati tradiciju i nezavisnu uređivačku politiku.
Timofejev je agenciji Beta kazao da će NIN zadržati kritičnost prema vlastima.
„Nikada se nisam zalagao za opoziciono novinarstvo, jer ne možeš istovremeno da budeš novinar i akter političke scene. NIN će sigurno biti nezavisan nedeljnik, bićemo kritični i prema vlastima i prema opoziciji“, rekao je on.
Upitan da li je u njegovom izboru za glavnog urednika imala upliva politika, Timofejev je kazao da je o novom angažmanu razgovarao samo s vlasnicom NIN-a Jelenom Drakulić.
„Ni s kim drugim, osim s Jelenom Drakulić nisam razgovarao o dolasku u NIN. Već dugo sam novinar i siguran sam da niko iz politike nije učestvovao u mom izboru za glavnog urednika“, rekao je.
Na pitanje šta ga je motivisalo da se odluči na saradnju s Drakulićkom, obzirom da je ona u proteklih deset godina raskinula saradnju s velikim brojem kvalitetnih novinara i urednika kompanije Ringier Aksel Springer, Timofejev je kazao da nije upoznat s događanjima u toj kompaniji.
„Mi smo se zvanično upoznali pre neki dan, kada me je ona pozvala. Nisam imao razloga da ne poverujem u njene planove i ideje vezane za NIN. Za mene je veliki izazov biti glavni urednik NIN-a jer sam veći deo karijere proveo u elektronskim medijima“, kazao je on, ne želeći da saopšti detalje koji se tiču novih planova vlasnice NIN-a.
Na pitanje koliko će biti samostalan u izboru saradnika, Timofejev je rekao da će on izabrati urednički i novinarski tim.
„Saslušaću svačije mišljenje i predloge, ali konačnu odluku o uredničkom i novinarskom timu doneću sam“, naglasio je novi glavni urednik NIN-a.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/aleksandar-timofejev-nin-ce-biti-kritican-i-prema-vlastima-i-prema-opoziciji/
Timofejev 22.5.2023. za nemački radio WDR o protestima posle Ribinkara i Dubone:
Pre svega, čini se da je vlastima važno da pokažu kako navodno mali, gotovo beznačajan broj ljudi učestvuje u protestima. Pominju da se cifra kreće negde do deset hiljada ukupno, ne više. Nacionalna televizija Pink, svojevrsna razglasna stanica režima, tokom protesta dovodi goste koji gledaju snimke načinjene iz kako se navodi „drona“ vlasnika te televizije i sprdaju se sa slikom. Na primer na mostu Gazela, koja je žila kucavica beogradskog saobraćaja vidi se veoma mali broj ljudi koji navodno blokira saobraćaj. S obzirom da ja živim u neposrednoj blizini mosta, mogu lično da posvedočim da to nema veze sa onim što se događalo, to jest da je most u to vreme bio potpuno zakrčen demonstrantima. Ljudi koji se ozbiljno bave novim tehnologijama ne isključuju mogućnost da je tu upetljala prste i vešto iskorišćena veštačka inteligencija, da ne zamaramo slušaoce o tome kako je sada vrlo izvodljivo da se generišu snimci koji nemaju veze sa pravim stanjem stvari. Naravno, to podrazumeva da ne verujete sopstvenim očima, ali do toga valjda još nismo stigli.
Pa dobro, koliko je je ljudi bilo?
Teško je tačno proceniti, a mislim da nije ni važno. Činjenica je da je u petak na protestu u centru grada bio broj demonstranata koji se može porediti samo sa brojem od 5. oktobra 2000. kada je srušen režim Slobodana Miloševića. Izveštavao sam i tada i dobro se sećam kako je to izgledalo. Razlika je u tome što su tada postojali artikulisani zahtevi za smenom režima, sve je bilo vrlo organizovano i vođeno od strane dobro organizovane opozicije i različitih pokreta. Ovo što se sada događa prosto nema veze sa tim događanjima iako mnogi vole da porede. Sada je to pre svega vapaj građana a ne partija, ne za smenom vlasti, već za normalnim životom bez nasilja, straha i veličanja lažnih vrednosti. Za one koji vole da se bave brojkama, reći ću još i to da je kolona ljudi u protestnoj šetnji u više kolovoznih traka bila duga nekoliko kilometara. Svakako, bilo je više desetina hiljada ljudi.
https://www1.wdr.de/radio/cosmo/programm/sendungen/radio-forum/region/srbija-protesti-116.html
Timofejev 30.5.2023. za nemački radio WDR o Vučićevom kontramitingu:
U najkraćem, vlast i Aleksandar Vučić po prvi put nisu uspeli da pokažu neprikosnovenu nadmoć. Da na miting dovedu, kako su najavljivali, stotine hiljada ljudi, mnogo više no što se okuplja u Beogradu već četiri sedmice u protestu građana „Srbija protiv nasilja“. I pored korišćenja svih sredstava, od medija, pritisaka na zaposlene u javnim službama, autobusa, dnevnica, da ne pominjem već isprofanisane sendviče za putnike, ispred Skupštine nije bilo ni približno ljudi koliko su najavljivali, a ni energije koja se ranije mogla videti. Pojavili su se snimci ljudi koji masovno napuštaju skup i pre njegovog početka, a i videli su se i oni koji su dovezeni u širi centar grada u kolonama odlazili ka šoping centrima ili negde drugde, svakako u suprotnom smeru od održavanja mitinga. Na samom mitingu nije se čulo ništa novo osim Vučićeve odluke da napusti čelo Srpske napredne stranke i osnuje Narodni pokret za državu, ali to se već znalo. Sve je trajalo prilično kratko. Istina, kiša je neumoljivo pljuštala sve vreme, ali pljuštala je i sutradan kada je gotovo isti ili tek malo manji broj učesnika skupa „Srbija protiv nasilja“ simbolično okružio zgradu Radio televizije Srbije, tražeći ostavke rukovodstva javnog servisa. RTS je u više navrata u centralnom Dnevniku imao uključenja sa lica mesta i to se smatra ispunjenjem još jednog od zahteva demonstranata od strane vlasti. U svakom slučaju, što je najvažnije, nikakvih ozbiljnijih incidenata nije bilo.
https://www1.wdr.de/radio/cosmo/programm/sendungen/radio-forum/region/srbija-protesti-118.html